HMMM... Zašto se ODJEDNOM naoružava zemlja koja 205 godina nije ratovala?
Švedska je za svoju odbranu pre 40 godina izdvajala 3,1 posto BDP-a, da bi prošle godine brojka pala na 1 posto, Foto: Screenshot: YouTube

jačaju vojnu moć

HMMM... Zašto se ODJEDNOM naoružava zemlja koja 205 godina nije ratovala?

Nabavljaju 60-ak novih aviona 

Objavljeno: 08.09.2019. 11:39h
  • 18

Pre nekoliko dana Švedska je obeležila 205 godina od potpisivanja poslednjeg mirovnog sporazuma, što znači da skandinavska kraljevina već više od dva stoleća nije bila u ratu. Iako je svoje poslednje ratne veterane sahranila još krajem 19. stoleća, Švedska nije zanemarila svoje oružane snage. Poslednjih godina, doduše, izdvajanje za odbranu u stalnom je opadanju, ali pre nekoliko dana vlada levog centra, predvođena socijaldemokratima, najavila je sveobuhvatno i povećano ulaganje u odbranu.

Neki političari su izjavili kako se radi o preteranom povećanju proračuna za odbranu, a brojke ukazuju da je to zaista. Švedska je za svoju odbranu pre 40 godina izdvajala 3,1 posto BDP-a, da bi prošle godine brojka pala na 1 posto. Zato će odbrambeni proračun sa ovogodišnje 52 milijarde kruna (oko pet milijardi eura) do 2025. godine narasti na 84 milijarde kruna i dosegnuti 1,5 posto BDP-a (Hrvatska je na 2018. bila na 1,71 posto). Svake godine od 2021. izdvajanje za vojsku raste za dodatnih pet milijardi kruna.

Nabavljaju 60-ak novih aviona

Konkretni planovi još nisu izašli u javnost, ali je izvesno da će se ulagati u sve vidove oružanih snaga, a najviše u kopnenu vojsku. Ukupan broj zaposlenih u oružanim snagama, uključujući i civile, trebao bi sa današnjih 60.000 do 2025. godine da naraste na 90.000. Mediji nagađaju da će oružane snage, osim nabavke 60 novih Gripena E, zadržati i modernizirati 95 starijih modela Gripena C/D.

Strah od Rusije

U planu je i modernizacija dve stare i izgradnja još dve noce podmornice, obnova radarskog sistema. Zašto onda zemlja, koja već više od dva stoleća uspeva ne samo da održi neutralnost nego da izbegne vojne i građanske ratove te političko nasilje unutar zemlje, odlučila je tako naglo i značajno da poveća izdatke za odbranu, odnosno za ionako dobro obučene i moderno opremljene oružane snage? Švedska je u dobrim odnosima sa svim svojim skandinavskim i baltičkim susedima. Odgovor je u već tradicionalnoj zabrinutosti, moglo bi se čak reći i strahu od moćne, agresivne, nedemokratske i ne uvek prijateljski nastrojene Rusije.

''Rusko ponašanje sve je više sovjetsko pa tome mora da se prilagodi i Švedska. S većom vojskom i naprednijom teritorijalnom odbranom, bićemo spremniji i otporniji, što može uticati na to da do rata ni ne dođe'', jednostavno je stanje stvari objasnio Allan Widman, parlamentarni zastupnik švedskih liberala, koji podržavaju socijaldemokratsku vladu. Baltičko more je ''meki trbuh'' Švedske te poprište incidenata u kojima dolazi do bliskih susreta švedskih i ruskih vojnih aviona, do ulaska ruskih aviona u švedski vazdušni prostor te do pojave ''neidentifikovanih'' podmornica u švedskim teritorijalnim vodama.

I dalje nisu članica NATO-a

U svetu u kojem dominira trgovinski rat SAD i Kine, Bregzit i postupni pad američkog interesa za ulogu međunarodnog policajca, Švedska je procenila da nije loše ojačati oružane snage. Uprkos stalnom zalaganju građanskih stranaka desnog centra, Švedska i dalje nije članica NATO-a pa s te strane načelno ne može da očekuje pomoć. A od svih zemalja koja imaju izlaz na Baltičko more, Švedska trenutno za odbranu izdvaja najmanji postotak BDP-a. Ipak, s obzirom na članstvo u Evropskoj uniji, nije sasvim bez saveznika.

Na trendove u švedskoj sigurnosnoj politici ukazuje i ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koji je ukinut 2010 godine. Iako je svake godine oko 95.000 18-godišnjaka bilo u obavezi da se javlja vojnim vlastima, zapravo temeljnu obuku godišnje prođe tek njih 5000, što je ipak dovoljno za redovnu obnovu oružanih snaga i održavanje borbene spremnosti.

Novac će nabaviti tako što će bankama uvesti nove poreze

Naposletku, dobro organizovane i vođene države poput Švedske ne žele da se upuštaju u kreiranje i javno iznošenje strateških planova ako nemaju jasnu finansijsku konstrukciju. Budući da finansiranje oružanih snaga nauštrb životnog standarda građana ne dolazi u obzir, vlada je novac odlučila da potraži tamo gde ga ima najviše – u bankama. Pred novinare su izašli ministar obrane Peter Hultqvist i ministarka finansija Magdalena Andersson i najavili da će najmanje četvrtinu potrebnog novca obezbediti novim porezom za banke.

''Primjećujem da su četiri najveće banke, Handelsbanken, Nordea, Swedbank i SEB, prošle godine imale dobit od 112 milijardi kruna (oko 11 milijardi eura), što je tri milijarde više nego 2017. godine'', jasna je bila ministarka Andersson.

 

Bonus video

(Espreso.rs/Index.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media