SRBI OBOŽAVAJU CRVENO ZLATO, ALI POJMA NEMAJU ŠTA RADI NAŠEM ORGANIZMU: Kad vidite ovo, izenadićete se

Malina je u svim razvijenim zemljama sveta visoko cenjena biljka, prvo zbog neodoljivog izgleda, ukusa i mirisa a zatim i zbog svojih dobrih svojstava koja ima za organizam.

Malina je grm koji potiče iz jugoistočne Evrope, raste uz rubove puteva i šumaraka, a sve se češće uzgaja i u vrtovima i gotovo da je jednako toliko udomaćena kao i jabuke, kruške ili šljive. Plod je zbirna koštunica crvene boje, poznata po jedinstvenoj aromi koju duguje posebnoj mešavini aroma, koja se teško imitira, čuva i konzervira, te prefinjenom delikatno-kiselkastom ukusu.

Energetska vrednost 100 g svežeg ploda maline iznosi oko 52 kcal/217 kJ. Od toga ima 86% vode, 1,2% proteina, 0,65% masti i 12% ugljenih hidrata. Izvrstan je izvor dijetetskih vlakana (6,5 g).

Ovo bobičasto voće je tako slatko a ima tako malo kalorija što je već dovoljan razlog da maksimalno uzivamo u njemu.

Od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (26,2 mg, što čini 44% RDA), a od ostalih vitamina sadrži vitamine B kompleksa, vitamine E i K, ali u količinama ispod preporučenog dnevnog unosa. U malim količinama sadrži gotovo sve minerale.

Malina je nutritivno naročito zanimljiva zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidansa. Antioksidativna aktivnost se ne gubi kada je malina smrznuta ili u obliku džema. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada antocijanima kao što su kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelagonidin glikozid.

Antocijani daju malini jaku crvenu boju, štite organizam od štetnog delovanja slobodnih radikala, poseduju jedinstvena antimikrobna svojstva, utiču na sprečavanje preteranog rasta bakterija i gljivica u telu (kao što je Candida alibicans).

Malina je odličan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (pogotovo kalijuma). Ipak, ovo voće je najbogatije vlaknima.

Konzumacijom malina telu obezbeđujemo energiju, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i održavanje zdravog tkiva, na prvom mestu krvnih sudova. Korisna je za krvnu sliku, poboljšanje apetita kod dece, suzbijanje mučnine i povraćanja.

Sok od maline se preporučuje za želudac i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Isto tako može biti koristan za probleme sa urinarnim infekcijama. Kaže se da malina rashladjuje, pa sok od maline treba upotrebljavati i leti kako bi se osvežili.

Listovi maline pripremljeni u vidu čaja preporučuju se za jačanje organizma.

Zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata malina je u razumnim količinama bezbedna i za ishranu dijabetičara, što se ne može reći i za svako drugo voće.

Sve poslastice napravljene od divnih plodova ove biljke mogu imati određenih zdravstvenih prednosti za organizam, ali kako bi se što bolje iskoristila sva lekovita svojstva malina, podrazumeva se da ih treba jesti u svežem obliku. Izuzetak čine ozbiljni bubrezni bolesnici kojima sveža malina može naškoditi, piše "kodren.com".

(Espreso)