IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE: Ovako je Srbija ocenjena u reformnom procesu!

Srbiji je od strane Evropskog saveta status države kandidata odobren još 2012. godine. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU stupio je na snagu u septembru 2013. godine. Srbija nastavlja sa sprovođenjem SSP, iako su se u toku prošle godine pojavila brojna nova pitanja u pogledu usklađenosti. Od januara 2014. godine, kada su otvoreni pregovori o pristupanju Srbije u EU, otvoreno je 12 od 35 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju reformi u protekloj godini objavljen je 17. aprila 2018. godine.

Tempo pristupnih pregovora između Brisela i Beograda zavisiće od napretka Srbije u reformskom procesu.

- Ukupna dinamika pregovora i dalje će zavisiti od napretka Srbije u reformama a naročito od intenzivnije dinamike reformi vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom - stoji u izveštaju.

Evropska komisija podvlači hitnost napretka u procesu dijaloga, te produbljivanje angažmana u dijalogu sa Prištinom, kao i ispunjavanje dogovorenog, u tom kontekstu i formiranje Zajednice srpskih opština. Poseban naglasak stavljen je i na sporazum o energetici.

Pozitivne pomake Srbija je, prema izveštaju Evropske komisije, napravila u pojedinim oblastima, primarno u oblasti ekonomije, no na nekim poljima sprovođenje reformi ide sporo prem oceni EK, primarno na polju slobode izražavanja, suzbijanja kriminala i korupcije itd.

Kada su u pitanju politički kriterijumi, sa osvrtom na izbore održane u aprilu 2017. godine, Evropska komisija utvrdila je kako su grđani Srbije imali stvaran izbor kandidata, ali da je nekoliko faktora narušilo jednakost uslova za učestvovanje u izbornij trci.

- Treba u potpunosti pristupiti sprovođenju preporuka međunarodnih posmatrača, uključujući one koje se odnose na transparentnost i integritet izbornog procesa tokom izborne kampanje - navedeno je u izveštaju Evropske komisije.

U izveštaju posebno je istaknuto kako je po prvi put žena izabrana za predsednika Vlade. Ali, i kako Narodna skupština i dalje ne vrši delotovorno nadzor nad izvršnom vlašću, te kako je potrebno poboljšati transparentnost, inkluzivnost i kvalitet izrade zakona i unaprediti međustranački dijalog.

- Moraju se izbeći mere koje ograničavaju mogućnost Narodne skupštine da delotvorno razmatra zakonodavstvo. Ulogu nezavisnih regulatornih tela treba u potpunosti priznati. Potrebne su ustavne izmene radi usklađivanja sa standardima EU u nekim oblastima - utvrdila je Evropska komisija u izveštaju.

Umerenu pripremljenost Srbija je prema izveštaju EK pokazala u oblasti javnih reformi. Napredak je ostvaren u oblasti pružanja usluga, kao i usvajanjem nekoliko novih zakona.

- Srbija treba da sprovede svoje reformske ciljeve, profesionalizuje i depolitizuje upravu, posebno u pogledu glavnih rukovodećih pozicija, i obezbedi sistematsku koordinaciju i praćenje programa reforme upravljanja javnim finansijama 2016-20. Sposobnost Srbije da privuče i zadrži stručni kadar u upravi koji se bavi pitanjima EU biće od ključne važnosti - napisano je u izveštaju Evropske komisije po pitanju javnih reformi.

Kada je pravosudni sistem u pitanju napredak je ocenjen kao "izvestan". Napredak je ostvaren smanjenjem brojnih zaostalih izvršnih predmeta i uvođenjem mera za usklađivanje sudske prakse, ali i poboljšanjem pravila za vrednovanje rada sudija i tužioca. No, kao zabrinjavajuće okarakterisan je obim političkog uticaja na pravosuđe.

- Obim političkog uticaja na pravosuđe i dalje je zabrinjavajuć. Novi nacrt amandmana na Ustav u domenu pravosuđa objavljen je u januaru 2018. godine i stavljen je na javnu raspravu pre slanja Venecijanskoj komisiji na mišljenje - stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u sprovođenju reformi.

U borbi protiv korupcije, napredak je takođe vidljiv, i to u okviru usvajanja izmena i dopuna Krivičnog zakona u delu koji se odnosi na privredni kriminal, zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u oblasti borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma i zakona o zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom. S druge strane, navodi se u izveštaju EK, ozbiljno kašnjenje postoji u donošenju novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

- Korupcija i dalje preovladava u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem. Operativni kapacitet relevantnih institucija i dalje je neujednačen. Organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi i dalje treba da dokažu da mogu sprovesti istragu, gonjenje i suđenje u svim predmetima koji se odnose na korupciju na visokom nivou na nepristrasan i operativno nezavisan način - zaključeno je u izveštaju po pitanju borbe protiv korupcije.

Kao problematična polja, u kojim se vidi napredak, ali i dalje postoje polja na kojima mora da se radi navode se borba protiv kriminala, poštovanje osnovnih prava, kao i sloboda izražavanja, koja "sve više zabrinjava".

U izveštaju Evropske komisije napisano je kako Srbija tek treba da uspostavi inicijalnu evidenciju delotvornih finansijskih istraga, kao i istragu, gonjenja i pravosnažne presude u slučaju pranja novca. Prema statističkim podacima broj presuda za organizovani kriminal i dalje je mali.

Za poštovanje osnovnih ljudskih prava uveden je pravni i institucionalni okvir okvir, ali je potrebno obezbediti da on dosledno bude primenjen u celoj zemlji, uključujući i zaštitu manjina, podvučeno je u izveštaju EK.

- Iako je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti, nije postignut napredak u pogledu slobode izražavanja, što sve više zabrinjava. I dalje su potrebni stalni napori kako bi se poboljšao položaj osoba koje pripadaju najviše diskriminisanim grupama (Romi, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, lica sa HIV-om i lica obolela od side, i ostale socijalno ranjive grupe). Potrebno je doneti zakon o rodnoj ravnopravnosti - napisano je u izveštaju Evropske komisije po pitanju slobode izražavanja.

Značajan napredak vidljiv je, kako je podvučeno u izveštaju u oblasti prava privrednih društava, intelektualne svojine, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, i carine, no izvesni problemi postoje u nerazvijenom mehanizmu za prioritizaciju svih investicija bez obzira na izvor finansiranja. U nastavku izveštaja stoji još i kako Srbija u periodu do pristupanja treba postepeno da usklađuje svoju spoljnju i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnjom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

Srbija je nastavila da upravlja i posledicama izbegličke i migrantske krize, no - potrebno je usvojiti strategiju i akcioni plan za suzbijanje iregularnih migracija za period 2017-2020. U tom kontekstu, Srbija treba da uspostavi stabilan mehanizam za povratak iregularnih migranata, koji je u skladu s pravnim tekovinama EU, kao i da postepeno usklađuje viznu politiku sa viznom politikom EU - zaključeno je u izveštaju Evropske komisije po ovom pitanju.

Bonus Video:

Espreso intervju - Vjerica Radeta

J.K.