BANDERSNATCH: Interaktivna epizoda serije BLACK MIRROR postavlja važna pitanja o slobodnoj volji
Kadar iz serije Black mirror, Foto: Youtube printscreen

inovativno

BANDERSNATCH: Interaktivna epizoda serije BLACK MIRROR postavlja važna pitanja o slobodnoj volji

Gledalac je uključen u epizodu i aktivno utiče na njen rasplet

Objavljeno: 13.01.2019. 15:14h
Božica Luković
Božica Luković
Novinarka rubrike Svet
  • 30

U modernoj fizici trenutno najpoznatija teorija je teorija struna, koja iako je mnogima neshvatljiva, zapravo implicira da je sasvim moguće da postoji više univerzuma - a tu revolucionarnu ideju sada je na jako zanimljiv način prikazala serija Black Mirror.

Ova antologijska TV serija kroz više sezona bavila se nesagledivim, često pogubnim posledicama koje tehnologija budućnosti može imati po čoveka. Mnoge epizode su dobile hvalospeve od kritičara, pa tako i ova poslednja, koja nosi naziv Bandersnatch.

Bandersnatch je nešto potpuno novo za ovaj format igranog programa - gledalac, ako ima Netflix, dobija mogućnost da sam bira šta će se dogoditi sa junakom epizode, tako što "pravi odluke" umesto njega. Na taj način, epizoda je interaktivna, odnosno gledalac je uključen u epizodu i aktivno utiče na njen rasplet. Dakle, postoji nekoliko različitih tokova radnje i samim tim, različitih završetaka.

A kakva je radnja koju gledalac "preusmerava" po svojoj volji? Radi se o mladiću, koji boluje od depresije zbog gubitka majke, i dobija priliku da napravi video igru. Ta igra inspirisana je knjigom koja takođe čitaocu pruža mogućnost da sam odabere njen završetak. Međutim, pri kreiranju igre mladić nailazi na brojne prepreke, kroz koje ga vodi - sam gledalac.

Tako nam serija lukavo donosi "priču unutar priče", ali pored puke zabave, navodi nas na ozbiljno promišljanje o ključnoj temi ove epizode: a to je slobodna volja!

 

Slobodna volja je komplikovan koncept koji su vekovima pokušavali da rasvetle mnogi veliki umovi: od pisaca do filozofa. Koliko čovek ima kontrole nad svojim odlukama, a koliko je prepušten  "sudbini" koja izmiče njegovom shvatanju?

Sa tim problemom se u koštac uhvatila epizoda Bandersnatch - junak ove priče veruje da postoji bezbroj mogućih stvarnosti za svaku odluku koju donesemo u životu. Recimo, ako ste jutros imali dilemu da li da popijete kafu ili čaj, zapravo ste, prema ideji iz ove serije, izabrali i jedno i drugo - s tim što ste jedan izbor napravili u jednom, a drugi u potpuno drugačijem univerzumu koji paralelno postoji.

Da zaboli mozak, zar ne? Ali, osim mentalnih vratolomija, takav koncept može imati jako ozbiljne posledice: ukoliko smo zapravo svaki put kad smo neodlučni napravili svaki mogući izbor, onda mi ustvari i nemamo kontrolu nad svojim odlukama, jer naša slobodna volja i ne postoji!

Ovo je veoma opasno, jer se, daljim logičnim koracima, dolazi do zaključka da čovek prestaje da bude odgovoran za svoje postupke, a to, kao što ova serija pokazuje, može dovesti do jako pogubnih posledica. 

Ironija je u tome što je junak Bandersnacha u pravu - zapravo mi, gledaoci epizode, donosimo odluke umesto njega. Tu nam serija stavlja na teret sve, u nekim slučajevima jako mračne i tragične ishode koji su se dogodili junaku zbog naše odluke. Ali takođe nas uči nešto i o nama samima.

 

Postoji li sloboda izbora?
Postoji li sloboda izbora? foto: Printscreen/youtube

 

Popularni filozof Slavoj Žižek zastupa ideju po kojoj je fikcija koju čovek stvara (filmovi, serije, knjige) zapravo "stvarnija od same stvarnosti" jer se u njoj očitavaju ideološki slojevi stvarnosti koji nisu vidljivi u svakodnevnom životu. U likove i priče ugrađuju se podsvesne želje, težnje i pobude čoveka, po kojima on svakodnevno dela, a da toga nije svestan.

U jednom segmentu serije, junak čak postaje svestan da je on samo predmet zabave gledaocima Netfliksa iz budućnosti. Na ovaj promišljen način serija je na trenutak izbrisala granicu koja odvaja fikciju od stvarnosti, i dekonstruisala pojam fiktivnog kao takvog. A tako nas je podstakla da prepoznamo stvarne sebe same u onom što nije stvarno, što svakako izaziva nelagodu, ali nas primorava da razmišljamo o prirodi same priče koju gledamo. Dakle, da se zapitamo zašto smo za našeg junaka doneli baš onu odluku koju smo izabrali tokom interakcije sa epizodom.

Sam naziv serije Black mirror odnosi se na tamne ekrane naših elektronskih uređaja koje koristimo svakodnevno, i na kojima, kada se ugase, ugledamo sopstveni lik.

 

 

Još jedan zanimljiv aspekt je sudbina umetničkog dela u odnosu na život njegovih stvaraoca. Na primer, Kevin Spejsi je do nedavno bio mnogima omiljeni glumac, dok nisu isplivale grozne optužbe za seksualne zločine, za koje je po svemu sudeći, kriv. Da li je onda u redu da se uživa u njegovim delima?

U epizodi Bandersnatch junak stvara sasvim prosečnu video igricu dok se drži "racionalnih" životnih odluka, uzimajući u obzir i život drugih. Međutim, u verziji kada on postupa nepromišljeno i sebično, tako da uzrokuje užasne posledice po svoj život i život drugih, on stvara remek-delo.

Tako da nas serija tera da se zapitamo: da li je u redu uživati u vrhunskim umetničkim delima, ako znamo da su njihovi stvaraoci činili užasne zločine? Najmračnija ljudska stanja često rađaju blistava dela nesagledive vrednosti za čovečanstvo - ali, po koju cenu?

Serija tako na još jedan način povezuje stvaraoca dela, njegove uživaoce i samo delo, i oslikava nam zanimljivu dinamiku koja može da postoji između njih.

Interaktivni program sigurno je budućnost popularne kulture, jer nam tehnologija to sada omogućava i olakšava kao nikada pre. Black mirror je to na vreme prepoznao, i to sasvim dobro i implementirao kroz jednu mračnu, kompleksnu priču.

Bilo da živimo u multiverzumu ili ne, to svakako izmiče našem poimanju, pa ostajemo "zarobljeni" u svojoj stvarnosti, u kojoj je najbolje da verujemo da su naše odluke ipak proizvod slobodne volje.

 

BONUS VIDEO:

(Božica Luković / Espreso.rs)

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media