OCA SU MU UBILE USTAŠE, ON JE ZBOG RATNIH ZLOČINA OSUĐEN NA DOŽIVOTNU!  Mladić danas iza rešetaka slavi rođendan
Mladić danas iza rešetaka slavi rođendan, Foto: Profimedia

na današnji dan

OCA SU MU UBILE USTAŠE, ON JE ZBOG RATNIH ZLOČINA OSUĐEN NA DOŽIVOTNU! Mladić danas iza rešetaka slavi rođendan

Mladić je prvostepenom presudom osuđen na doživotnu kaznu zatvora

Objavljeno: 12.03.2019. 10:06h
  • 4

Ratko Mladić (selo Božanovići kod Kalinovika, 12. mart 1943), general i komandant Vojske Republike Srpske u periodu od 1992. do 1996. godine. Bio je oficir Jugoslovenske narodne armije od 1965. do njenog raspada 1992. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za ratne zločine koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja. Od 1996. do 2011. godine nije bio dostupan javnosti. Uhapšen je 26. maja 2011. godine u selu Lazarevu kod Zrenjanina.

Oca Ratka Mladića, Neđu (1909—1945), ubile su ustaše u blizini Ivan sedla. Majka Stana (1919—2003, devojačko Lalović), sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944—2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od tifusa, a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući italijanskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

 

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u Sarajevo, gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću „Tito”. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U JNA stupa putem konkursa na Vojnu akademijudana 20. oktobra 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Vojnu Akademiju SFRJ završio je 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandantsku karijeru započeo je u Skoplju 4. novembra 1965, kao potporučnik i komandant automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandant izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976—1978. pohađa Komandno-štabnu akademiju, i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu. Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

General Mladić

Dana 4. oktobra 1991. godine, Predsedništvo SFRJ je unapredilo pukovnika Ratka Mladića u čin general-majora. Dana 24. aprila 1992. godine, unapređen je u čin general-potpukovnika, a 25. aprila 1992. postavljen je za načelnika štaba/zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 9. maja 1992. godine. Dana 10. maja 1992. godine, Ratko Mladić je preuzeo dužnost komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA.

Dana 12. maja 1992. godine formirana je Vojska Republike Srpske, a Ratko Mladić je imenovan za komandanta Glavnog štaba VRS. Juna 1994. godine, unapređen je u čin general-pukovnika. Ostao je komandant Glavnog štaba VRS najmanje do 8. novembra 1996. godine.

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

 

Dana 8. novembra 1996. godine, ukazom tadašnjeg predsednika Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritiskom tzv. međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom predsednika Republike Srpske „prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića”. Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi tzv. 30. kadrovskog centra u službi VJ na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice od 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u Skupštini Srbije i Crne Gore, dana 7. aprila 2006. godine.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.

 

 

Učešće u ratu

Zbog naređivanja granatiranja sela Kijeva, kao i zbog napada na brojna druga mesta u Hrvatskoj tokom 1991, osuđen je u odsustvu na 20 godina zatvora od strane Županijskog suda u Šibeniku.Tokom povlačenja, njegove jedinice su bez uspeha pokušale da sruše branu Peruča na Cetini.

General Ratko Mladić stiže na mirovne razgovore sa OUN, Aerodrom Sarajevo, jun 1993.

Tokom 1995, naredio je uzimanje vojnika OUN kao talaca, čime je privremeno sprečio vazdušne napade, odnosno NATO bombardovanje Republike Srpske.

Optužnicu protiv Mladića podigao je Haški tribunal 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995; a izmenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) — „Bosna i Hercegovina“ i „Srebrenica“. Izmenjena optužnica sastoji se od sledećih tačaka:

1. Genocid

2. Učestvovanje u genocidu

3. Progoni na političkoj, verskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovečnosti

4. Istrebljenje kao zločin prema čovečnosti

5. Ubistvo, kao zločin protiv čovečnosti

6. Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja

7. Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovečnosti

8. Nehumana dela (prisilna premeštanja), kao zločin protiv čovečnosti

9-14. Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dela, napadi na civile.

15. Uzimanje talaca

Dana 1. juna 2011, Haški tribunal je podigao novu izmenjenu optužnicu protiv Mladića.

Potraga za Mladićem

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je bio u bekstvu, zbog optužnice za ratne zločine i genocid od strane Suda za ratne zločine u Hagu. Sledećih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Navodno je viđan na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, u okolini Valjeva, Pančevu, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005, posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili BIA i MUP Republike Srbije upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj osoba završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije.

Dana 3. maja 2006. godine, Evropska komisija je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa SCG zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja Haškom tribunalu. Sredinom jula Vlada Republike Srbijeusvojila je Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara AVNOJ-a u Bulevar Zorana Đinđića, kada su pripadnici organizacije 1389. lepili plakate sa natpisom Bulevar Ratka Mladića.

 

Kako je uhapšen Ratko? 

Prema nezvaničnim informacijama, Mladić se krio u kući svog rođaka Branka, a meštani Lazareva tvrdili su da je kuća više puta preteresana, iako mediji o tome nisu izveštavali. Prilikom hapšenja, uhapšen je i rođak Branko, kao i članovi tri porodice iz Lazareva koje su u rodbinskim vezama sa Mladićem, ali su oni iste večeri pušteni iz pritvora.Kuću Ratkovog rođaka, obezbeđivale su brojne policijske snage, obilazili su mnogobrojni novinari, televizijske ekipe i meštani, pa čak i seoski paroh, pred moleban. Prema izjavama Rasima Ljajića, tadašnjeg šefa Nacionalnog saveta Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, Ratko Mladić je prilikom hapšenja kod sebe imao dva pištolja, ali nije pružio otpor.General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u Lazarevukod Zrenjanina, oko 5:30 časova ujutro.

Vest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije Boris Tadić na pres-konferenciji u Beogradu. Hapšenju Ratka Mladića je prethodila poseta glavnog tužioca Haškog tribunala Serža BramercaBeogradu sredinom maja 2011.

Nakon isporučenja Ratka Mladića u Hag, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je promijenio svoj izvještaj za Savjet bezbjednost UN o Republici Srbiji. Serž Bramerc je izjavio da je „hapšenjem generala Ratka Mladića Srbija ispunila ključni zahtjev suda u Hagu“.
Pored tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, vest o hapšenju Ratka Mladića pozdravili su i predstavnici vladajućih struktura u Srbiji, premijer Srbije Mirko Cvetković, predsednica skupštine Slavica Đukić Dejanović, članovi vladajuće koalicije i predstavnici nevladinih organizacija. Njihova zajednička ocena je bila da je hapšenjem uklonjena najveća prepreka u procesu evropskih integracija Srbije, kao i da predstavlja snažan element za regionalno pomirenje. Međutim, predstavnici vladajuće Demokratske stranke, već tada su znali da će se na Srbiju pritisci nastaviti, pre svega u pravcu uspostavljanja dobrosusedske saradnje sa KiM, na osnovu modela dve nemačke države, zatim na Republiku Srpsku, sa ciljem centralizacije BiH, kao i na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Opozicione stanke većinom nisu odobravale hapšenje Ratka Mladića. Tako su predstavnici Radiklane stranke najavili ulične proteste, dok je tadašnji lider naprednjaka, Tomislav Nikolićizjavio da je „zaista iznenađen“ hapšenjem Ratka Mladića, te da se radi o akciji koja je dugo unapred pripremana. Građani Srbije, su imali različite rekacije, od neodobravanja, do nade da će hapšenje doneti bolju budućnost.

Doživotno iza rešetaka

Mladić je prvostepenom presudom osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

(Espreso.rs)

 

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media