MARČELO: Domaći hip hop je u srećnom braku s narodnjacima, rijalitijima i estradom

Poznati sprski hip-hop muzičar Marčelo dao je intervju povodom nastupa na Indirect festivalu.

Na koji način vidiš ideju Indirekt festivala i tu vrstu okupljanja ljudi iz sveta i regiona koji su u muzici profesionalno i autorski i da li rezultat može da bude da i publika i autori imaju korist?

Svaka razmena iskustava sigurno je na korist. Lepo je gledati magiju benda na bini, ali iza te magije uvek stoji mukotrpan rad, te izvesna “matematika”, individualni recepti za stvaranje (a i za predstavljanje stvorenog). Svako ima svoj, i zato uvek možeš mnogo da naučiš od drugih. Publiku takođe zanima ta alhemija: kako se ni iz čega napravi pesma, ili kako tretirati duštvene mreže/medije; u tome možda ima i malo demistifikacije, mi uvek i želimo i ne želimo da nam mađioničar otkrije u čemu je trik, ali svakako je zanimljivo.

Ne znam koliko si prisutan na društvenim mrežama, ali koliko je u današnje vreme važno komunicirarti sa publikom na taj način, ali i sa medijima, koji prilično redovno prenose stavove javnih ličnosti u postovima?

Društvene mreže su nužda, da ne kažem nužno zlo. Ne bi bilo fer, jer platforme jesu dobre; druga je stvar kako ih ljudi koriste. Meni se godinama činilo da ih koriste pogrešno, previše napadno – bogme, i autori i publika podjednako preteruju na svoje načine. Čini mi se tako i sad, ali više nema smisla da izbegavam tu dužnost u bendu (do prošle godine obavljali su je drugi članovi, ja sam samo kucao vesti, obaveštenja, najave). U svakom slučaju, na mrežama sam vrlo dozirano, jer i dalje verujem da su prava mesta za susret s publikom koncerti i književne večeri, živi kontakt. Mreže razumem samo kao sredstvo posredovanja, neku vrstu “oglasne table” pomoću koje se ljudi orijentišu i obaveštavaju o aktivnostima autora koje prate: to je nešto poput tvog privatnog medija. Trudiš se da bude i zanimljiv, ali prvenstveno da služi svojoj svrsi.

Dvadesetak godina si na sceni. Da li je domaći i regionalni hip-hop krenuo u smeru u kom si možda očekivao, ako si uopšte nekada razmišljao o tome?

Jeste: u najgorem. U srećnom su braku s narodnjacima, rijalitijima i estradom, zarad besomučnog mlaćenja para bez ikakvog obaziranja na kulturološke posledice. Naravno, to je samo moj sud, i ne treba ga uzimati kao relevantan: bend i ja nemamo žanr, sviramo fuziju sve muzike koja nam se dopada I verujemo u pojedinačnu odgovornost autora, a ne u ovu i onu scenu. Svako radi kako voli – samo je važno da se to zna, da se u to ne ubacuje nekakvo “morali smo”, jer je bedno i do srži neistinito. Osim toga, ovo je ocena glavnog toka; ispod toga krije se mnogo mladih emsijeva koji veruju u mikrofon i ritam, rade sjajne stvari i u tome su bolji nego što smo mi bili. Šteta je što su nedovoljno vidljivi od invazije kiča, ali verujem da će njihovo vreme doći; kao i svaki trend, i ovaj će na kraju udariti u granicu koja se zove prezasićenje.

Najinventivnije pitanje: šta trenutno spremaš što se tiče muzike, ali i pisane reči?

Zapravo, spremam oba! S bendom novi album, a radim i na novom romanu, poslednjoj knjizi iz serije “Malterego” – i vrlo sam uzbuđen na oba ta fronta. Ovo drugo je kao veliko finale serije, zaokruženje priče i rastanak s likovima s kojima sam proveo sedam godina; ovo prvo je povratak nakon 5 godina pauze. Istina, to nikad nije bila koncertna pauza, svirali smo sve vreme, ali nismo snimali nove pesme (premda je koncept novog albuma sve vreme lagano dozrevao i postajao jasniji).

