SVA ROBA MORA BITI U SKLADIŠTIMA! Ovim rečima Karadžić je najavio Srebrenicu, a Šešelj i Čeda to ne znaju
Neznalice? Šešelj i Jovanović o Radovanovoj presudi, Foto: Printscreen

ZBOG ČEGA JE TAČNO OSUĐEN RADOVAN?

SVA ROBA MORA BITI U SKLADIŠTIMA! Ovim rečima Karadžić je najavio Srebrenicu, a Šešelj i Čeda to ne znaju

Sudija Jonsen je naveo da je Karadžić bio u kontaktu sa ljudima na terenu koji su ubijali

Objavljeno: 25.03.2019. 19:00h
Dejan Katalina
Dejan Katalina
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
  • 14

Nakon gostovanja lidera LDP Čedomira Jovanovića i radikalskog vođe Vojislava Šešelja u emisiji Hit Tvit na Pinku, kod voditeljke Verice Bradić, mnogi su ostali zbunjeni njihovom komunikacijom, ali i mnogim kontroverznim stavovima.

 

 

Najviše polemike bilo je oko njihovog komentarisanja presude Radovanu Karadžiću u Hagu.

foto: Printscreen

Mnogi korisnici društvenih mreža stekli su utisak da ni jedan ni drugi nisu baš sigurni za šta je tačno osuđen na doživotnu robiju bivši predsednik Republike Srpske. Jovanović je bio prilično siguran da je to zato što je u isto vreme bio i vrhovni komandat Vojske Republike Srpske, dok je Šešelj smatrao da je osuđen po komandnoj odgovornosti.

foto: Youtube printscreen

Advokatica Tijana Kojović, partner u firmi BDK Advokati, u podužem "izlaganju" na Tviteru, pokušala je da preciznije definiše šta je tačno tužilac u Hagu stavio na teret Radovanu Karadžiću, pritom se osvrnuvši na nepoznavanje materije i Jovanovića i Šešelja.

"Deronjić" koji se pominje u njenim tvitovima je Miroslav Deronjić, na početku rata u BIH nalazio se na funkciji predsednika SDS-a Bratunca kao i tzv. kriznog štaba opštine Bratunac.

Prema nekim navodima, izdao je naređenje za napad na selo Glogovo 8. maja 1992. godine pri kojem su srpske snage zapalile selo i pobile civilno stanovništvo sela.

Deronjić je uhapšen od strane SFOR-a u Bratuncu 2002. godine i prebačen u pritvornu jedinicu međunarodnog suda u Hagu. Pred međunarodnim sudom pravde u Hagu Deronjić je optužen za zločin protiv čovečnosti koji je u potpunosti priznao.

Posle priznanja osuđen je na deset godina zatvora. Zatvorsku kaznu je izdržavao u švedskom zatvoru Kumla.

Nakon kraće bolesti Deronjić je preminuo 19. maja 2007. godine.

Što se tiče same optužnice protiv Karadžića i presude, stvari stoje ovako.

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu proglasilo je Radovana Karadžića krivim za genocid u Srebrenici, a Veće je potvrdilo prvostepenu presudu u tački jedan proglasivši da nije kriv za genocid u sedam bosanskih opština.

Takođe, Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove u Hagu potvrdilo je četiri udružena zločinačka poduhvata (UZP) u presudi, uključujući UZP za Sarajevo, UZP za Srebrenicu, sveobuhvatni UZP, UZP za uzimanje talaca.

foto: Fonetap

Govoreći o žalbama koji se tiču zaključaka o progonu, predsedavajući Žalbenog veća sudija Jonsen je rekao da Odbrana nije pokazala da je prvostepeno Veće pogrešilo u rezonovanju. Žalbeno veće odbacilo je žalbu odbrane da je suđenje bilo nepravično.

Žalbeno veće je zaključilo da nije bilo grešaka pri zaključivanju dešavanja na Markalama u Sarajevu, što je prigovarala odbrana. Karadžić je imao zločinačku nameru Udruženog zločinačkog poduhvata za Sarajevo, istaklo je Žalbeno veće.

foto: Prentscren

Zaključci prvostepene presude u vezi sa Srebrenicom se u principu tiču saznanja optuženog za dešavanja u Srebrenici. Karadžić je najviše naglašavao svoj navod da nije imao saznanja za događaje u Srebrenici pre i tokom samih dešavanja, te da je saznao tek naknadno. Jonsen je rekao da Karadžić nije pokazao da je Prvostepeno veće pogrešilo kada se oslonilo na Direktivu 7, koju je Karadžić potpisao i u kojoj je naredio da se stvore “nepodnošljivi uslovi bez nade za dalji opstanak”.

Žalbeno veće nije našlo greške u rezonovanju prvostepenih sudija u vezi s progonom Bošnjaka s područja Srebrenice. Progon Bošnjaka se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca sa područja Srebrenice. Žalbeno veće je potvrdilo da Pretresno veće nije pogrešilo u slučaju Srebrenice govoreći o Karadžićevoj naredbi da se zarobljeni odvedu na “neko drugo mesto”. Sudija Jonsen je naveo da je Karadžić bio u kontaktu sa ljudima na terenu koji su ubijali.

foto: Profimedia

Govoreći o ubistvima nakon pada Srebrenice, Veće je utvrdilo da je znao za ubistva u julu 1995.

BONUS VIDEO:

IZRICANJE DOŽIVOTNE KAZNE RADOVANU KARADŽIĆU (VIDEO)

(Espreso.rs)

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media