KOME ĆE PRIPASTI NOVA BITKA ZA KOSOVO? Evo zašto su i PATRIOTE i REALISTI daleko od POBEDE, a RASPLET TEŠKA ZBRKA
Kosovo predstavlja problem bez presedana, Foto: Profimedia

autorski tekst

KOME ĆE PRIPASTI NOVA BITKA ZA KOSOVO? Evo zašto su i PATRIOTE i REALISTI daleko od POBEDE, a RASPLET TEŠKA ZBRKA

Zato je i sada potpuno jasno da postoje zemlje koje, čak i da Srbija nekim slučajem prizna nezavisnost Kosova, to neće uraditi - zbog sebe

Objavljeno: 11.06.2019. 21:26h
Dejan Katalina
Dejan Katalina
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
  • 1

Kosovo je ponovo, po ko zna koji put, tema u celoj Srbiji, bilo da se rasprave o njoj vode u kafanama ili na društvenim mrežama, u Skupštini ili nevladinim forumima, na televiziji ili javnim skupovima. Kosovo, kao "najskuplja srpska reč". Kosovo, prošlost ili budućnost, Gordijev čvor svake srpske vlasti. Još niko nije uspeo da pruži odgovor na večno pitanje da li južnu srpsku pokrajinu, kolevsku srpske kulture i duhovnosti, treba braniti srcem (neki bi rekli i "mu*ima") ili zdravim razumom (neki bi rekli i "kukavičlukom").

Pre 30 godina Slobodan Milošević je govorom na Gazimestanu, povodom 600 godina od Kosovske bitke, ušao u neku vrstu reševanja kosovskog pitanja što je za ove tri decenije dovelo do toga da na Kosovu Srbi budu ogromna manjina, a da Albanci ostvare ono što im je oduvek i bila neskrivena namera - da dobiju nezavisnu državu. Naravno, državu nisu sami obezbedili već im je poklonio NATO nakon žestokog bombardovanja Srbije i potpisivanja sporazuma očigledno namenjenog kratkoročnoj upotrebi. Ipak, taj sporazum je odobrio baš Milošević, potpisujući tako kapitulaciju Srbije, ali praktično i svoj odlazak sa vlasti u haški zatvor.

Došao je na vlast kao potencijalni zaštitnik Kosova, a sa nje je otišao kao čovek koji je bio prinuđen da ga "proda" nakon samoubistvenog sukoba sa najmoćnijom vojnom silom na planeti. Rusija, koja uvek važi za saveznika Srbije, celu ovu avanturu je posmatrala sa strane, gledajući kako će u celoj situaciji da ućari nešto za sebe. Doduše, tada se na vlasti nalazio Jeljcin a ne Putin, ali, opet, Putin je na tron došao upravo na Jeljcinovo insistiranje.

Oni koji sebe doživljavaju kao srpske patriote, bilo da to čine javno ili samo u kafani ili svom neposrednom okruženju, smatraju Kosovo okupiranom srpskom teritorijom koja mora biti vraćena matici. Pozivaju se na istoriju, pravoslavne svetinje, korene... Nema sumnje da većina Srba Kosovo doživljava na sličan način i da niko nije ravnodušan na skrnavljenje srpskih svetinja, uništavanje grobova i paljenje srpskih sela. Ali, realnost je otrežnjujuća.

Različiti izvori podataka kažu da na Kosovu trenuto živi 95 odsto Albanaca, mada postoje neki nezvanični podaci da ih je zapravo deset odsto manje. Uglavnom, prema većini podataka, Srba na Kosovu nije ostalo više od 15 odsto, a preko 200 hiljada raseljenih Srba ili nema nameru ili nema mogućnosti da se tamo vrati. Gledajući sa pragmatične strane, Srbi su na Kosovu ogromna manjina i kao takvi ne predstavljaju čak ni preterano bitan faktor u kosovskom političkom životu, iako su, na izvestan način, bili upleteni u stvaranje većine za Haradinajevu vladu.

Upravo zbog ove paklene smeše - uzavrelih emocija koje se hlade trezvenim analitikama - Kosovo predstavlja problem bez presedana, čak i u domenu logike, praktično nerešivu enigmu i to ne samo za lokalne političke faktore, već i za međunarodnu zajednicu, inače poznatu po vrlo pragmatičnim i na kratke staze funkcionalnim rešenjima (primer: Brčko kao tzv. distrikt, ničiju zemlju, koridor koji spaja Republiku Srpsku i Srbiju). Prva varijanta je bila da Kosovo bude neka vrsta međunarodnog protektorata, što, na izvestan način, još uvek jeste, ali je postalo jasno da ovo rešenje, iz mnogo razloga, ne može biti trajnije prirode. Sledeće pragmatično rešenje bilo je da se dodeli većini, dakle Albancima, pogotovo što su Zapadne sile sve vreme i bile na albanskoj strani, ali ostatak sveta, koji takođe ima svoje unutrašnje nestabilnosti i ne sviđa mu se legalizovanje secesije, morao je da reaguje i da stajući na stranu Srbije (primer Španije) brani vlastitu teritorijalnu nepovredivost. Zato je i sada potpuno jasno da postoje zemlje koje, čak i da Srbija nekim slučajem prizna nezavisnost Kosova, to neće uraditi - zbog sebe.

foto: Printscreen/liveleak.com

Zbog toga rešenje za Kosovo nije na vidiku. Srbija ima neosporno pravo, po međunarodnim (i istorijskim) zakonima, na ovu teritoriju, koja se sada nalazi u posedu albanske većine koja je proglasila nezavisnost uz pomoć SAD i dela članica EU i formirala državne organe koje Beograd, ali, kao što rekosmo, još mnoge svetske prestonice, ne priznaje.

