TREBA LI VRATITI DUŠANOV ZAKONIK? Da li su nam kazne za silovatelje blage?

Što se tiče izricanja osuđujućih kazni za silovatelje advokat Zoran Ateljević smatra da je problem u sprovođenju Krivičnog zakona u praksi.

- Nisu problem visine kazne koje su definisane našim Zakonom već su problem sudske odluke za konkretne slučajeve, koje su preblage. Zakon je dozvolio da kazne budu visoke, međutim sam čin silovanja je takav da je to jedan težak oblik kriminala, krivičnog dela i ugrožavanja osnovnih vrednosti ljudskog bića i mislm da bi izrečene sankcije trebale da budu strožije u okviru zakonskog okvira - rekao je Ateljević za Espreso.

- Što se povratnika tiče, Zakon prepoznaje i taj vid prekršaja za koji takođe postoje konkretne sudske sankcije. Zakon je po meni sasvim dobar i adekvatan, ali njegova primena je vrlo često blaga i to je problem - dodao je Ateljević.

Poznati advokat Toma Fila kaže da bi sam proces prijavljivanja nasilnika organizovao drugačije - tako da žrtva prođe kroz što manju torturu.

- Svako krivično delo tipa, silovanje i razbojništvo ne zaslužuje milost i obzirnost društva, ali problem je u nečemu drugom. U vreme kada sam ja još bio mlad, jedna trećina silovanja nikada nije bila prijavljena.. A zašto je to bilo tako? Zato što kada devojka ili žena prijavi nešto tako bude izložena takvom masakru u javnosti da to postane nepodnošljivo. Prvo se detaljno saslušava u policijskoj stanici, pa ide na ginekološki pregled, a zatim i kod psihologa, pa istražni sudija, a zatim na suđenju prepričava sve ponovo, iznova i iznova. Znači, ta žena se pravno masakrira, to mora da se promeni. Da ne objašnjava po nekoliko puta najstrašnije detalje zločina - kaže Fila za Espreso.

U Dušanovom zakoniku koji je bio prvi, najvažniji i najviši pravni akt srednjovekovne Srbije, mnoga krivična dela bila su radikalno sankcionisana.

Kada je reč o silovanju, u zakonu je pisalo sledeće: "I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže".

Složićete se, prilično brutalno. Da li bi takve kazne danas smanjile broj silovanja u Srbiji?

- Nisam ja za takve kazne, niti za tako radiklane mere. Problem je, kako ubediti ljude da pričaju i prijave policiji kad postanu žrtve. Vrlo jednostavno. Da žrtva bude što manje izložena pravnim pitanjima kao i provlačenju kroz medije, odnosno, da se sačuva njen identitet. A ne da joj se posle toga kada prođe ulicom desi da neko dobaci: "Ma vidi ovu, ko zna, možda je na to pristala". Eto, to je suština - rekao je Fila.

Od države do države, kazne za krivično delo silovanja razlikuju se, a Srbija je zemlja sa svakako najblažim kaznama za ovo delo.

Poređenja radi, u Fracuskoj silovatelji mogu dobiti od 15 do 30 godina strogog zatvora, u Sjedinjenim Američkim Državama takođe do 30 godina iza rešetaka, u Rusiji od tri do 30 godina.

Države koje imaju približne kazne za silovanje kao i naše jesu Norveška i Holandija gde je kazna zatvora od četiri do 15 godina.

Iako je 21. vek i mnogi to smatraju nehumanim činom postoje države u kojima se silovanje kažnjava smrtnom kaznom.

U Kini, na primer, ako se neko proglasi krivim za silovanje, brzo se desi da bude osuđen na smrt. Ima i slučajeva kada sud osudi zločinca da mu se odstrane genitalije.

Iran je poznat po svojim surovim kaznama i za nenasilna kriminalna dela. Tako da ovde nije ništa čudno ako silovatelj bude javno obešen ili streljan na nekom trgu.

U Severnoj Koreji daje se moć žrtvi da ubije nasilnika. Ovde je okrivljeni osuđen na kaznu streljanja i stavlja se pred streljački vod u kome je jedan od izvršilaca žrtva.

(S. Kostić)