8 RAZLOGA ZAŠTO JE TEŠKO PREBOLETI TRAUMU IZ DETINJSTVA: Onaj pod brojem 3 može biti zabrinjavajuć

Osoba može patiti od depresije, anksioznosti, bipolarnog poremećaja, PTSP-a, može imati problema s ponašanjem i ostale zdravstvene probleme poput srčanih bolesti.

Problematično detinjstvo takođe može uzrokovati kasnije probleme s alkoholom kao načinom umanjivanja boli. Studije procenjuju da su do dve trećine bolesnika koji koriste opojne droge u detinjstvu trpeli seksualno, emocionalno ili fizičko zlostavljanje.

Studije procenjuju da do dve trećine bolesnika koji se koriste opojnim drogama imaju ustoriju seksualnog, emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja u detinjstvu. Mnogo toga treba prevladati iz nemirnog detinjstva, ali pomoć je dostupna i temeljno razumevanje onoga što koči ozdravljenje može pomoći procesu oporavka.

Ovo je osam razloga zbog kojih je teško preboleti traumu doživljenu u detinjstvu.

1. Traumatizirana osoba verovatno u tom trenutku ne shvata izvor svoje boli

Deca nemaju referentni okvir kada se dogode traumatična iskustva, pa svoju stvarnost shvataju kao normalnu, pogotovo ako su njihova porodica izvor njihove nevolje. Često, tek dosta kasnije, kada su okružene normalnim ljudima ili kada steknu svoju porodicu, shvataju kako im je detinjstvo bilo teško. Nažalost, što duže osoba čeka na pomoć teže joj je pomoći.

2. Problemi koji se javljaju zajedno mogu prikriti pravi problem

Oni koji uzimaju drogu ili alkohol kako bi se suočili s traumom doživljenom u detinjstvu, mogu se toliko fokusirati na suočavanje sa svojom zavisnošću da nikada ne otkriju pravi izvor traume.

3. Šteta može biti i biološka

Lekari znaju da dečja trauma može menjati strukturu mozga i promeniti način izražavanja određenih gena. Istraživanje na Sveučilištu Brown iz 2012. godine, otkrilo je da dečja trauma poput zlostavljanja ili gubitka roditelja menja programiranje gena koji regulišu stres, povećavajući rizik od razvoja problema poput anksioznosti i depresije.

Trauma u detinjstvu takođe može uticati na neurotransmitere mozga, pojačavajući tako osećaj nagrade kada se koriste droga ili alkohol i tako čini zavisnost verojatnijom. Ta nova shvatanja naglašavaju poteškoće u prevladavanju dečjih trauma, ali takođe pomažu kod ciljanih terapija i lekova.

4. Prevladavanje prošlosti može značiti i njeno prisećanje

Neki smatraju da je prisećanje prošlosti previše bolno. Drugi to možda žele, ali smatraju da je nemoguće rešiti gomilu dečjih dojmova. To često izaziva osećaj teskobe. Bol postaje teška za uklanjanje ako se njen izvor ne može precizno odrediti.

5. Rešavanje je često nedostižno

Često je nemoguće pronaći odgovorne za proživljenu traumu u detinjstvu. Te osobe možda i neće više biti žive do trenutka kada istraumirana osoba shvati izvor svoje traume ili je bude spremna rešiti. Takođe, može biti teško prihvatiti da nasilnik neće nikada odgovarati za svoje postupke ili da ne postoji nada za razvijanje 'zdravijih' odnosa.

6. Odgovori se često traže kod drugih, a ne kod sebe

Često osoba pokušava u drugima pronaći ono što joj je nedostajalo u životu u želji da popravi prošlost. Umesto da vrednuju vlastite potrebe, troše energiju pokušavajući postati dostojni naklonosti drugih, često podnoseći daljnje zlouporabe.

7. Emocije se mogu zanemariti

U nekim slučajevima briga postaje previše opasna za dete, tako da emocionalno otupe. To ne samo da oštećuje njihovu sposobnost izgradnje zdravih odnosa, već i otežava kasnije pokušaje pristupa emocijama potrebnim za ozdravljenje.

8. Unutrašnje glasove može biti teško prigušiti

Deca shvataju ozbiljno što im govorite o njima. Ako su te stvari negativne, da su bezvredni, lenji, glupi, ružni , to može uzrokovati da se osećaju bezvredno, nedostojnima boljeg života i nemoćnima da se promene, piše Psychology Today.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)