Da se ne ograničimo samo na dva polja tvog rada: koliko autor mora da bude multidisciplinaran da bi u današnje vreme mogao da kaže kako je egzistencijalno miran?

Ne mora da bude umetnički multidisciplinaran, ali onda najčešće mora da nađe još neki izvor prihoda, još neki posao. A to, u smislu “rasporeda časova”, nikako nije dobro po umetnost. Ne mislim da stvaralac inače sme sebi da dopusti nešto što naginje ka razmaženosti, a la “treba mi potpuni mir da bih stvarao”, ali zasigurno nije dobra ni suprotna krajnost – okolnost gde autor, posle osam sati posla, tobož seda za svoj radni sto i onim ostatkom sebe pokušava da bude kreativan. Međutim, kako god takav život uticao na zdravlje ili raspoloženje, on vam daje jedno neprocenjivo bogatstvo: štiti vas od umetničkih kompromisa. Vi se skoro pa sasvim sigurno mučite, ali mučite se zato da ne biste prostituisali svoju umetnost. Drugi, mnogo lakši i finansijski daleko isplativiji put jeste taj da za besne (ili čak sitne) pare prostituišete svoje stvaralaštvo, sve više i više, sve dok na kraju iz toga sasvim ne iščezne stvaralaštvo i ne ostane samo prostituisanje. Neko će reći da koristim pretešku reč. Taj neko je relativizator.

Što se pak mene lično tiče, sve aktivnosti došle su mi iz bavljenja pisanjem. Oduvek sam želeo da budem pripovedač. To me je, gotovo slučajno, odvelo u muziku. Muzika je pak ekipu i mene dovela i do pozorišta. Ljubav prema stripu, poznavanje tridesetogodišnjeg opusa serijala Dilan Dog i jezička stručnost doveli su me u redakciju Veselog četvrtka, a stavovi koje iznosim kroz pisanje i aktivizam – do televizijske emisije Perspektiva. Sve je, dakle, prilično povezano, pride sam radoholičar, i eto me tu gde jesam. Radim isključivo stvari koje volim, ali za koju godinu svakako ću morati malo da smanjim spisak obaveza, budu li prilike (upravo te finansijske) dozvolile.

Aktivan si i na drugim društvenim poljima. Da li je za umetnika neophodno da se izražava kroz različita delovanja da bi ostao u formi?

Ne nužno. To je sasvim individualna stvar. Ne očekujem od svih umetnika da budu angažovani kroz svoje stvaralaštvo, apsolutno se ne mora. Umetnost još kako može i bez toga. Dobro bi, međutim, bilo da svi osećamo potrebu da smo angažovani kao građani. Zapravo, trebalo bi da to razumemo ne samo kao potrebu, nego i kao dužnost, bez obzira na to kom konkretnom esnafu pripadamo. To se tiče svih nas.

Još jedno inventivno pitanje: šta publika može da očekuje na koncertu u Božidarcu i da li si ti možda odabrao neki koncert na Indirektu koji bi posetio?

Svirka u Božidarcu imaće svečan prizvuk: na njoj ćemo svojoj publici zvanično najaviti novi, šesti studijski album i otkriti ponešto o njegovom konceptu. Biće to poslednje “obnavljanje gradiva” s prethodnih pet albuma, biće ponečega sa svakog, a prilika je i da odamo počast Gruu, koji nam je bio dragi gost na prvom albumu. Sve u svemu, jedan fini pogled unazad - pre poletanja u novo i nepoznato, za koje ćemo ovde nazdraviti. Koncert koji bih posetio još nisam odabrao, jer me gorenavedeni popis obaveza stalno geografski pomera; verujte da u ovom momentu nisam siguran ni kojih ću od tih dana biti u gradu. Ali obavezno hoću 4. oktobra. Publiku pozivam da svakako odabere nešto za sebe i poseti Indirekt.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)