Beograđanka na Nepalu: Kad sam videla ovo shvatila sam da je Karton siti FENSI (FOTO)

Prvo edukacija. Pašmina se izrađuje od brdske koze koja je slična jaku, samo je sitnija. Živi iznad 4 000 m. Nije svaka koza pašmina, čak iako pase na toj visini. Izrađuje se od poddlake. Što je tanja, to je skuplja. I, ako je prava, može proći kroz prsten, bez obzira na veličinu. Cenkanje se podrazumeva.

Da li treba da napomenem da sam ja kao jedino žensko u našoj skupini pazarila za nas petoro više nego što smo planirali. Sve boje smo poneli kući, mada, one prirodne, nebojene, pokazale su se kao najbolje. Verovatno smo manje naselje u Beogradu snabdeli pašminama koju smo količinu poneli kući za poklone.

Usput smo sretali lokalne autobuse u kojima ne postoji prazan prostor, svaki santimetar autobusa je popunjen. A kada više nema mesta u autobusu, na krovu pored prtljaga koji je vezan kanapima ima mesta za sedenje. Lokalcima to ne predstavlja problem, važno je da se prevezu do željenog odredišta.

Mislite da im smeta to što se guraju, što ih ima više od sto u jednom autobusu? Jok, mašu vam i smeše se, a vi se ozbiljno zapitate da li je za sreću stvarno potrebno malo.

Inače, na putu jedva mogu da se mimoiđu vozila, pa zbog toga put traje u proseku oko sedam sati. To je uzak planinski put pun rupa, koji nažalost ne možete ni da prespavate nego ste osuđeni da sve snimite i propratite.

Stižemo kasno uveče u Pokharu i ostavljamo razgledanje mesta za jutro.

Grad se nalazi naslonjen na jezero, miran, tih, ušuškan. Glavna ulica uz jezero, krcata je kafićima, restorančićima, hostelima, prodavnicama opreme za alpinističko planinarenje i turističkim agencijama koje vam nude šerpase koji će sa vama se popeti do Annapurne vrha na 8 091 m nadmorske visine ili nekog nižeg vrha ako želite.

Sećate da sam vam rekla da nam je vodič ugađao i govorio samo ono što je on smatrao da nas čini srećnim? Tako je bilo i tog jutra kada smo u četiri sata, po mrklom mraku, krenuli da se penjemo na World Peace Pagodu, hram posvećenog Budi kojeg su Japanci sagradili kao simbol mira i prijateljstva među narodima, a koji je smešten na vrhu obližnjeg brda s kojeg se odlično vide vrhovi Himalaja.

Nagarkot, mesto koje se nalazi istočno od Katmandua i koji ima najbolji pogled na Mont Everest ukoliko je vreme lepo i nema oblaka. U putu smo promenili plan jer smo se informisali da se na granici sa Tibetom nalazi Last resort kamp u kome se sa žičanog mosta koji se ljulja sa visine od 160 metara skače bandži džamp i sving. Pošto naš drug voli ekstremne sportove odlučili smo da idemo.

Ostajemo jedan dan i Nagarkotu i pre petlova, ujutru dolazi po nas kombi koji smo organizovali da nas prebaci do granice sa Tibetom. Komforan je i, iako je put loš, uspela sam da odremam. Ipak, na svakih par kilometara nas zaustavljaju da nas pretresaju i pregledaju kombi da li slučajno nešto švercujemo za Tibet..