JOKIĆU, LUD SI AKO OVO PROPUSTIŠ: Italija, Angola, Filipini - sve vodi ka svetskom zlatu za reprezentaciju Srbije!

Košarkaška reprezentacija Srbije dobila je svoje rivale u grupi na Mundobasketu.

Ovoga puta možemo da kažemo da nas je sreća pogledala i za protivnike nam dodelila reprezentacije Italije, Angole i Filipina.

Na prvi pogled, a bogami i na drugi, izuzetno laka grupa gde ne bi trebalo da imamo veće muke oko prolaska u narednu fazu i ukrštanja sa Španijom, Iranom, Portorikom i Tunisom.

Interesantno je da se na poslednjih nekoliko velikih takmičenja redovno sastajemo sa selekcijom Italije koja više nema legendarnog Gregora Fućku, ali je puna sjajnih i talentovanih košarkaša pa će nam biti glavni konkurent za prvu poziciju, uslovno rečeno

Italijane smo savladali u prethodna četiri susreta, sva četiri na Eurobasketu i zanimljivo da smo poslednji meč sa njima na Svetskim prvenstvima igrali sada već davne 1998. godine i to u prvoj fazi kada su nas Italijani savladali sa 61:60.

Upravo pomenuti Fućka je te večeri sa 16 poena bio najefikasniji u svojoj selekciji, dok je Željko Rebrača sa 16 poena prednjačio u taboru imenjaka Obradovića.

U nastavku su tada popularni "plavi" stigli do finala i u čuvenom finalu protiv Rusije osvojili pretposlednje svetsko zlato za našu zemlju.

Što se tiče Angole i oni spadaju pod česte mušterije naših reprezentativaca.

Uglavnom, svima prvo napamet padne onaj mučni susret za 11. mesto na Olimpijskim igrama u Atini kada su indisponirani Orlovi pod palicom Željka Obradovića.

Fijasko protiv Argentine, Novog Zelanda, Španije i Kine dodelio nam je titulu najvećeg gubitnika takmičenja i oreol razočarenja koji nas je pratio do 2009. godine i čudesnog srebra na Eurobasketu u Poljske.

Ali, Angola nam u tom meču nije predstavljala veliki problem i poprilično lako rezultatom 85:62 smo zauzeli pretposlednju poziciju u postojbini Olimpijskih igara.

Šćepanović, Vujanić i mladi Nenad Krstić su bili najefikasniji košarkaši, dok je Monteiro sa 26 poena vodio svoj tim u tom beznačajnom susretu.

Vratimo se dve godine unazad kada smo na putu ka zlatu u Indijanapolisu prosto pregazili Angolce sa čak 50 poena razlike - bilo je 113:63, a podsetimo da je u četvrtfinalu tog prvenstva sveta pao i čuveni drim-tim u sred Amerike.

2010. godina i opet +50. Srbija sa Teodosićem i ostalim članovima te "nesrećne" generacije nije imala problem sa afričkom selekcijom koja je čak uspela da se plasira u narednu rundu Mundobasketa u Turskoj.

Filipini su nepoznanica svim navijačima u Srbiji. Dobro, ne baš svima, mnogi kladioničari imaju "fetiš" na njihovu košarkašku ligu koja mnogo podseća na NBA ligu, em zbog broja poena na utakmicama, em i zbog dvanaestominutnih četvrtina.

Ali, nije da nismo imali prilike da se sastanemo sa njima. Bilo je to davno, pre 40 godina u Manili kada je čuvena generacija sa Kićanovićem i Dalipagićem osvojila Svetsko prvenstvo pobedivši nepobedivi SSSR u finalu sa pola koša razlike.

Sa Filipinima smo se sastali 6. oktobra i bili bolji od njih rezultatom 117:101 i tako eliminisali žilave Azijce na putu ka zlatnom odličju.

Ovoga leta nas očekuju pravi spektakl i nadamo se novo odličje za reprezentaciju Srbije, a iz ovog teksta može da se izvuče zanimljiv podatak - kad god smo se sastajali sa ovim reprezentacijama na Svetskom prvenstvu, uzimali smo zlato, pa neka bude tako i ovog puta!

I zato, Jokiću, batali to prevrtanje guma, batali NBA, batali skaute, menadžere, lajf-koučeve, batali koka-kolu, burek, konje i Sombor i probaj da postaneš prvak sveta.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)