DOKTOR SRĐAN OTKRIO POSLE KOJE GODINE BOL U STOMAKU POSTAJE TEMPIRANA BOMBA: Svi je pripisuju STRESU a ona OTKUCAVA

Doktor Srđan Marković gastroenterolog otkriva da nije problem kada nas povremeno zaboli želudac, ali da se moramo baviti uzrokom bola, a ne samo posledicama. Do sada se često pominjao termin nervozan želudac, a on otkriva šta je to.

- Nervozni želudac kako je navedeno, mi lekari volimo da kažemo da je to funkcionalni poremećaj na nivou želuca. To su poremećaji funkcije samog želuca, gde jedanim pregledom nailazimo na jedan normalan nalaz, a tegobe su tu i pacijenti lutaju i prepisuju sve stresu i nervozi koja izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline, a onda zbog toga imamo stvaranje gastritisa koji može da da te tegobe i najveći broj pacijenata je upravo ovakav sa poremećajem funkcije digestivnog trakta bilo gornjeg dvanaestopalačnog creva ili donjeg. Onda imamo sindrom nervoznog creva. U literaturi ne postoji sindrom nervoznog želuca već postoji funkcionalni poremećaj na nivou želuca i dvanaestopalačnog creva - kaže doktor i da je to bolest savremenog doba emisiji na PRVA TV.

Nervozni želudac je funkcionalni poremećaj na nivou želuca

- Uvek je stres prisutan i okidač za ozbiljnije bolesti i suština je da napravimo razliku između funkcionalnih i organskih poremećaja digestivnog trakta. To su tegobe koje su u svojstvu nervoznog želuca nakon ishrane, a to je funkcionalna dispepsija, odnosno oteženo varenje određene vrste hrane. Obično dobijamo podatke od pacijenata da nekome ne prija na primer crni luk, neko ne podnosi drugu vrstu hranu i kada dobijemo taj podatak shvatimo da može da postoji funkcionalna dispepsija.

Doktor tvrdi da ne treba ignorisati bol u stomaku.

- Uvek je bol kao bol u trbuhu jedan alarmni sistem. Vi morate da shvatite ozbiljno, da eliminišete čireve na želucu, čireve na dvanaestopalačnom crevu, karcinom želuca i definitivno nećemo sve pripisivati nervozi i stresu, pogotovo posle 40. i 45. godine života, gde prvo moramo da uradimo pregled, pa tek onda da kažemo "To je od stresa". Uvek treba da vidimo gde je problem, da napravimo strategiju i pomognemo pacijentu - objašnjava.

(Espreso/republika/Prenela P.V.)