Najoštrija Hrvatica oplela po svom narodu: Oluja vam je pobeda? Je*ite se svi!

Čitala sam na nekom portalu šta jedu deca po vrtićima u Zagrebu. Čitala i plakala. Ja sam nona, osoba posebno osetljiva na decu.

Svako zagrebačko dete u vrtiću dnevno sme da pojede hranu u vrednosti od 9, slovima: devet kuna. Umirala sam od tuge. Devet kuna? Kuglica sladoleda košta sedam kuna. Mislila sam da će mi srce pući od tuge. Poželela sam onog njihovog graditelja crkvi i fontana udaviti vlastitim rukama. To želim i ovoga časa.

Tete u Zagrebu moraju sa šest trulih narandži da nahrane dvadeset i petero dece. Ponekad njih dvadeset i petero dobije 2 , slovima: dve jabuke, 2, slovima: dve banane i 4, slovima: četiri narandže.

Pitam ja i vas i sebe, dok budete sutra gledali sve one proklete monstrume koji će u Kninu govoriti o slobodi, o Hrvatskoj, o Pobedi, zašto ih niko od nas neće pitati: krvopije hrvatske krvi, strvinari naši, čime hranite svoju decu?

Oluja je pobeda nad pobedama. Šta je ta pobeda nama donela? Gladuju starci, od gladi umiru deca, mladi odlaze iz proklete zemlje da se u nju više nikad ne vrate, majke i očevi ostaju bez dece i unučadi, a vi, siti, zadrigli, pijani, ludi, neobrazovani, lažljivi, manipulatori i manipulatorice, vi nam pričate i pevate o “slobodi.”

Koliko je stotina hiljada ljudi u vašem ratu sve izgubilo, koliko je stotina hiljada naših građana u vašem miru sve izgubilo da biste nam vi sutra u Kninu mogli pevati o “slobodi”?

Ma, jebite se vi i vaše veštačke trepavice i vaše veštačke punđe i vaši veštački zubi i vaši gadni osmesi i vaše debilne pesme i vaš retardirani Pevač. SVI SE JEBITE! I nakon slavlja dobro se nažderite na naš račun. Ako budemo imali sreće možda će se bar jedan ili jedna od vas udaviti veštačkim zubima koji su plaćeni krvlju budala koje su za Hrvatsku pale jer su verovale u ideale.

(Espreso.co.rs)