JANKO TIPSAREVIĆ ŽIVI TENIS 24h DNEVNO: Nisam hteo lak obrt novca, niti da glumim biznismena u sakou!

Početkom januara 2001. godine na poslednjim stranama jednog sportskog dnevnog lista bila je slika još maloletnog momka sa šatiranom plavom kosom i ispisanim "4 S" na glavi, koji najavljuje da će osvojiti juniorski Australijan open.

Nekih 3 nedelje kasnije zaista je i postao juniorski šampion Gren slema u Melburnu i stigao do zvanja najboljeg juniora sveta. Bio je to Janko Tipsarević.

Delovalo je da je nebo granica za njega, da bi mogao postati i najbolji igrač planete među seniorima, a da podizanje pehara na nekom Gren slemu u seniorskoj konkurenciji je pitanje kada će se desiti. Nažalost, to se nije dogodilo, i sam je priznao, njegovom krivicom najvećim delom, jer tenis u tim prvim godinama među profesionalcima nije shvatao profesionalno.

Tek kasnije je krenuo njegov uspon, u drugoj polovini 20-tih godina, kada je počeo da osvaja i ATP titule, stizao 2 puta do 1/4 finala Rolan Garosa i Olimpijskih igara, a sa nacionalnim timom osvojio Dejvis kup 2010. godine.

Da je mogla biti bolja karijera, mogla je sigurno, ali danas, nešto više od pola godine nakon što je okončao igračku karijeru, ni za čime ne žali, a čini se da je više posvećen tenisu nego dok je bio profesionalni igrač.

U to smo imali prilike da se uverimo razgovarajući s njim u bašti kafića u okviru njegove "Akademije Tipsarević" na Zvezdari, gde provodi vreme non-stop, ponekad čak i spava tu, po sopstvenom priznanju, a trenutno je preko glave u poslu zbog organizacije turnira "Eastern European Championship".

Upravo zbog njega brojni teniseri imaju priliku da se spremaju za US open i američku turneju igrajući ozbiljne, takmičarske mečeve, u vreme kada je teniska sezona i dalje u prekidu zbog pandemije koronavirusa.

Počeli smo pitanjem kakvi su mu utisci i koliko je zadovoljan dosadašnjim tokom "Eastern european championship-a" posle nekoliko odigranih nedelja, s obzirom da turnir traje mesec i po dana ukupno?

- Iskreno, uzimajući sve u obzir, prezadovoljan sam. Moj privatni problem je što konstantno tražim probleme kako bih ih rešavao. Jako retko ja nisam taj koji povuče ručnu i kaže sebi: "Budi srećan i ponosan šta si uradio do sada, sutra te čeka novi izazov". Ali ako uzmemo sve stvari u obzir, koliko smo moj tim i ja radili u protekla tri meseca, s obzirom na otkaze i sve što se izdešavalo u prethodnom periodu i da se tenis i dalje nakon svega toga igra i nadamo se da će nastaviti da se igra, ja sam srećan i ponosan za sada.

Da li si imao problema u organizaciji i da li je na tvoj turnir uticalo sve ovo što se desilo na Adria Tour-u u Zadru?

- Najviše je uticalo tih prvih 72 sata. Iako je Adria Tur kasnije krenuo u priču, Novak Đoković i njegovi ljudi su jako lepo napravili to da se ne kosi sa našim turnirom. U fazi kad je Adria Tur krenuo u organizaciju mi smo bili 80% gotovi sa svime. Oni su jako lepo napravili bili da vikendi kada mi ne igramo da se tada organizuje Adria Tur, da se ne poklapamo. Niko nije mogao tada da predvidi da će Lajović da se povrede ili da će Krajinović da igra 16 sati, pa su oni ovde na "EEC" preskočili prvu nedelju, ali su se priključili u drugoj. Najviše nas je pogodila vest koja se desila zbog igrača koji bi trebalo da dođu, jer nas svi stavljaju u isti koš, iako znaju da to nisu dva ista turnira. A od samog početka ovog turnira sam ja dobijao i kritike zašto igramo bez publike, pa zar me nije sramota da igrači iz Top20 sami skupljaju loptice, zar nije pametnije da imaš linijske sudije... Adria Tur je laka meta. Ovo nema veze sa Adria Turom. I da nije bilo Adria Tura i da se nije desilo sve što se desilo, ja bih opet isto terao, jer stvari su takve da jedino što može da naruši ovaj događaj je koronavirus. Svi momci koji su igrali Adria Tur, uključujući i mene koji sam bio tamo, su testirani i bili su negativni. Možete li da zamislite situaciju da se pojavilo 6-7 pozitivnih igrača i kreće panika.

