RASPLAČEM SE SVAKI PUT KAD ČUJEM TU PESMU, TO JE JAČE OD MENE... Miha nije mogao da sakrije suze (VIDEO)

Siniša Mihajlović bio je heroj, temperamentni borac, ali i veliki emotivac. Nije ga bilo sramota da zaplače, samo mu je bilo bitno da je sve iskreno, pa i svaka emocija.

Sećamo se suza koje su potekle kada mu je mlađa ćerka saopštila da će postati deda... Ali, rasplakao se jednom prilikom i u emisiji 'Domenica In' na italijanskoj televiziji Rai 1.

Gostovao je u novembru 2020, zajedno sa suprugom Arijanom. Bilo je to posle terapija koje je pregurao, kada smo svi verovali da leukemija neće uzvratiti udarac.

U prvom delu emisije, dok je pričao o svom detinjstvu, voditeljka mu je pustila stare snimke i fotografije roditelja, majke Viktorije i oca Bogdana.

U pozadini se čula pesma “Ne klepeći nanulama”, koju je posle snimka uživo izveo i orkestar u studiju. Suze su krenule same... Slomio se Siniša, ali i njegova supruga. U jednom trenutku i voditeljka.

Vratile su se Mihi uspomene i slike iz roditeljskog doma, uz, kako je objasnio, omiljenu pesmu njegovog pokojnog oca.

- Moj otac je umro od raka pa sam se zbog toga redovno testirao. Da nisam to uradio sada, ne bih godinu dana pokazao nikakve simptome. Niko od nas ne sme da pomisli da je neuništiv. Svi misle da se to njima neće desiti, ali kada se dogodi, to je užasan udarac - ispričao je tom prilikom Mihajlović.

Siniša je tada otkrio da je imao samo jednu želju, da ponovo zagrli svog oca.

- Gledam film na TV-u, pa se rasplačem. Kad čujem pesmu 'Ne klepeći nanulama', to je omiljena pesma mog pokojnog ćaleta, onda se rasplačem. Moj pokojni ćale je bio Bosanac, on je mnogo voleo tu pesmu, mislim da je Nedžad Salković pevao. Svaki put plačem kad je čujem, to je jače od mene. To je jače od mene, ali nemojte sada da je puštate... - rekao je Mihajlović u emisiji "Ljudi" koja se emitovala na B92.

Nadamo se da su Bogdan i on sada opet zajedno, a ovo su očeve reči koje su Sinišu vodile kroz život.

- Sine, kad ti je najteže u životu, daj sve od sebe. I slušaj dobro šta ću da ti kažem - nikad nemoj da se predaješ. Ma šta da ti se desi. Nikad!

Otac Bogdan je bio i vrlo strog i znao je kako da disciplinuje Sinišu, dete nemirnog duha. Voleo je loptu više od ičega, stalno je šutirao u rodnom Borovu, čak je i ulubio vrata jer je stalno šutirao.

- Sve je on meni to naplatio, ne bojte se. Ako sam imao lošu ocenu u školi, onda nisam mogao da idem na trening. Ja sam bio odličan učenik od prvog osnovne, do poslednjeg razreda srednje škole. Samo mi matematika nije išla, tu sam imao jedan ili dva. Sve ostale su bile petice. To je bila strojarska škola, a onda sam se prebacio u obućarsku, jer sam rođen u Vukovaru, a tamo je bilo Borovo, jugoslovenski velikan. I samo zbog matematike sam se prebacio. Tamo je bila profesorica koja je stalno išla u crkvu i ja svake nedelje pred crkvu. I videla me tamo i ja joj kažem 'pa da, ja svake nedelje idem u crkvu', a uteknem čim ona uđe u crkvu. Govorila je deci da se ugledaju na mene, nikad me nije pitala, a imao sam četvorku iz matematike - prisetio se Siniša Mihajlović školskih dana.

(Espreso)