RODOLJUB ŠABIĆ: Vučić, Janković ili Jeremić - ko će pobediti Tomu? (VIDEO)

Kako komentarišete odnos vlasti prema medijima, da li su bili slobodniji u vreme Tadićeve vlasti ili sada?

- To je jako teško pitanje i izuzetno kompleksno. To je jedno od pitanja čije nerešavanje našu dugu tranziciju čini još dužom, još mučnijom, još sterilnijom. Ima tu više aspekata, kad kažete odnos vlasti prema medijima, imate onaj najtrivijalniji, onaj koji se manifestuje kroz činjenicu da, a promenilo se nekoliko vlasti, a mi i dan danas nemamo onaj očekivani epilog, recimo za ubistvo Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića...

Imate na jednom trivijalnijem nivou vrlo čest odnos nosilaca vlasti na različitim nivoima koji je krajnje nekorektan prema novinarima, koji je uvredljiv, potcenjivački, bilo je tu i fizičkih napada i prostačkih uvreda da ja to ne bih komentarisao. Imate manir da političari postavljaju novinarima pitanja, umesto da odgovaraju na njih. To je taj pojavni pomak, što je zapravo ozbiljan problem tog odnosa, i to još nije jasno vidljivo. Pored vrlo često naglašavane netransparentnosti vlasništva, postoji nešto što je evidentno, a ipak u magli.

Sećam se prvog famoznog izveštaja o medijima koji je otvorio to glavno pitanje - imamo li mi uopšte predstavu koliki participijent je vlast u tom ukupnom kolaču u kojem mediji žive. I zato je jako teško reći pouzdano bilo šta o tome, osim da je ta participacija ogromna, na jednom je nivou koji nije primeren demokratskim društvima, i koji omogućava vlasti jedan odnos koji sigurno nije ravnopravan, a koji ja novinama, ako sam u poziciji, koristeći neku funkciju državnu ako imam, distribuiram neke maglovite projekte, ili šta god bilo, novac od koga će novine da žive.

Ima malo onih hrabrih i odvažnih urednika koji će u sopstvenoj redakciji sa vlasnikom odlučiti da nešto loše pišu o meni, ili neće pisati uopšte. Problem uslovno rečeno "državne pomoći" na svim mogućim nivoima koja je realna, bitno opterećuje taj odnos. U takvim uslovima nije realno očekivati slobodne medije. Bolje od mene znate kakve su plate novinara, kako se od te plate može živeti, šta se može od čoveka koji je plaćen da ne može da ostvari egzistencijalni minimum očekivati da uradi od kvaliteta, orjentacije, istraživačkog i ozbiljnog novinarstva.

To su gotovo nerealni zahtevi koliko god bi trebalo da budu normalni.

Kako se onda s tim boriti?

- Nismo mi prvi koji se s tim suočavaju. Drugi su išli tim putem i rešavali su ih. Treba poći od pretpostavke da se svako za sebe bori. Ogromnu ulogu bi tu trebalo da imaju i novinarske organizacije, sindikati, kako god. Sve to mi, nažalost još nemamo ni izbliza na nivou koji nam je potreban.

A kako komentarišete spregu vlasti s pojedinim medijima?

- Naravno, potpuno negativno. Ona je uvek postojala, danas možda najviše u formi koja je posebno upadljiva, ali vrlo negativno, jer je ona bukvalno nešto što je nezakonito. Ja sam se vrlo često, iz pozicije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, susretao sa stvarima koje nisu prihvatljive. Imate situaciju da jedan medij, preko rapoloženog, korektnog, novinara ili ekipe koja pokušava da istraži jednu odeđenu temu koristi svoja prava, poziva se na Zakon o slobodnom pristupu informacija, i ne može da dobije informaciju, ili je tek dobije mučno, posle natezanja, žalbe, intervencije poverenika, a neko to dobija direktno sa stola. Ta priča o "curenju" informacija više puta je apostrofirana, i ona je potvrđena. A, sa druge strane u medijima se ne pojavljuju, nego kuljaju informacije, koje tamo ne bi smele da se nađu, i koje bi morale biti predmet apsolutne zaštite sa stanovišta važećeg zakona zaštite podataka od ličnosti, i imate jednu spregu države.

Dakle, mediji koji to objavljuju dobijaju od državnih organa čiji je posao da te podatke koriste u sasvim druge svrhe. To ne mora da bude deo sistema, može da bude neki korumpirani policajac, ili tužilac koji za novac prodaje zanimljive informacije medijima, ali to može i da bude i politička igra. Može biti svesno plasiranje informacija da bi se ostvario neki interes koji je sa stanovišta tog organa nelegitiman. Vrlo često vaše kolege upozoravam, kad mi kažu "pa dobro, svaka vama čast, ali imam ja svoje izvore". Ja im kažem, dobro razmisli, biće pre da izvor ima tebe, i to se vrlo često potvrđuje. Treba znati, da ako se preferira jedan medij, koji dobija informacije, a drugi uskraćuje, krši se zakon. Isto tako je ako u medije kuljaju podaci koji tamo ne bi smeli da se nađu, otvara se pitanje reakcije države na to. Ja na moje lično zadovoljstvo nemam ovlašćenje u odnosu na medije, i srećan sam zbog toga.

Državni službenici bi morali biti svesni da time što daju informacije krše zakon, da se za to odgovara, čak se i ide u zatvor.