- Mene jako zanima sledeća situacija. Amerikanci su ti koji najviše kritikuju Novaka, planiraju na silu da održe US open i kažu 128 tenisera i 128 teniserki i po 32 igrača u dublu u obe konkurencije, to je recimo 300 igrača puta 2 jer svako može sa po jednom osobom da uđe. Šta se dešava ako jedna osoba dobije koronu?! Je l' se turnir prekida ili se samo ta osoba sklanja iz žreba? Šta se dešava ako 3 osobe budu zaražene?! Je l' se svi testiramo zbog 3 osobe ili ne?! Tako da bih jako voleo da vidim te iste Amerikance, koji pljuju Adria Tour ili dovode "Eastern European Championship" u pitanje, šta se dešava ako vi kažete igra se turnir, a neko dobija koronu?! Šta se dešava u Bundesligi na primer?!

- Mislim da je suludo, pričam o US openu, ceo turnir, 500 ljudi došlo iz celog sveta i neko je ispao socijalno neodgovoran, otišao na Menhetn u bar i pokupio koronu i zbog toga se otkaže ceo turnir?! Mislim da se ne bi to dogodilo.

Hoćeš da kažeš da oni imaju "duple aršine"?

- Mislim da da. Evo ja se ne slažem s tobom na primer da recimo 5 igrača u Bundesligi dobije koronu da će se takmičenje, koje vredi milijardu evra, otkazati zbog toga. Jako oprezno treba biti sa "duplim standardima". Lako je da se Srbija krivi za to što smatraju nas divljom zemljom itd. Mene zanima, kako ti isti što kritikuju, deliš pravdu, a pustiš ligu iako znaš da tri igrača imaju koronu.

Kad već razgovaramo o tome, u svetlu svega što se izdešavalo, da li misliš da se US open održati prema planu?!

- Celokupna ideja US opena će biti socijalno odgovorna. Ovo je hotel, ovo su vozači, ovo je ulazak u klub, svima se meri temperatura, dva puta nedeljno testiranje, nema skupljača, nema linijskih sudija, nema publike i idemo da vidimo šta će biti.

Pretpostavljam da si pod velikim pritiskom, pre svega zbog toga što turnir traje šest nedelja, jesi li razmišljao možda da ga skratite?

- Turnir po ovom formatu je mogao da traje 10 nedelja. Ali zbog dešavanja koje niko nije mogao da predvidi da će se desiti. Ja pronalazim sebe da ne uživam u turniru, jer tri meseca mi naporno radimo, ali ja sam 150% svoje pažnje posvetio tome. Kad kažu ljudi da sam spavao na poslu, ja sam stvarno spavao ovde. I onda kada je počeo turnir, obično bude neka pozitivna tenzija, to znam po prijateljima koji su vlasnici turnira. Mi svaki dan preskačemo prepreke koje nam dešavanja postavljaju. Za sada je definitivno u planu da se turnir odigra do kraja. I sa svim otkazima imamo dovoljno igrača koji će igrati turnir do kraja. Neki igrači su se vratili za Masters poslednje dve nedelje.

