KAD NEMAJU ZA HLEB, DOĐU KOD MENE DA PRODAJU ŠTA IMAJU: Dragiša 19 godina na ulici prodaje KNJIGE i pun je priča!

Dragiša Mihajlović (62) već devetnaest godina prodaje polovne knjige u jednom prolazu u Zaječaru gde mu je smeštena tezga sa oko pet stotina knjiga, časopisa i zanimljivih naslova koje retko ko čita poslednjih nekoliko godina.

Kako kaže, na ulici je svakog dana jer voli svoj posao, a želja mu je da natera sugrađane da čitaju knjige jer one obogaćuju čoveka i čine ga elokventnijim i pametnijim.

Međutim, nizak standard i nezaniteresovanost za knjige doveli su do toga da ponekad danima ne proda nijednu knjigu, ali uprkos tim činjenicama ne odustaje!

Prvi put sam izašao na ulicu petog 5. maja 2000. godine da prodajem knjige. U prvi mah je bilo pomalo čudno, ljudi su me gledali začuđeno jer ih prodajem na ulici, ali su se vremenom navikli. Sve je počelo od momenta kada je od moje supruge, njen brat od tetke počeo da ih prodaje na Terazijama. Mi smo tada zapali u neku finansijsku krizu, pa smo se priključili ovom poslu, tako da smo još tada supruga i ja počeli da ih prodajemo", počinje priču za Espreso.co.rs Dragiša Mihajlović.

U početku, knjige je nabavljao od rođaka koji je živeo u Beogradu, međutim kada je rođak preminuo, Dragiša Mihajlović je počeo da sakuplja svoju kolekciju od građana koji mu donesu stare, polovne knjige koje imaju, a koje nikada nisu otvorili da čitaju jer im navodno "hvataju" prašinu po policama.

Dodaje, da ih prodaje po ceni od sto do dvesta dinara, a najskuplja je lovačka enciklopedija koja košta oko dve hiljade dinara.

Ipak, sve zavisi od kvaliteta i kompleta knjiga, a bitan je i naslov koji će privući potencijalnog kupca.

Moj rođak je imao tezgu blizu hotela Moskva u podzemnom prolazu prema Balkanskoj ulici. Kada je umro, njegova ćerka je nasledila taj posao da radi, pa je otvorila svoju riznicu knjiga. Sećam se, da su prve knjige koje sam sakupio bile o mudrosti, ribolovu, dela Jovana Dučića kao i kuvar. Kada su se ugasile brojne knjižare u Zaječaru, samo sam ja imao knjige, a prodavao sam ih i na -25 stepeni", priseća se Dragiša Mihajlović.

Budući da je dugo u ovom poslu, Dragiša nam je objasnio da je nailazio na brojne situacije koje su na njega ostavile jak utisak i zbog kojeg je između ostalog, zavoleo svoj posao jer je više puta bio u situaciji da pomogne svojim sugrađanima u Zaječaru.

Pre sedam ili osam godina, jedan naš stariji sugrađanin je došao kod mene i ponudio mi knjigu da kupim jer nije imao novca da tog jutra kupi hleb. Znao sam da ta knjiga nema neku vrednost i da naslov nije više aktuelan jer je u pitanju bilo nešto o komunizmu, ali ja sam kupio knjigu i dao mu za nju dvesta dinara. U tim trenucima su mi krenule suze, valjda od sreće jer sam mu pomogao i nije ostao gladan" iskren je Dragiša Mihajlović.

Kako kaže, svaki dan je interesantan jer u centru Zaječara cirkuliše dosta ljudi, a često dolaze i turisti koji vole da se fotografišu sa njim i da kupe knjige koje nisu uspeli da nađu u knjižarama, ali je na kraju pronađu kod gospodina Mihajlovića.

Sećam se, da je jedna žena tražila drugi deo neke knjige koju je u međuvremenu izgubila. Međutim, to izdanje nije moglo baš svuda da se pronađe jer je iz 1923. godine, ali je nekako dospelo do mene. Tada je rekla da ne može da veruje da je pronašla tu knjigu jer ju je godinama bezuspešno tražila", objašnjava Dragiša Mihajlović.

Mihajlović primećuje da je među mlađom populacijom primetna nezainteresovanost za čitanje knjiga, pa čak i školskih lektira jer sve mogu da pronađu posredstvom interneta, ali da su deca zainteresovana za stripove jer u njima ima dosta slika.

Nažalost, deca bacaju knjige jer njih to ne zanima. Meni je prava senzacija kada vidim da dođe neko dete i traži mi neku knjigu da kupi. Današnja deca ne čitaju ni bajke, ni basne, a kamoli lektire što je zabrinjavajuće postalo u današnjem vremenu. Primetio sam da su im zanimljivi stripovi poput Alan Forda, Lunov magnus stripa itd.", tvrdi Mihajlović.

Prema njegovim rečima, mnoge vredne knjige je poklonio Narodnom muzeju u Zaječaru jer je želeo da ova kulturna ostavština ostane u njegovom rodnom gradu jer je u pitanju kulturno blago koje dosta vredi. Takođe, od vrednih knjiga otkupio je "Vukova dela" iz 1886. godine kao i "Vukove junačke pesme" iz 1900. godine od jednog gospodina koji je taj komplet prodao za tri hiljade dinara.

Knjige koje sam poklonio muzeju su o Prvom srpskom ustanku, ali i Drugom srpskom ustanku i te knjige su veoma stare. Poklonim im i one knjige koje se odnose na naš zavičaj jer mislim da je to veoma važno. Naravno, sve dok budem mogao ja ću sakupljati i prodavati sve knjige jer volim Zaječar i moje sugrađane, pa mi ništa nije teško", zaključuje Dragiša Mihajlović.

Iako prodaja knjiga ponekad ide slabo jer se desi da u toku dana ne proda nijednu knjigu, Dragiša Mihajlović ne može da zamisli dan da nije na svom radnom mestu, pored njih, uprkos ovim poražavajućim podacima i činjenicama.

Bonus video

(Espreso.co.rs)