TARA JE PRE 35 GODINA IZAŠLA U ŠETNJU I VIŠE SE NIKADA NIJE VRATILA: Reči VIDOVNJAKINJE policiji će vas NAJEŽITI
Nestala devojka, Foto: Matias Basualdo / Zuma Press / Profimedia

misterija

TARA JE PRE 35 GODINA IZAŠLA U ŠETNJU I VIŠE SE NIKADA NIJE VRATILA: Reči VIDOVNJAKINJE policiji će vas NAJEŽITI

Slučaj Kaliko je još uvek otvoren

Objavljeno:

Nestanak, odnosno otmica Nataše Kampuš dobila je svoj epilog, a njena ispovest o svom nestanku, mnoge je šokirala. Međutim, neki nestanci nikada nisu razjašnjeni, a među njima je i misteriozni nestanak Tare Kaliko.

Više od četvrt veka članovi porodice Kaliko se pitaju šta je sa njihovom rođakom, koja je jednom otišla od kuće i više se nikad nije vratila. Istražitelje proganja i činjenica da u ovom slučaju nije priveden nijedan osumnjičeni. Do svoje smrti 2006. godine, Peti Dol, majka nestale Tare Kaliko, nadala se da je njena ćerka živa. Sa godinama je neutešna žena izgubila razum od tuge: u svakoj devojci koja je prolazila biciklom videla je svoju ćerku.

Prošlo je 35 godina od tragedije, ali Tara se nikada nije vratila kući. Slučaj Kaliko je još uvek otvoren. Za sve ove godine policija je uspela da pronađe samo jedan dokaz, a i to je izazvalo mnoga pitanja. Šta se desilo sa devojčicom i ima li šanse da je nadživela svoju majku?

Septembarsko jutro obavijeno velom misterije

Tara Kaliko imala je 19 godina u trenutku kada je zauvek nestala. Student druge godine psihologije na Univerzitetu u Novom Meksiku uvek je planirala svoj dan tačno u sat. Devojka je 20. septembra 1988. planirala, kao i obično, da ujutro vozi bicikl, a zatim da igra tenis sa svojim dečkom Markom Mekrekenom.

U 9:30 ujutru, Tara je rekla majci Peti Dol da će voziti 56 km svojom omiljenom rutom oko svog rodnog grada i da će se vratiti do podneva. Peti joj je savetovala da sa sobom ponese biber sprej (u proleće te godine Tara je nekoliko puta pronašla preteće beleške da su joj nepoznati ljudi vezivali za bicikl), ali je samo odbacila majčine reči i umesto sredstva za samoodbranu, zgrabila je plejer sa bostonskom kasetom.

Kada se Kaliko nije pojavila u 12:05, Doel je osetila da nešto nije u redu i krenula je da je traži. Žena je vozila putem svoje ćerke i, ne pronašavši je, kontaktirala je policiju.

Misteriozni tragovi?

Ispostavilo se da je studentkinja poslednji put viđena u 11.45 na autoputu broj 47. Svedoci su izvestili da je neko vreme iza Tare vozio beli kamionet. Međutim, nesreću ili otmicu niko nije video. I nije bilo moguće sa sigurnošću reći da li je ovaj automobil na neki način povezan sa nestankom Tare Kaliko.

Dan kasnije, ista kaseta je pronađena dva kilometra od Tarine kuće. Nedaleko od ovog mesta, na autoputu, mogli su se videti tragovi biciklističkih guma.

Ni ostale stvari studentkinje, a ni ona sama nisu se mogle pronaći. Istraga nije isključila mogućnost da je devojčica jednostavno pobegla od kuće.

Neki mediji su objavili da je 15. juna 1989. žena iz Port Sent Džoa na Floridi videla devojku koja je ličila na Taru u društvu dvojice muškaraca. Svedoku se činilo da Kaliko izvršava njihova naređenja. Ko su ti ljudi zaista bili još uvek je misterija.

Zanimljivo je da je 15. juna iste godine na parkingu Port Sent Džoa pronađen jedini značajan dokaz – fotografija. Poznato je da je tog dana pored nalaza bio parkiran beli kombi u kome je sedeo brkati muškarac od oko 30 godina. Niko nije mogao da kaže da li je slika ispala iz automobila. A potraga za automobilom i njegovim vozačem nije dovela ni do čega.