- Mi nismo organizovali turnir zbog medijske pažnje. Svako ko drži reket u Srbiji zna da se Tipsarević akademija bavi ovime, ovo nam je 7-8 godina. Što se tiče pažnje koja je bila posvećena Adria Turu, to nema veze sa nama, čak mi je u jednom trenutku to i godilo, zato što je pažnja internacionalne javnosti usmerena ka Srbiji, gde će jedan deo pažnje biti usmeren i na "Eastern European Championship". Što se igrača tiče, Adria Tur nas nije poremetio nimalo. Zbog onoga što se desilo u Zadru, to nije nikome pomoglo, ali ja tu ne krivim nikoga, pogotovo zato što Novak nije ni želeo, ni planirao da se to desi. Ovo što se desilo tamo je loše uticalo na sve okolo, pa i na nas, ali to nije bila namera. Mene je otac učio da je nešto najbitnije u životu dobra namera. Ako je dobra namera ljudima se dešavaju greške.

Za Adria Tur su svi upirali prstom u Novaka, a bilo je manje kritika na račun drugih tenisera koji su učestvovali na Adria Turu. Šta misliš zbog čega je tako? Da li zato što je Novak broj 1 ili zato što dolazi iz Srbije ili zato što je on idejni tvorac Adria Tura, jer on nikoga nije prisiljavao da dođe?

- Pretpostavljam da je bilo obećanje da će igrači biti zaštićeni i zbog toga upiru prstom. Znam po sebi, kad pričam sa igračima jedno od prvih pitanja je bilo njihovo zdravlje. I ako organizator kaže bićeš zaštićen, imaš svoju sobu, spremačica ulazi ili ne ulazi u sobu, kako ti hoćeš, svi vozači nose maske, svi nose rukavice, nema publike, nema skupljača, imaš jedan peškir koji dobiješ na početku i nema drugog. To je tvoj peškir koji ti pereš ili ti mi peremo ovde. To je ono što se tiče zdravlja i što ljudi ne pričaju kada se dešava bilo koji drugi turnir, jer nema korone. Verovatno upiru prstom jer igrači nisu bili dovoljno zaštićeni. Ako ćemo da se advokatski igramo, niko nikog nije terao da igra fudbal ili da izlazi, ali upiranje prstom je zbog toga.

Šta misliš kakve posledice će sve to imati po Novaka, na njegovu budućnost?

- Mislim da će biti posledica, ali mislim i da ljudi zaborave. On će doći na US open ili na Vimbldon ili gde god i podeliće gemove svima i ljudi će zaboraviti. Ali to će uvek ostati kao neka od njegovih grešaka koje je napravio. Ali ljudi zaborave i Lebronovu konferenciju kad je otišao u Majami i šta je Ronaldo rekao... Zaborave. Kad si toliko veliki, mislim da tvoji rezultati pređu preko toga, pogotovo zato što je rekao: "Žao mi je, pogrešio sam". Pogotovo što nije izašao da tako kažem ku****to pa rekao da su oni krivi, niko ih nije terao. U narednih par godina mislim da će on biti dominantna figura na svetskoj teniskoj sceni i njegovi rezultati će poništiti sve to što se desilo.

Živimo neminovno u doba koronavirusa, to je sada već očito. Koji je tvoj stav o koroni?! Da li si se plašio?

- Nisam se plašio zbog sebe. Plašio sam se zbog supruge koja je bila trudna. Smanjio sam kontakt sa roditeljima, oni su zdravi, ali su ljudi u godinama. Što se korone kao korone tiče, mi imamo tri akademije u Kini i u stalnom kontaktu sam bio sa ljudima odande koji su mi rekli da nije opasno i jeste opasno. Ali sam se više brinuo zbog ljudi oko sebe nego što sam brinuo o sebi, ali sam se uvek trudio da budem socijalno odgovoran koliko god mogu. Nije bila preterana doza straha.

Od kad si završio igračku karijeru skoro da se baviš svakom mogućom funkcijom u tenisu, još samo i sudija da postaneš. Sada si i trener Filipa Krajinovića i organizator turnira, akademiju si otvorio još dok si igrao... Šta te od te tri stvari najviše privlači i ispunjava?

