HAOS U JUTARNJEM! ZBOG OVOGA JE ČAK I MARIĆ ZINUO! Snimak je ubrzo nestao, pričalo se o KOSOVU!

Nekadašnji diplomata Nebojša Vujović ispričao je kod Milomira Marića, u jutarnjem programu, da su Amerikanci još u Dejtonu nudili Miloševiću istorijsku šansu da reši problem Kosova, a njihov koncept je bio široka autonomija za južnu srpsku pokrajinu i raspoređivanje NATO trupa.

Plan je bio da trupe koje su Amerikanci morali da povuku iz Nemačke, nakon 40 godina od završetka Drugog svetskog rata, rasporede u Bosni i po Kosovu. Time bi revitalizovali NATO kao potrebnu oružanu silu koja bi sprečavala međuetničke sukobe, humanitarne katastrofe... Milošević nije iskoristio tu šansu.

To što su tada Amerikanci nudili u Dejtonu za Kosovo je bilo dosta fleksibilno. Ja sam pročitao taj njihov papir. Oni su nudili koncept - više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Posle Dejtona je poslednja šansa za rešavanje Kosova bila 1998. godina kada je usvojena rezolucija SB UN 1160 u kojoj se kaže da je UČK teroristička organizacija.

Amerikanci su otovorili vrata da svojim učešćem eliminišu takvu pretnju a da svoje trupe udome u Bonstilu. Oni su nam stalno govorili - ne možete sami to da rešite. Nije Milošević imao nikakav rok ali postoji bezbroj telegrama od Amerikanaca koji su nam rekli - vi ovo sami ne možete da rešite, treba vam pomoć gorile od 300 kilograma.

To mi je isto rekao Endi Ber u zoru bombardovanja. U Rambujeu su zaoštrili, tu su tražili sve. Ne samo trupe na Kosovu već da im se omogući pristup celoj teritoriji tadašnje SRJ.

Da smo rešili problem Kosova i da smo pustili Amerikance ne bi bilo bombardovanja. Ali kada kažem rešili mislim na koncept - više od autonimije, manje od nezavisnosti.

Ono što nam je nuđeno u Rambujeu je bila kapitulacija za nas, a to niko nije mogao da potpiše. Kod Amerikanaca je sve vođeno interesima. Znate ako ne prođe šarm Holivuda onda prolazi šarm Pentagona. E mi smo dobili šarm Pentagona.

Nešto se ne zna... Naime, 5. aprila 1999. na 50. godišnjicu NATO, održan je samit Alijanse u Istanbulu na nivou šefova država i vlada. U tom dokumentu, tzv. Istanbulskoj deklaraciji NATO, stoji jedan član u kome se kaže: "Nijedna država koja pretenduje na članstvo u EU ne može da uđe u Evropsku uniju dok ne postane članica NATO."

Ja sam bio u pregovorima... I nismo pregovarali u Kumanovu već u francuskoj vojnoj bazi kod Tabanovca. Na pola puta zapravo od Tabanovaca do Kumanova. Jednom smo pobegli na roštilj u Kumanovo.

Spavali smo pod šatorima na metalnim stolicama a oni nas budili i donosili novu seriju papira. Mariću, ja nisam pregovarao u briselskim salonima i jeo kolačiće već pod šatorima na zelenim stolicama, drvenim klupama i prašnjavom zemljanom terenu i pod bombama...

Ja sam promenio mesto održavanje pregovora. Ja sam iz kafane Evropa 93 prebacio u Tabanovce. A u toj kafani nismo ni bili. Meni su ubili kapetana dok smo dolazili na pregovore. General Lazarević mi je rekao da odem i da izdejstvujem promenu mesta pregovora. A onda me je pozvao Milošević.

- Vujoviću šta si to uradio?, pitao me je Milošević.

- Promenio sam predsedniče mesto pregovora.

- Zašto si to uradio?

- Ubili su mi kapetana...

- Koga si pitao?

- Nisam nikoga... Ali ako ne mogu da pregovaram o mestu održavanja pregovora kako ću da pregovaram o suštini sporazuma.

- A gde su sad pregovori?, upitao me je Milošević

- U Tabanovcima...

- A pa dobro... Jednom kod njih jednom kod nas.

- Predsedniče Tabanovci nisu kod nas već u Makedoniji.

Taj sporazum koji smo izdejstvovali je bio maksimum pod tim okolnostima i smatram da i danas treba da se držimo Rezolucije 1244.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Alo.rs)