NEMANJA (21) JE ROĐEN BEZ LEVE PODLAKTICE: Dokazao je da je NAJBOLJI i uprkos invaliditetu, OBARA REKORDE
Nemanja Matijašević, Foto: EPA/MAHMOUD KHALED

Oni mogu sve

NEMANJA (21) JE ROĐEN BEZ LEVE PODLAKTICE: Dokazao je da je NAJBOLJI i uprkos invaliditetu, OBARA REKORDE

Ovaj zlatni momak oduvek je voleo sport, a on mu je promenio ceo život

Objavljeno: 25.12.2019. 11:34h
  • 396

Za Nemanju Matijaševića, (skok u dalj, T47) kažu da je nova nada Paraolimpijskog komiteta Srbije. Ovaj momak iz Lučana skokom od 6,42 metra već se jednom okitio srebrnom medaljom na Evropskom prvenstvu u Berlinu, prošle godine.

- Rođen sam bez leve podlaktice, 1998. godine. Moram priznati, mislim da sam imao zaista sjajno detinjstvo. Moram naglasiti da stvarno nikada nije bilo nikakve diskriminacije zbog mog invaliditeta. Imao sam dosta drugara i kao mali sam većinu vremena provodio napolju sa njima jureći za loptom. - počeo je Nemanja svoju ispovest. 

Ljubav prema sportu Nemanja je gajio oduvek, ali ni sanjao nije da će mu on potpuno promeniti život. 

- Prvi sport sa kojim sam došao u kontakt bio je fudbal u koji sam se zaljubio i zbog koga sam zavoleo sport. Velika želja mi je bila da krenem i da ga treniram kao mali, ali to se nikad nije ostvarilo. Pored fudbala rekreativno sam se bavio i drugim sportovima, kojima se i danas bavim kad nađem slobodnog vremena. To su košarka, tenis, odbojka, čak i bilijar koji dosta volim da igram.

- Moj invaliditet mi nikad nije predstavljao problem, već mi je samo davao dodatnu motivaciju. Kao da sam imao potreba da se dokažem ljudima kako ja mogu sve kao i oni, čak i više od toga, da dokažem da sam ja najbolji. U tome sam i uspevao, ne želim da se hvalim, ali kog god sporta da sam se dohvatio bio sam među najboljima - priča Nemanja. 


Objasnio nam je kako je ušao u svet atletike, u kom je nizao uspehe od samog početka.

- Dolazim iz malog kraja, u kome atletika nije popularna. Štaviše, Lučani nemaju svoj atletski klub. Prvi kontak sa atletikom sam ostvario u Beogradu. Sve je počelo kada sam tu upisao fakultet. Drug, košarkaški trener, koji je odavne već video moj talenat za sport, predložio mi je da svoje slobodno vreme u Beogradu iskoristim na najbolji mogući način, trenirajući neki sport. Njegova ideja je bila da to bude atletika. Novembra 2017. sam imao svoj prvi trening, tada je sve počelo. To mi je ujedno bio i prvi put u životu da treniram neki sport.


- Nikada nisam mislio da će to prerasti u nešto veliko. Na početku je sve to bilo neozbiljno sa moje strane, nisam bio redovan na treninzima i uglavnom sam dolazio kada sam to uspevao da uklopim sa fakultetom. Glavna prekretnica je bilo Evropsko prvenstvo u Berlinu 2018. godine. Tada sam shvatio da sve ovo prerasta u nešto veliko.

Opisao nam je kako izgleda jedan njegov dan. 

foto: EPA/MAHMOUD KHALED

- Rano se budim, obično ustajem oko osam ujutru, a obavezno slede doručak i kafa. Posle doručka spremam se za trening. U proseku, jedan trening traje mi oko dva sata, a sastoji se iz zagrevanja i glavnog dela treninga, teretana sprint, skakanje, a te stvari se razlikuju u zavisnosti od dana...

- Treninzi umeju da budu naporni, a to zahteva dobar odmor, kao i odlazak na masažu. Ostatak slobodnog vremena provodim sa svojom devojkom, drugarima. 

- Najznačajniji uspeh do sada u mojoj karijeri je srebrna medalja sa Evropskog prvenstva u Berlinu 2018. godine. Takođe bih izdvojio i 5. mesto sa Svetskog prvenstva u Dubaiju ove godine. To su za sada jedina dva velika takmičenja na kojima sam učestvovao. Pored toga, tokom sezone radi održavanja takmičarske forme takmičim se i sa redovnim sportistima. Tu imam više osvojenih medalja od kojih je najvrednija bronza sa seniorskog prvenstva Srbije u atletici ove godine. 

Kako kaže, život u glavnom gradu pruža bezbroj mogućnosti OSI koje žele da se bave sportom i da na tom polju budu uspešne. 

- Beogad je veliki grad samim tim ima svoje prednosti. Jedne od glavnih koje osobe sa invaliditetom ovde imaju jeste to što je sve dostupno i prilagođeno za nas, a postoji veliki broj klubova i sportova koji mogu da se treniraju, mesta za treniranje...

Kao momak koji je uspeo iako je rođen sa invaliditetom, objasnio je šta je sigurni put do uspeha. 


- Pre svega treba da volite to što radite, a kada volite to što radite vi mu se posvetite u potpunosti i time ste već odradili dobar deo posla. Mislim da vam onda fali još samo malo sreće i uspeh je zagarantovan.


- Život uvek treba gledati sa pozitivne strane. Ljudi imaju običaj da se fokusiraju na stvari koje ne mogu da urade, na stvari u kojima su loši i koje im ne idu od ruke i onda da se nerviraju oko toga. Mislim da je svako talentovan bar za jednu stvar, i koliko god se život činio lošim uvek postoji ta jedna stvar koju možete da uradite i da uspete - zaključio je ovaj zlatni momak. 

 

 

foto: Promo

Bonus video: 

(Espreso.rs / S.T.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media