- Definitivno šta me najviše ispunjava je globalizacija "Akademije Tipsarević". To je bio moj plan za 2020. Nakon završetka karijere, porodično mi je bio plan da sve bude okej i to je prva i najvažnija stvar u mom životu, ali na poslovnom planu cilj je bio da bi ovo bila prva godina gde sam ja više fizički prisutan u Beogradu, da se ojača strukturno akademija. To je možda jedna od stvari na koju sam najponosniji, gde smo uspeli svi zajedno da stavimo ovu organizaciju u sistematski uspešan rad, da ja nisam neophodan ovde da ova akademija radi kao sat. Jer ova akademija nisam ja, to su ljudi koji rade. Uspostavljena je kultura i način rada, ali to je nešto poslovno na šta sam najponosniji. Plan za 2020. je bio otvaranje Kankuna koji smo otvorili, otvaranje 3 akademije u Šenženu, koje smo otvorili, u septembru verovatno otvaram Tel Aviv i do kraja godine Berlin. To je bio sistematski cilj šta ja želim.

- Na drugom planu, otvorili smo i drugu firmu koja se zove "Tipsarević luxury tennis", gde ulazimo u luksuzne rizortove i dajemo usluge časova tenisa gostima rizortova i hotela i deci koja dolaze. Treća kompanija je "Tipsarević tennis academy kids", gde smo ušli u 42 osnovne i srednje škole u Kini i 61 vrtić u pokrajini Gvangžu. Raspored je bio dosta popunjen, ali onda se pojavio Filip koji je deo moje menadžerske agencije. Ja sam bezuspešno nekoliko meseci pokušavao da nađem trenera koga je on želeo, da mu se on posveti onoliko koliko bi on želeo. I pojavila se ta situacija da zajedno sa "Tipsarević akademijom" mi njega pokrijemo što se tiče trenerskog posla. Nije to bio moj plan. Najviše sam ovo uradio zato što sam video mladog Janka u njemu koji ima osećaj neispunjenosti, koji vidi da može više, ali jednostavno nema pravu osobu ili tim ljudi koji će mu pokazati kako i šta treba da radi. Zaista se totalno promenio, jednostavno nisam mogao da odbijem tu priliku, a ja mnogo volim tenis. Sve ovo što sam ti rekao za akademije, to je dosta kancelarijskog posla, dosta papirologije, računa, mejlova, ufff. To je neki moj projekat iz strasti i onda na sve to se desio i ovaj turnir. Tako da nikad u životu više nisam radio, ali nikad ni srećniji nisam bio.

A šta ti od tih stvari najteže pada?! Je l' taj kancelarijski posao ili nešto drugo?

- Dobro pitanje... Najteže mi pada dok određene sfere u našoj kompaniji ne ujedinimo kao mini organizme da funkcionišu bez mene. Gde onda ja samo pokazujem pravac kako to treba da izgleda, ali ne bavim se svim detaljima. Iako imam sjajan tim ljudi i sve, još je neophodna moja pažnja da sve krene kako treba. Najteže mi padaju novi projekti koje ne želim da odbijem, koji su u istom ekosistemu, ne ulazim u poljoprivredu ili građevinu, gde je neophodna moja pažnja da bi taj kvalitet bio onakav kakav ja želim. Ali ponavljam, imam sjajan tim ljudi koji mi pomaže u svemu i nema trika da bismo bili ovde da nije bilo njih.

Dok te slušam kako pričaš pomalo deluje da si postao "control freak", da voliš da u sve budeš upućen i da sve imaš pod kontrolom?