Koliko je rešenje kosovskog problema daleko, najbolje govore i stavovi pojedinih ruskih i američkih analitičara i zvaničnika.

Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa "Rusija u globalnoj politici", smatra da Rusiju problem Kosova mnogo ne dodiruje jer nema plan za Balkan:

- Rusija nema veliki projekat u koji bi mogla da pozove Srbiju, ili recimo Bosnu, i neće ga imati jer se Balkan ne graniči sa Rusijom. Balkan je okružen i delimično ulazi u EU i NATO i to se neće promeniti. EU neće nestati, iako će se menjati. Zato predstava koja je u glavama mnogih u Srbiji da je u toku nekakva bitka između varijanti budućnosti — sa Zapadom ili sa Rusijom — te bitke nema. Postoji nešto drugo: sa ruske strane skup veoma složenih emocija, počev od potpuno iskrenih simpatija koje je potiču iz prošlosti i koje neće iščeznuti, što prirodno povlači za sobom određenu odgovornost Rusije. Ali postoji i neka obuzetost idejom koja je stara oko dvesta godina o ogromnoj važnosti za Rusiju upravo tog dela Evrope, čak ne iz geopolitičkih nego iz nekih misionarskih razloga. To, po mom mišljenju, nema veze sa realnošću. Ukratko, Rusija nigde ne treba da odlazi, ali ona nema projekat za Balkan - kaže Lukjanov i onda još konkretnije pojašnjava:

- Ako ćemo objektivno, mislim da i u Beogradu shvataju da je teško da se Kosovo vrati u sastav Srbije. Ali iako je razmena teritorija ranije bila dosta uobičajena praksa u Evropi i možda i ne bi bila najgora varijanta da se zatvori to pitanje, to bi bio presedan. Kao što je i samo priznanje Kosova od nekih država bilo presedan i otvorilo ogromnu kutiju iz koje je svašta izletelo, ovo je sledeći korak i za Balkan, ali ne samo za Balkan. Pa kako bi u praksi mogao idealno da se reši problem Beograda i Prištine? Tako što EU kaže: vi potpisujete sporazum, a sutradan zvanično ulazite u Uniju, i jedni i drugi. A to u ovom trenutku ne deluje realno.

Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, oduvek je kritikovao prerano priznanje Kosova od strane Zapada:

- Kosovski presedan bi mogao da bude problem za zemlje bivše Jugoslavije i Evrope, koje su multietničke. I dalje mislim da je jedini način da se održi mir i stabilnost u regionu - da se nastave pregovori, a tome nije doprinela prerana odluka priznanju nezavisnosti Kosova. Mislim da se mora postići pravično rešenje mnogih pitanja u odnosima Srba i kosovskih Albanaca, koja su zapostavljena ili odbačena kao rezultat prevremenog priznavanja nezavisnosti Kosova. Kako se pitanje statusa Kosova rešilo na način koji je bio suprotan volji Beograda, pa i drugih sila, poput Rusije i Kine, nema sumnje da bi tokom vremena taj lokalni problem mogao da dovede do veće napetosti u odnosima Vašingtona i Moskve, a potencijalno i drugim zemljama, što nije ni u čijem interesu - govorio je Bolton.

foto: Espreso.rs

Po svemu sudeći, ova "bitka za Kosovo", ma koliko bili ljubitelji pesme "Dogodine u Prizrenu" Beogradskog sindikata, trajaće duže od jedne godine,  duže i od deset godina, duže od nekoliko desetina godina... Ma, trajaće beskrajno! Kako za Srbe, tako i za Albance.

Jer, Kosovo, zapravo, nije deo rešenja, niti je ikad bilo, već je uvek predstavljalo problem. Zato se i kroz istoriju povlačilo od tamo do ovamo, od nemila do nedraga. Sto istina, dvesta tumačenja, hiljadu heroja, dve hiljade zločinaca, trista herojstava, šesto zverstava... Promenjene ideologije i države, a situacija na terenu uvek identična - between a rock and hard place, kako bi to Englezi definisali.

Tako je bilo, tako je i ostalo.  

Na stolu će biti razna rešenja i sporazumi, možda nešto bude i potpisano kao onaj iznuđeni Kumanovski sporazum, ali je više nego očigledno da će Kosovo ostati "otvorena tema" i u relativno udaljenoj budućnosti.

Nijedan papir neće zaista rešiti pitanje Kosova.

Nijedan papir ne može Kosovo dati jednima a oduzeti ga drugima. I obrnuto.

Šta onda preostaje - i jednima i drugima?

BONUS VIDEO:

ŠOKANTNO OTKRIĆE! MUŠKARAC (25) KOJI JE SINOĆ U BLOKOVIMA PUCAO U BIVŠU ŽENU SIN JE MNOGO POZNATIJEG OCA: Tata mu je poznati Surčinac, zaštićeni svedok i blizak Čumetu, a ovo mu je nadimak (KURIR TV)

(Espreso.rs)

 

 

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media