apsolutni car
Bravo, care! Sećate se fudbalera koji je izgubio nogu? Godinu kasnije je drugi čovek (FOTO)
Najgore su mu bile te misli koje su mu se vrzmale po glavi. Misli koje mu nisu dale mira. Misli koje su se preplitale dok je ležao u bolničkoj postelji, bez noge, svestan da nikad neće moći da se bavi onim što najviše voli, da neće moći da potrči, da mu je oduzet jedini alat kojim je zarađivao za životu...
- Ni jednog trenutka mi nije prošlo kroz glavu: zašto baš meni, a ne nekom drugom. Samo sam razmišljao o tome kako dalje. Kako da pomognem mojim roditeljima, kako da poboljšam kvalitet svog života u ovom stanju, kako da izađem na kraj sa troškovima... Čovek mora da prihvati stvari koje ne može da promeni, da menja ono što može, da menja ono što mu ne odgovara i što ga čini nesrećnim. Bitno je samo pažljivo praviti razliku između tih stvari, jer je jako tanka nit koja ih deli - ističe Vuković.
Ne prođe ni trenutak da ne pomisli na taj kobni dan, ali, ipak ide dalje. A fudbal? Nedostaje mu celim svojim bićem. Nedostaje mu druženje, treninzi, osećaj pre utakmice, posle treninga... Ali, uprkos svemu što mu se dogodilo, Miloš ipak ima snage da trenira.
- Treniram pet puta nedeljno. To mi je u krvi, to me smiriju, a i tako održavam kondiciju koja mi je jako bitna i zbog samog kretanja. Teško održavam kondiciju bez trčanja, korigovao sam maksimalno ishranu, ali ipak nekako uspevam - objašnjava Požarevljanin.
Miloš trenutno završava kurs za trenersku licencu i planira da postane trener mlađim kategorijama. Pokušao je i da ode na Paraolimpijske igre, ali nažalost, nije uspeo da bude deo tima Srbije, a razlog tome je visoka cena proteze za trčanje.
- Na moju molbu video sam se sa predsednikom Paraolimpiskog komiteta Srbije, Zoranom Mićovićem. Tom prilikom mi je rekao da je privreda u jako teškom stanju i da paraolimpisko društvo Srbije nema dovoljno novca da finansira mene kao takmičara. Takođe je dodao i da je disciplina u kojoj sam hteo da se takmičim jako skupa i da će pokušati, ukoliko može, da pronađe neke sponzore. Ali, nažalost, nije uspeo - zaključuje on.
Miloš svakodnevno sebi ponavlja, a to savetuje i drugima: "Ukoliko imam problem, uradiću sve da ga rešim. Besmisleno je kukati i kriviti druge za ono što vam se dešava. Istina, možda je neko drugi kriv, ali svako zašto ima i svoje zato. Sve je karma u životu. Možda nas ne stiže uvek naša, već karma predaka".
(Espreso.co.rs/ Izvor: 24sata.rs)