- Ne. Upravo obrnuto. Ne verujem u to nimalo. Slušao sam fenomenalan neki video, gde čovek za 12 minuta jako lepo objašnjava rast kompanije, gde je u jednoj kompaniji čovek koji sve hoće da radi i u drugoj kompaniji gde je gazda koji veruje ljude i pušta ih da greše u okviru gde oni trebaju da greše. U početku ova kompanija gde je osoba "control freak", gde sve ova osoba radi sama, ona raste dosta brže od ove druge, ali u jednom trenutku dođe do plafona i ne mže dalje, jer je taj vlasnik kompanije navikao da on sve mora da iskontroliše i sve da vidi i svaku rupu mora da pokrije i u jednom trenutku to ne može više. A nije ulagao u ljude u kompaniji, a upravo su ljudi u kompaniji ti koji tebe prave uspešnim, a ne ja. E sad ovaj drugi što je puštao ljude da greše, investirao u njih, ja jako puno energije investiram u priču gde pokušavam da usadim viziju i onda kad usadim kako to treba i procenimo da je to ta osoba, pustiš ga onda da on sam radi i ne treba da ga gledaš uopšte. U tom delu uživam. I onda ta kompanija u kojoj je predsednik ulagao u ljude, puštao ih, ona je progutala ovu prvu. Ja imam ljude koji su zaduženi da kontrolišu određene stvari.

Malopre kad si pomenuo saradnju sa Filipom Krajinovićem pomenuo si da si u njemu video mladog Janka. Šta si to konkretno video, jer čini mi se da i tvoja igračka karijere i evo sad njegova bi mogla da ima taj "obrt", da sa nekih 26-27 godina krene napred?

- Da. Jedan od razloga zašto sam to prihvatio, mislim ja volim novac kao što svi volimo novac, i naravno postoji finansijska nadoknada za moj posao, postoji i deo ispunjenja mog ličnog ega gde ja lično mislim da bih bio dobar trener, ali možda nisam dobar trener, ali to sve je mnogo manji deo ove druge priče. Ali glavni razlog je upravo to što si rekao. Ja tačno sam osetio da u tom trenutku ja sam imao pravu osobu kod sebe, trenera Dirka Horndorfa koji je pre mene ubacio ogromnu količinu igrača u Top100 i radio sa Rajnerom Šitlerom koji je bio peti na svetu. Tačno mi je uneo tu mirnoću i pokazivao put, bez obzira što sam ja bio spreman da radim i treniram. Ja bih voleo da verujem da je to slučaj i sa Filipom. Ali merilo našeg rada biće isključivo rezultati i ništa više. Te priče ja verujem da je on talenat, da je on pravi... Posle godinu dana podvučemo crtu i vidimo.

Pomenuo si svog pašenoga Rajnera Šutlera (muž sestre Jankove žene Biljane), on je vlasnik turnira u Ženevi, a ti si sada organizator turnira, da li je on pokušao da te ubedi da i ti jednog dana kreneš tim putem?

- Ja trenutno ne vidim sebe u tome. Zaista mislim nakon ovoga ja bih kao prvo voleo da se mnogo više posvetim svojoj porodici. Neću da kažem da sam ih totalno zapostavio, ali moj raspored nakon penzije je bio da posle kraja u Madridu, svi smo bili na odmoru na Maldivima i vratili smo se u Srbiju i bio sam jedan dan u Beogradu. Posle toga sam putovao za Meksiko, pa se vratio na dve nedelje priprema s Filipom za Australijan open, otišao na zimovanje, slomio rame na snoubordu, operisao se nakon pet dana, s tim ramenom putovao za Australiju, vratio se nazad, bio tri dana, pa putovao u Kinu zbog otvaranja akademije, vratio se nazad, putovao u Dubai s Filipom, pa odatle išli za Indijan Vels i onda se desila korona. Sad sve to da se nadogradi, samo o poslu pričam, i ova akademija i Izrael i Berlin i novi poslovi itd... Gde je tu moja porodica?! Ne postoji. A kamoli neki turnir. Ovo je jako pozitivno iskustvo. Ko zna, možda za 5 godina kažemo ajde da nađemo neki turnir i da ga pravimo. Mislim da bih bio dobar u tome, zato što umem dobro da se ophodim s ljudima, da probam da vidim šta je to što ljudi hoće i da vidim onda da li ja to mogu ili ne mogu. Ali za sada od igrača imam samo reči hvale. Trenutno, u ovoj fazi ne, ali ko zna.

