Sramota
PARTIJSKO VESELJE U VRBASU: Predsednica opštine htela da plati račun od 92.892 dinara NOVCEM GRAĐANA! (FOTO)
Račun je prvobitno glasio na SO Vrbas, a potpisala ga je Marjana Maraš, sve dok nije dospeo u javnost
Dario Tenžera, novinar i pravnik ističe da se reprezentacija, kao knjigovodstvena kategorija, javlja i kod privrednih društava, kao subjekata privatnog prava i kod organa lokalne uprave, koji su subjekti javnog prava.
– Razlika je u tome što sredstva za reprezentaciju koja se troše putem organa lokalne samouprave i drugih državnih organa, dolaze iz budžetskih sredstava, dakle ona direktno dolaze od novca koji se dobija porezima i drugim fiskalnim i parafiskalnim nametima. Sredstva bi u organima lokalne samouprave trebalo trošiti putem postupka javne nabavke ili tako što se određena lica ovlaste da u određenim situacijama svojim potpisom odobre utrošak tih sredstava. Većina opština u Srbiji imaju svoje unutrašnje pravilnike o tome ko, kad i kako može da troši sredstva reprezentacije.
Tenžera dodaje da je utrošak sredstava reprezentacije sa druge strane mnogo više etičko nego pravno pitanje.
– Sa pravne strane to se može regulisati – postoje krivična dela protiv zloupotrebe službenog položaja, postoje prekršajne mere kojima se to može redukovati, međutim, budući da su ta sredstva nekako najslabije definisana, mnogo toga je ostavljeno slobodnoj proceni onih koji su ovlašćeni da ih troše i zato su ta sredstva upravo i najpogodnija za zloupotrebe.
Da situacija bude još gora, sa druge strane imamo precizno uređena pravila u narodnim kuhinjama, gde korisnicima sleduje „pola litre kuvanog jela i vekna hleba od 300 grama“. Ivanoska smatra da bi kao jedno od rešenja bilo ustanoviti neku civilnu, odnosno građansku kontrolu.
– Ustanoviti pravilnik kada je to nužno da se negde ide, jede i pije, a da to donese korist lokalnoj zajednici. To takođe ne bi smela biti privilegija, to bi trebalo da predstavlja jednu od mogućnosti da se neki sastanak malo „poboljša“, ili da se lokalna samouprava predstavi kao dobar domaćin, a ne da bi se oni koji su dobili funkcije, najeli i napili ili da bi svakodnevno menjali svoj kućni ručak za ručak u restoranu. Ako bi postojala neka jasna, eksterna kontrola, a ne da se oslanjamo isključivo na državnu revizorsku instituciju, koja jednom godišnje ustanovi stanje i onda u jednom, sto strana dugom izveštaju napiše u deset redova koliko su funkcioneri nenamenski potrošili na reprezentacije – zaključuje je Ivanoska.
Dakle, pojam reprezentacije još uvek nije jasno i precizno definisan u smislu razdvajanja stvarnog i opravdanog troška od svakodnevnog konzumiranja napitaka i hrane zaposlenih koji ostvaruju ovo pravo, pa će zloupotreba i dalje biti. Ono što je, međutim, bitno, jeste da su upravo bahatost i neumerenost izvrgnuti pogledu građana, koji će shodno tome znati bolje razabrati ko i kako doprinosi osiromašenju ionako skromnog budžeta.
(Espreso.co.rs/021.rs)
