ZNATE LI ŠTA JE KIBUC? Imali su KLJUČNU ULOGU u naseljavanju Izraela, stroga PRAVILA, a ovakav je ŽIVOT U NJIMA

Kibuc je društvena, često zemljoradnička komuna u Izraelu sa zajedničkim imanjem i demokratskim strukturama, a deo su istorije više od jednog veka. Imali su važnu ulogu u stvaranju Izraela u cionističkom pokretnu, a u početku su bili pod snažnim uticajem socijalističkih ideja.

Posle razornog napada koji je Hamas izveo na više ovakvih zajednica na marginalnim područjima Izraela uz samu granicu sa Pojasom Gaze, kibuci su se ponovo našli u centru interesovanja svetske javnosti.

U kibucima živi manje od pet procenata Izraelaca, a po razlozima svog postanka i načinu života unutar zajednice podsećaju na srpske zadruge.

Šta su kibuci i kakvo je njihovo poreklo?

Prvi kibuc je nastao 1910. na obali Galilejskog jezera, u tadašnjem Osmanskom carstvu, i nazvan je Degania. Osnovali su ga levičari iz cionističkog pokreta, čije su pristalice zastupale ideju o povratku Jevreja u Palestinu i stvaranju samostalne jevrejske države.

Kibuci su imali vitalnu ulogu u jevrejskom naseljavanju Izraela. Prednost kibuca u njihovom početku bila je u lakom osnivanju i eventualnoj odbrani (npr. od Arapa) u dotad slabo naseljenim i razvijenim regionima.

Zemlja na kojoj je osnovan kibuc je obično pripadala takozvanom jevrejskom "nacionalnom fondu".

Za vreme stvaranja države Izrael 1948. godine nastao je talas novih osnovanih kibuca, istovremenom kibuci su izgubili neke uloge ranijeg vremena, pre svega u naseljavanjem i u odbrani koje su prešle na državu Izrael.

Danas su kibuci izgubili dosta od ranijeg vremena, naselja pate od nedostatka mlađih generacija koja se seli u gradove.

Mnogi kibuci su pokušavali da idu sa vremenom, učinjene su reforme u privatnim svojinama do toga da u nekim kibucima više nema zajedničkog imanja, dok članovi dobijaju običnu platu.

Kibuci se sve jače razvijaju u „normalno selo” da se više i ne može govoriti o socijalističkim komunama ranijeg vremena. Nestanak kibuca u budućnosti je iz tog razloga sve više moguće.

Koje su glavne karakteristike kibuca?

1. Kolektivnost

Prva karakteristika koju bi kibuc trebao da ima je koncept kolektivnosti. Sve što ostaje unutar ove zajednice pripada svim njenim članovima.

U početku su pokušavali da budu otvoreni sa ovim pravilom, ali neki sukobi doveli su do toga da je pravilo bilo malo opuštenije kako bi se članovima komune omogućilo da pojedinačno poseduju neke predmete i takođe imaju deo plate za privatnu upotrebu, bez obzira na potrebe kibuca.

2. Značaj rada na zemlji

Propis se strogo pratio, da su pripadnici nekih zajednica proterani jer nisu bili voljni da obavljaju poljoprivredne radove. Vremenom se favorizovala i određena labavost u odnosu na normu.

Zapravo, kibuci koji su opstali do danas bili su uglavnom oni koji su se, kada je došlo vreme, fokusirali na industrijski razvoj i tako postigli ekonomski uspeh koji bi garantovao održivost farme.

3. Radna snaga

Još jedna od centralnih ideja rada kibuca je da radna snaga treba da potiče od samih članova zajednice. To će reći, članovi poseduju proizvodna sredstva i istovremeno predstavljaju radnike istih. Kada je osnovana Država Izrael, bilo je određenih sukoba koji su imali veze sa poštovanjem ovog pravila.

Ovaj problem generirala je ideja da radnici moraju biti samo članovi komunalne farme, bez mogućnosti da iko izvana ima pristup. Izraelska vlada je to videla kao dodatnu poteškoću za nove građane nacije da pronađu posao koji će im omogućiti napredak, jer je pristup bio ograničen na članove kibuca.

Kao i kod prethodnih pravila, s vremenom je modifikovano i danas je dopušteno, a zapravo je uobičajeno da spoljni radnici obavljaju zadatke u kibucu u zamenu za platu.

4. Jednaka plata

Poštujući pravila utvrđena za aktivnosti koje se obavljaju u kibucu, zaključeno je da je neophodno uspostaviti politiku jednake plate za sve članove, bez obzira na posao koji su radili i poteškoće koje su mu svojstvene.

To ne znači da je plata potpuno ista za sve, već da svaki član kibuca prima novčanu naknadu u skladu sa svojim potrebama, posebno u slučaju da imaju izdržavanu decu, piše Warbletoncouncil.org.

5. Rotacija aktivnosti

Ne samo da plata mora biti jednaka, već različite zadatke komune svi stanovnici moraju izvršavati na rotacijskoj osnovi. Stoga posao neće biti dodeljen svakom pojedincu trajno, već će svi postupno menjati aktivnosti, tako da su svi članovi kibuca odgovorni za sve poslove i da nema fiksnih pozicija.

Prednost ovog sistema je u tome svi će ljudi steći znanje i veštine potrebne za bilo koji posao, tako da će ih biti lako zameniti u slučaju bolesti ili bilo koje druge mogućnosti.

6. Unutrašnja demokratija

Spisak normi nastavlja se s važnom tačkom: u zajednici mora postojati unutrašnja demokratija. To podrazumijeva da svaka odluka koja utiče na kibuc, bilo lagano ili duboko, se mora odlučiti konsenzusom svih onih članova grupe koji žele učestvovati u skupštini pozvanoj u tu svrhu..

7. Sekularizacija

Poslednje od pravila koja su postavljena za pravilno funkcionisanje ovih zajednica je da je kibuc treba upravljati kulturnim judaizmom, ali bez da religija bude središnja osa, što podrazumeva proces sekularizacije. To znači da su jevrejske tradicije i festivali na ovim komunalnim farmama bili više usredsređeni na život zajednice i poljoprivredne aktivnosti nego na samu religiju.

Podizanje na kibucu

Roditeljstvo predstavlja događaj koji deli čitav kibuc. Na taj je način promovisanageneracija vlastitog identiteta kod deteta, izvan nametanja roditelja. Zapravo je odlučeno da se u kibucu stvore komunalne kuće u kojima su deca živela zajedno, imala slobodno vreme i stekla obrazovanje. Čak su tamo i spavali.

Na taj je način eliminisana zavisnost o roditeljskoj brizi i deca su postala deljena odgovornost cele zajednice, čak i ekonomski, budući da se njihovim održavanjem upravljalo kroz zajedničke troškove kibuca.

Studije su pokazale da čak i koristeći ovu metodologiju, privrženost koju su deca osećala prema svojim majkama ne može zameniti negom negovatelja.

Otkrili su i urođena sebična ponašanja, poput želje za prisvajanjem igračaka, umesto da ih dele, što ih je navelo na zaključak da određena ponašanja imaju urođeno poreklo.

Danas su izmenjena i pravila o odgoju, pa je uobičajeno da deca provode mnogo više vremena sa roditeljima u odnosu na dinamiku koja se dogodila u kibucu pre nekoliko decenija.

Bonus video:

(Espreso)