Slušajući te sada, čini se da sada u igračkoj penziji više vremena provodiš u tenisu nego dok si aktivno igrao. Da li si mislio da će tako biti kada završiš karijeru?

- Da. Siguran sam bio da ću ovoliko vremena provoditi u tenisu i srećan sam što sam doneo pravu odluku da ne ulazim i ne investiram novac u neke druge poslove koji možda u tom trenutku izgledaju primamljivije, da uđem u arhitekturu ili građevinu, da se šetam u nekim sakoima, da glumim biznismena... A nemojte misliti da nisam razmšljao. Bilo je hiljadu kombinacija za neki obrt novca, ali mi je toliko drago da sam ostao u svetu koji poznajem i da sam ostao sa ljudima sa kojima blejim ceo dan i da pričamo zdrave teniske priče i što radim ono što najviše volim. To je jedna od najboljih odluka. Nikada realno nisam bio blizu da radim nešto drugo, tako da definitivno sam znao da ću ovoliko vremena provoditi u tenisu, ali da ću ovoliko raditi prvih 6 meseci nakon karijere nisam pretpostavljao. Ali čim ima puno posla znači da radimo nešto dobro.

Jasno je iz svega da ne staješ, da non-stop radiš, pretpostavljam da po ceo dan sada provodiš ovde, ali šta te opusti onako kad završiš dan?! Da li ostaješ u mislima na poslu?!

- Iskreno ništa. Nekada i spavam ovde. Imam ovde sobu i tu spavam. Moj dan izgleda tako da dođem ovde u 6h i ostanem do 8-9, odem kući, zunem tabletu za spavanje, onesvestim se na kauču do ujutru. I Biljana je fenomenalna, jer razume sve. Mislim, to je u periodu turnira, inače ne mislim da živim tako u životu ili kako bih voleo da živim i posle ovog turnira. Poslovni adrenalin je nešto na šta se i dalje navikavam. Ja sam navikao na pritiske na terenu, kako da se nosim sa emocijama, strahom od pobede ili poraza, upalom mišića... Ovo je, koliko god je relativno novo za mene, ja se i dalje navikavam. Zato kad dođem kući neću da bežim u alkohol, kao čaša-dve vina, neću da pušim, neću da radim nešto što mislim da nije dobro, ali definitivno nekad uzmem tablete da bih mogao da odspavam celu noć. Kad dođem mrtav umoran kući, ja se budim na 2 sata u ovom periodu turnira.

A kada prođe sve ovo, da li postoji nešto u čemu bi uživao i voleo da radiš, osim što bi daleko više vremena posvetio porodici? Privlači li te neki hobi?

- Iskreno, ne. Ja sam totalno, do sada, a verujem i da ću ostati, sa dve najvažnije stvari u životu, a to su porodica i posao. Ne mislim kao da pročitam neku dobru knjigu ili pogledam film, nego kažem kada je hobi u pitanju da se bavim ne znam vajarstvom ili ne znam čime. Broj 1 mi je porodica, a broj 2 posao i ništa više. Plan ove akademije u narednih 3 do 5 godina je da imamo i 15 i 20 lokacija na svetu i mislim da radimo dobar posao, jer trenutno ne postoji nijedna akademija na svetu da radi ovo što mi radimo u smislu sistematskog rada. Sve akademije koje funkcionišu u svetu rade po principu: "Ćao, ja sam Janko. Daj mi pare zato što sam ja Janko. I onda da li moje ime vredi 100 evra ili 1000 evra ili 100.000 evra, to je totalno nebitno. Ko god daje taj novac nije pitanje da li će nego kad će da bankrotira ili pukne?! Jer on kad daje novac ne zna kako se vodi akademija. Kod nas se radi svuda po našim parametrima. Ne pričam samo način treninga, nego ja sam u saradnji sa trenerima napisao knjigu od 350 vežbi samo za juniore, plus za seniore, plus za fitnes u saradnji sa kondicionim trenerima. Svaka vežba ima svoj video kako treba da izgleda, a ne samo to, nego i kancelarijski posao jedne akademije, koji inače svuda u svetu funkcioniše tako što kažu da ideš da platiš na recepciji 200 evra i to je to. To ne funkcioniše tako kod nas. To je nešto što me toliko radi u ovoj fazi, da pokažem svima da je moguće sistematski organizovati jedan klub ili jednu akademiju.

