OVAKO KRADE PAPUČARSKA MAFIJA S FEJSBUKA: Naručila je klompe od 2.000, dobila papuče od 200 dinara S PIJACE!
Naručila je klompe od 2.000, dobila papuče od 200 dinara, Foto: Facebook printscreen

dobro smišljena prevara

OVAKO KRADE PAPUČARSKA MAFIJA S FEJSBUKA: Naručila je klompe od 2.000, dobila papuče od 200 dinara S PIJACE!

Online kupci na prevaru ni ne pomišljaju

Objavljeno: 08.11.2018. 13:33h
  • 78

Kupovina putem interneta je u svetu odavno praksa, a u Srbiji je poslednjih godina sve popularnija.

Robu koju poručite plaćate pouzećem, ali i karticom što je sve češći slučaj. Na internetu je ponuda raznovrsnija, a cene su povoljnije nego u radnjama u Srbiji. Kada na sve te pogodnosti dodamo i komfor robe koja stiže na kućnu adresu , što nas spašava sata koje provodimo u šoping centrima, to nam dođe kao olakšavajuća okolnost. 

Oni koji ovako kupuju, na prevaru ni ne misle.

Koliko ste samo puta skrolovali svoj  Fejsbuk i Instagram nalog u toku dana i naišli na brdo garderobe, obuće, šminke, kućnih aparta i čega sve ne i poželeli da nešto od toga kupite po povoljnoj ceni? Više puta, sigurno. I sami ste sigurno jednom pokušali da okušate sreću ovakvom kupovinom. 

 Bilo je slučajeva kad su ljudi umesto laptopova dobijali drvene daske, ali se kao online kupci vodite se onom - neće se to baš meni desiti. 

Naime, na Fesjbuku kruži jedno upravo takvo upozorenje, koje kaže da se to može desiti svakome. U apelu se spominje stranica pod nazivom  "Klompe i sobne papuče" koju vodi izvesni Branislav Cvetković, a koji je po svemu sudeći prevario veliki broj ljudi prilikom kupovine proizvoda koje očito, preprodaje.

O čemu se radi? 

Jednostavno, putem ove Fejsbuk stranice žena je naručila kvalitetne ortopedske klopme bele boje, ostavila adresu čekajući proizvod koji je želela. 

Ipak, kad je otvorila paket imala je i šta da vidi. Umesto lepih i kvalitetnih klompi sa fotografija ugledala je sobne papuče koje nisu ni nalik onima sa Fejsbuka. To su bile one papuče sa pijace vrlo nekvalitetnog materijala koje ne nosi ne penzioneri. 

Da stvar bude još gora,  klompe koje je mislila da će dobiti je prilikom pouzeća platila 2.000 dinara, a dobila je nešto vredi okvirno 200 ili 300 dinara da buvljaku.

Prevarena žena je odmah uslikala crne papuče i postavila na svojoj stranici kako i ostali ne bi naseli. Međutim,  bilo je kasno. U isto vreme nije bila prevarena samo ona nego i masa besnih prevarenih ljudi. Odmah su počeli masovno da se javljaju sa svojim slikama i besnim komentarima  i svi upozoravaju na prevaru.

Da je prevara dobro smišljena govori i to da nakon porudžbine i verifikovane dostave, odmah blokira na četu  kako bi izbegao "smaranje" zbog očite prevare. Pošiljalac je uvek ista osoba  Branislav Cvetković, ali je adresa uvek različita:

Da sigurno nije došlo do zabune, svedoči i skrinšot dopisivanja između prevarenog kupca i "preduzetnika":

Nažalost, kupac nije dobio  nazad  svoj novac kao ni omiljene klompe i tu se više ništa ne može uraditi:

Na zvaničnoj stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija  jasno se navodi da ukoliko kupljena roba svojim kvalitetom i karakteristikama ne odgovara ugovorenoj, potrošač ima pravo da zahteva popravku ili zamenu te robe.

Ovo nam je jasno,  kao i to da je legitiman prodavac onaj koji ima registrovanu firmu za online prodaju, PIB broj, a to je sve vidljivo na internet sajtu, što je takođe legitimno. Masa firmi ima svoje zvanične stranice na društvenim mrežama preko koji se oglašavaju, reklamiraju i gde možete naručiti proizvode potpuno legitimno.

Međutim, ukoliko smo kupovinu obavili preko interneta, a  prodavac-prevarant nas nakon toga blokira, ne odgovara  na pozive i poruke i promeni ime naloga sa koga vara kupce, šta ćemo u tom slučaju uraditi i kako če država to sankcionisati?

Ovo  "sitno" krivično delo predstavlja lakši oblik krivičnih dela krađe, utaje i prevare:

- Da bi krađa bila tretirana kao sitna potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova: jedan objektivni uslov - da vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od 5.000,00 dinara, i jedan subjektivni uslov - da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist navodi se na sajtu Paragraf. Sitna krađa spada u grupu krivičnih dela protiv imovine, i predstavlja privilegovan oblik krivičnog dela Krađa - član 203. stav 1. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ). Značaj razlikovanja sitne krađe od njenog osnovnog oblika je višestruk. Najpre, propisana kazna zatvora je znatno niža - za sitnu krađu je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci. Pokušaj sitne krađe nije kažnjiv- navodi se na sajtu.

Ukoliko pak želite da kupujete online, svakako se važno da se dobro informišite o internet sajtu ili o osobi koji nudi prodaju određenog proizvoda putem društvenim mreža.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Espreso.rs


Adria media