TREBA LI SVAKOGA DANA DA PREĐEMO 10.000 KORAKA? Ova brojka je MIT, evo koliko je dovoljno hodati za dobro zdravlje!

Čarobna brojka je 10.000.

Gledamo u pedometre, aplikacije i pametne satove, brojimo i znojimo se ne bi li dosegli čarobnu brojku od 10.000.

Svaki dan. I da, to je mnogima nedostižno, ali je upravo to donji limit ukoliko želimo biti zdravi i u dobroj kondiciji.

No sve se više raspravlja o tačnosti nekih brojača i očito je da oni i nisu toliko pametni. Recimo, ako sprintate, rezultat je sasvim isti kao i ako se gegate.

Ako se broje koraci, većina uređaja je podešena na postavljanje zadanog cilja od 10.000 koraka, no pitanje je koje istraživanje je dokazalo da je baš to idealna mera?

E, pa nije istraživanje, nego jedna obična reklama, piše BBC.

Broj 10.000 datira iz marketinške kampanje koja je krenula pri početka Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Jedna firma počela je prodavati pedometar koji su nazvali 'Manpo-kei' i zapravo je složenica od tri reči, a znači merač 10.000 koraka. Postigao je ogromni uspeh i ljudi su se navukli.

Od tada krenule su i studije koliko zdravlju pridonosi 5.000 u odnosu na 10.000 koraka i - očekivano - više koraka je zdravije. No, sve između tih brojeva nie bilo proučavano, a nisu proučavali ni stariju populaciju.

Sve dok naučnica s Harvarda I-Min Li, profesorka na Medicinskom fakultetu, nije uzela grupu od 16.000 žena u 70-im godinama života i brojila im korake. Upoređivala je broj pređenih koraka s verovatnošću da će umreti iz bilo kojeg razloga. Svaka žena je provela nedelju dana noseći uređaj za merenje pokreta tokom budnog stanja. Sledili su žene prosečno 4 godine i tri meseca. Od ukupnog broja, njih 504 su umrle, a one koje su preživele, radile su samo 5.500 koraka.

One koje su napravile više od 4.000 koraka svaki dan, imale su puno veću verojvtnost da će biti žive od onih koje su dnevno napravile 2.700. Po toj logici, smatra se da što više koraka napravite, to bolje. No, to uopšte nije istina.

Važno je do 7.500, a sve nakon toga nije imalo nikakve razlike na dužinu života. No, jedini nedostatak ove studije je da se ne zna je li pešačenje prethodilo bolesti od koje su umrle. Istraživači su uključili žene koje su bile dovoljno sposobne za šetnju van doma. No možda je bilo i onih koji su bili dovoljno fit za šetnju, ali koji nisu mogli hodati vrlo daleko, odnosno – manje su hodali jer im je već bilo loše, pa broj koraka nije igrao nikakvu ulogu. Ali za ovu dobnu grupu istraživanje sugeriše da je 7.500 koraka dovoljno.

No, one koje su uradile više od toga, jednostavno ukazuje da su te ispitanice bile aktivnije i u boljoj formi, pa su zato i dulje živele. Stoga je broj koraka i zdravlje jako teško dovesti u direktnu vezu.

Pitanje je i optimalnog broja koraka u psihološkom smislu. Cilj od 10.000 koraka svaki dan, može se činiti kao prilično visoko postavljena lestvica, pa bi mogli lako odustati. Zaista je obeshrabrujuće kad svaki dan ne uspete da postignete zacrtani cilj.

Britanski tinejdžeri krenuli su po 10.000 puni elana i uživali u novitetu, no ubrzo su shvatili da je nemoguće ili jako teško svaki dan dosegnuti tu brojku i zaključili da to nije fer. Stoga je za početak bolje postaviti niži cilj, da bi se pokrenuli iz sedećeg položaja. Ali čak i tada puko brojanje koraka uništava nam istinsko uživanje u šetnji.

Psiholog Džordan Etkin sa Univerziteta Duk u Americi, zaključio je da ljudi koji broje korake obično hodaju više, ali manje uživaju jer to osećaju kao obavezu, a ne razonodu. Kad su na kraju dana ocenjivali nivo sreće – srećniji su bili oni koji nisu brojali korake. I treba zapamtiti – nema ama baš ništa posebno u brojci 10.000. Treba si postaviti cilj koji vam se čini ostvariv.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)