Za kraj, nekako da ne izostavim, da li si mogao da se zamisliš u ovoj ulozi pre nekih recimo 15-20 godina?

- Pre 5 godina da, mogao sam, jer ja na sreću ili na žalost, poslednjih pet godina svoje profesionalne karijere imao sam sedam operacija. Kad imaš 7 operacija ti imaš dosta vremena da razmišljaš, a svestan si da imaš 30 godina, da je kraj tu negde. I jedan od razloga zašto nisam 100% srećan u životu je zato što stalno gledam unapred, unapred, unapred... I tako sam i tada gledao šta za 3, šta za 5 godina. Okej, oporaviću se i biću 150. ili 120. na svetu i to će trajati, ali šta raditi posle?! Mi i kad smo otvorili prvi klub pre 7-8 godina, ja sam to nazvao akademija, iako to nije bila akademija nego teniski klub, jer mi smo od početka način vođenja kluba i sistematski rad sa decom na terenu, aludirali smo da jednoga dana mi hoćemo da budemo ovo što smo sada i gde želimo da budemo u nekom narednom periodu. To je nešto o čemu sanjam.

Uvek imaš viziju kada počneš da radiš nešto za ono što sledi posle toga?

- Da. To je jedan od glavnih razloga zašto nisam "control freak". Jer ako imaš viziju, ti nemaš vremena, mislim ne da nemaš vremena jer je to nebitno i to sam često pravio greške, recimo kad nešto uradimo i ja se ne posvetim 100% tome kako treba, nego ajmo dalje, ajmo dalje i u poslednjih godinu dana sam to dosta popravio, gde dok to ne bude kako treba, ne samo da ja to ne zapostavim, već postoji redovna provera da ja vidim šta se dešava, što ne znači da sam "control freak". Zbog toga ove promene koje se dešavaju sada, nama jesu teške, ali nisu toliko teške, jer imamo plan B, plan C, plan D, E, F. Imamo, bre, plan za Treći svetski rat, ako se desi. Što je puno energije i u tom trenutku izgleda kao protraćeno vreme, gde ti napraviš sve i sve super, a onda ja dođem s "koskom" i kažem a šta ćemo ako US open se desi. U toj situaciji, ti zoveš direktora "Olimpa" pre dva meseca i kažeš da šanse nema da će se desiti US open, ali tada praviš priču da u slučaju da se igra US open, trebaće nam tereni na betonu. Razmišljanje unapred, možda je nekada protraćeno vreme, ali puno pomaže, gde spremni dočekujemo ono što se desi, što ja mislim da velike organizacije moraju da budu. Nama je problem je što ovo što radimo sa akademijom, mi nemamo da uzmemo nikakav parametar. Nije ovo na primer neki lanac hotela, pa ti uzmeš neki hotel i kao daj da prepišemo kako recepcionar treba da se ponaša. Niko ovo nije radio to što je opet prilika. Ja smatram da smo mi pioniri u tome, u sistematskoj organizovanosti akademije. Prvo sam misio da je to samo na terenu, mi smo abnormalnu količinu energije potrošili da napišemo samo knjigu koju sam ti pomenuo. Mi smo dosta novca potrošili na snimanje svih tih videa. Moraju da se pokriju sve rupe, da se ponovi pravi servis. Kad se taj sistem primeni na više lokacija, to donosi rezultat.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)