VELIKI CAR
ZBOG PARTIZANA BIH TO OPET URADIO: Evo zašto Grobari ne bi menjali Mocu Vukotića za tri Murinja i dve Maradone! (FOTO)
- Tada je to bilo normalno, jer, otac me je vodio i na boks, tamo kod južne tribine, uživao sam odlazeći u Dom garde, gde su igrali vaterpolisti predvođeni Jankovićem, Sandićem, Perišićem, a gledao sam i hokej na ledu, tada je igrao čuveni Kanađanin O`Nil, sećam se i braće Ladocki. Uđe to u krv i ona postane crno-bela.
SRAMOTA U NOVOM PAZARU! Opšta tuča između igrača i uprava domaćeg kluba i Borca iz Čačka! (FOTO)
Prvi trener u prvom timu bio vam je legendarni Štef Bobek?
- Sećam se čuvenog Bobeka po tome što nam je puštao grčku muziku dok smo imali kondicione treninge. Tada sam je mrzeo, a zavoleo sam je mnogo godina kasnije, kada sam radio kao trener u Grčkoj. Debitovali smo u sezoni 1967/68. protiv Vardara, potpisao sam prvi, petogodišnji profesionalni ugovor 1968, a u Partizanu su me sačekala sedmorica igrača koji su godinu dana ranije bili finalisti Kupa evropskih šampiona. Bio sam oduševljen, pa samo 12 meseci ranije ja sam bežao sa časova da ih gledam. To vreme provedeno s njima mnogo mi je pomoglo u karijeri.
Poredili su vas sa Vladicom Kovačevićem, da li vam je on bio uzor i kolika je bila sličnost između vas?
- Vladica mi je bio uzor, divio sam se njegovoj igri, potezima, idejama, pasovima, bio je kreativac koji je davao i golove. Imao sam i to zadovoljstvo da smo jedno vreme igrali zajedno. Sličnosti je bilo, ali sam ja igrao i kao centarfor ili polušpic i bio zadužen i za golove.
Prva titula stigla je tek posle 11 godina igranja?
- To je bilo vreme velike četvorke, ali su Crvena zvezda i Hajduk ipak dominirali. Skoro nemoguće, jer smo za tih 11 godina imali nekoliko sjajnih generacija. Tu godinu ću ipak pamtiti po utakmici sa Hajdukom koju smo izgubili na Stadionu JNA sa čak 6:1. Prethodno nas je i Zvezda pobedila sa 4:1. To nisam video nigde na svetu, mi smo doživeli katastrofu, a stadion je pevao tako da se orilo. Sedimo skrušeno u svlačionici i ne verujemo svojim ušima, atmosfera kao pred utakmicu, a ne posle teškog poraza. To nam je i dalo snagu, pa smo na kraju ipak slavili titulu - istakao je Momčilo Vukotić za Novosti.
Druga je došla u vreme Mladinića i Zorana Miladinovića?
- Bila je to sezona za pamćenje, osvojili smo rekordna 54 boda, protiv Zvezde, Hajduka i Dinama uknjižili 11 od 12 mogućih bodova, samo su Splićani izvukli jedan remi. Za mene je ta titula bila značajna i zbog toga što sam se opraštao od mog Partizana...
Otišli ste u Bordo kao prvak i posle samo godinu dana vratili ste se jer je Partizan jedva izborio opstanak?
- Bila je to za mene dobra sezona, bio sam drugi strelac ekipe, dao sam više od 10 golova. A onda me je iz Beograda pozvao Zoran Miladinović i rekao: "Vraćaj se!" Jer, kada sam otišao, bili smo prvaci, a naredne sezone Partizan je jedva opstao. Vratio sam se, istina je i da sam zbog Partizana zanemario karijeru, ali ne kajem se, i danas bih u toj situaciji isto postupio!
Slobodno smemo da kažemo, Grobari Mocu Vukotića ne bi menjali za tri Murinja i dve Maradone. A, bogami ni za bilo koga drugog!
Ostatak velikog intervjua pročitajte OVDE.
BONUS VIDEO: Grmi iza praznih tribina stadiona Partizana
(Espreso.co.rs/Novosti)
