SVE VERNIKE ZANIMA ŠTA JE PLAŠTANICA ISUSA HRISTA: Iznosi se na Veliki petak i SIMBOLIZUJE OVO

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se vreme bogosluženja obznanjuje klepalima

Iako se predstava Hrista, neposredno posle skidanja sa Krsta i pre polaganja u grob, izobražava u freskoslikarstvu, mozaiku, kroz pisanu i duboreznu ikonu ili u rukopisnim knjigama, ovaj motiv se najčešće projavljuje u formi vezenog, bogato ukrašenog platna, koje se naziva plaštanica.

U pravoslavnim hramovima se koristi u toku večernjeg bogosluženja Velikog Petka i jutrenja Velike Subote. Plaštanica je platno sa izvezenim ili naslikanim Hristovim telom, neposredno posle skidanja sa Krsta. Na plaštanici se nalazi i predstava skidanja sa Krsta i polaganja u grob, kao i predstava Bogorodice, Josifa, Nikodima i evanđeliste Jovana. Plaštanica se iznosi u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.

Originalna Plaštanica Gospoda Isusa Hrista je platno, satkano od lana sa primesama pamuka. U nju su učenici Gospodnji zajedno sa Josifom Arimatejskim zavili telo Isusa Hrista odmah po skidanju njegovom sa Krsta. U prvim vekovima hrišćani su je tajno čuvali, a kad su prestali progoni hrišćana nju su čuvali vizantijski imperatori i dugo nije pokazivana narodu.

Letopisac 4. krstaškog rata (oko 1202 g.) Robert de Klari svedoči da su u Vlahernskom hramu Božije Majke Plaštanicu iznosili petkom i da se na njoj "mogao jasno videti Lik Gospodnji". A kada su 1204. g. krstaši razorili Vizantiju, Plaštanica je "iščezla tako da niko nije znao šta se sa njom dogodilo", piše isti letopisac.

Svetu Plaštanicu krstaši su ukrali i doneli u Evropu. Dugo vremena ona je čuvana u Francuskoj, kao privatna svojina. Od XV veka sv. Plaštanica postala je vlasništvo hercoga Savojskih, a krajem XVII veka oni su je premestili u Italiju, u grad Torino, gde se ona nalazi do danas u jednoj kapelici, u staklenom kovčegu.

Crkva na Veliki petak pominje Stradanja Gospoda Isusa Hrista. Na jutrenju Velikog petka se proiznosi blagovest o stradanjima i smrti Bogočoveka Hrista i čita se dvanaest strasnih jevanđelja. (Kod nas se to jutrenje Velikog petka vrši uveče na Veliki četvrtak). Na Veliki petak se služe tzv. Carski časovi, to su spojeni prvi, treći, šesti i deveti čas. Zovu se carski časovi iz prostog razloga što su se prvobitno služili u pridvornom hramu uz proiznošenje mnogoljestvija caru.

Večernje Velikog petka – tada se iznosi plaštanica, (tada je sveštenoslužitelj obučen u potpuno ođejanje i peva se stihira: Tebe ođejuščagosja…) kada se čita proroštvo iz knjige proroka Isaije (52,13-53,1); kroz ovo proroštvo projavljen je obraz Hristovog stradanja. Smrt se približila Besmrtnome, i zajedno sa uzvikom: "Svrši se", NJegova duša je spremna da izađe iz tela. Razotkrivaju se dve neizmerno duboke tajne: nebesko i adsko, i već je spremna da se javi nova, poslednja tajna Hrista.

(Espreso/Magazin novosti/kurir /Prenela P.V.)