Strah i nada

Na slici, snimljenoj polaroid kamerom, prikazani su devojčica i dečak. Tinejdžeri su ležali na ćebadima i jastucima u kombiju sa zalepljenim ustima i rukama na leđima. Peti je identifikovala svoju ćerku po ožiljku na nozi koji je Tara dobila u saobraćajnoj nesreći nekoliko godina ranije. I Tarina sestra Mišel bila je uverena da je zatočenica na fotografiji njena sestra.

Ali agencije za sprovođenje zakona nisu delile njihovo mišljenje. FBI je zaključio da na slici nije Tara Kaliko, već druga devojka. Istovremeno, zaposleni u britanskom Scotland Iardu su, naprotiv, smatrali da je Tara. Specijalisti iz Nacionalne laboratorije Los Alamos uopšte nisu bili u stanju da daju nedvosmislen odgovor.

Stvar je u tome da bi 1989. Kaliko napunila 20 godina, a devojka na slici je izgledala najmanje četiri godine mlađe.

Doel je nastavila da insistira na svom. Uostalom, pored zarobljenice ležala je Tarina omiljena knjiga – "Moja nežna Audrina" Virdžinije Endruz. Zanimljivo je da je telefon snimljen na omotu dela. Zbog činjenice da neki od brojeva nisu mogli da se raščlane, bilo je 300 mogućih brojeva, od kojih je samo 57 zaista funkcionisalo, ali njihova verifikacija nije dala ništa.

Istražitelji koji su pregledali sliku pitali su se da li je u pitanju iscenirani snimak. Policija je bila zbunjena činjenicom da ruke devojke očigledno nisu bile vezane: njena ramena su izgledala prilično opušteno. Pored toga, koža oko usta im nije pocrvenela, što je značilo samo jedno: zalepili su ih selotejpom samo radi fotografije.

Međutim, neki službenici za sprovođenje zakona verovali su da je strah u očima tinejdžera stvaran.

Još uvek nije jasno ko je dečak na slici

21. aprila 1988. devetogodišnji Majkl Henli nestao je u blizini grada u kome je Tara živela. Dete je sa ocem u lovu u planinama Zuni, ali je u nekom trenutku palo za njim i propalo kroz zemlju. Henlijevi roditelji su posumnjali da su njihovog sina uhvatili nepoznati kidnaperi. Policija je ponovo sumnjala: na fotografiji se nalazi tinejdžer od oko 12 godina.

Međutim, 1990. godine Majklovi ostaci su pronađeni u planinama: ispitivanje je pokazalo da ga niko nije ubio, dečakova smrt nije bila nasilna.

Bitka vidovnjaka i šerifa

Postoji verzija da su godinama kasnije dve slične slike pronađene u kalifornijskoj komuni Montesito. Jedna prikazuje mrtvu devojku sa zapečaćenim ustima. S druge strane, žrtva je, vezanih očiju, sedela pored izvesnog čoveka. Istražitelji su Pati dali snimak radi identifikacije. Doel nije mogla sa sigurnošću da kaže da li je njena ćerka na ovim slikama.

Mark Mekreken je 2003. godine osuđen za ubistvo svoje žene. Zvaničnici reda sugerisali su da bi muškarac mogao da oduzme život Tari, koju je upoznao pre njenog nestanka. Međutim, istražitelji nisu pronašli nikakve dokaze za ovu teoriju.

Šerif okruga Valensija Novog Meksika Rena Rivera je 2008. godine izjavio da je od početka znao šta se dogodilo Tari Kaliko. Policajac je siguran: studentkinju su progonila dva tinejdžera u belom kamionetu. U nekom trenutku mladići su slučajno oborili devojku. Mladi su je u panici ubili i sahranili. Rivera je rekao da ne može da imenuje počinioce, jer bi bez tela to bile prazne optužbe.

Godine 2009, žena koja sebe naziva vidovnjakinjom rekla je istražiteljima da poznaje Taru: zajedno su radili u striptiz klubu. Vidovnjakinja je javila da je navodno imala viziju prema kojoj je Kaliko ubijena i sahranjena negde u Kaliforniji. Policija je, naravno, proverila reči veštice, ali su bile beskorisne za istragu.

Takođe 2009. Dejvid Barns, šerif Port Sent Džoa, primio je dva pisma poslata iz grada Albukerkija. U kovertama su bile fotografije dečaka čija su usta bila prefarbana crnim markerom: fotografija je ličila na isti okvir iz 1989. Analiza slike ponovo nije dala rezultate.

Slučaj nestanka Tare Kaliko je i dalje otvoren, ali sada agencije za provođenje zakona više ne smatraju slike dokazima.

O slučaju otmice i nestanka Nataše Kampuš pročitajte OVDE.

(Espreso/Kurir Stil)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.