9 PUTA JE ČUTURA VIDEO CANETA: Legendarni košarkaš o tome kako je stario uz Brejkerse i zašto nikada ne mogu da mu dosade (FOTO) (VIDEO)

Video sam ih i na INmusicu – svirali su po žarkom suncu, otvarali su program poslepodne. Cane je u mikrofon nešto prigovarao zbog toga, ali su pred možda stotinjak ljudi pošteno odradili svoje. Taj INmusic nije za mene, već u pola osam sam mrtav pijan jer mi stalno neko gura pivo u ruke, nakon čega mi je jedina misao "krevet" i propustio sam sve "headlinere".

U Vintage-u je bilo prekrcato, našao sam mesto na kojem me niko ne udara laktom u bubrege, ali sa njega nisam video pola pozornice. No, bilo je dobro. Iznenadio sam se kad sam video ljude sa dugim bradama u mantijama kako izlaze iz bekstejdža Vintage-a neposredno pre no što je bend izašao pred publiku. To ih je obišlo društvo iz SPC. A puno kasnije sam saznao i da je Porfirije, aktuelni mitropolit zagrebačko-ljubljanski, Canetov prijatelj. Ono, baš prijatelj.

Bili su i predgrupa Čaku Beriju u Dvojci Doma sportova. Tom prilikom nisu svirali "Slušaj sada Džoni Džoni, saslušaj me ti…", nije zgodno da baš pre Čaka Berija sviraju malo prerađeni "Johnny B. Goode". Na tom nastupu Cane je pre završnice najavio "A sad treći deo – hitovi!", što nam je ostalo u kućnoj upotrebi kao efektna doskočica. U seksu, recimo.

Evo, uspeo sam da se setim osam odlazaka na koncerte Partibrejkersa pre ovog posljednjeg, u Tvornici u petak… Na pola tog devetog druženja s njima, Cane je našao za shodno da kaže "Braćo i sestre… lepo je što ste došli…". Tvornica je, naime, bila puna. Nekako mi je bilo toplo oko srca kad je to kazao. Mislim, rekao je "lepo", kao što je u Domu sportova bio rekao "deo", ali to sam ja uzeo slobodu prevođenja za potrebe ovog teksta. Za one koji ne bi razumeli, ili bi se osetili pogođenima. "Lepo" i "deo" rekao je sa stavom i tonom pravog, autentičnog beogradskog kulova, lagano se klateći uz mikrofon za koji se drži jer bi jednostavno seo usred koncerta da tog mikrofona nema – toliko je "cool". E, sad, što je to "kulov"… ne da mi se da objašnjavam… dugo bi trajalo…

Sigurno ja nisam jedini kojem je to bio njihov deveti živi nastup. Uveren sam u to da je u publici bilo i onih sa više utakmica u nogama. Kako bih vam rekao… Partibrejkersi su bend koji ne može da dosadi. Oni su esencija rock'n'rolla. Kliše, ali fantastičan kliše. Uveren sam – da nema, tj. da nije bilo Partibrejkersa, ne bi bilo ni Majki ni Kojota. Scena bi nam bila siromašnija, puno siromašnija. Mi bismo bili siromašniji duhom da ne znamo stihove "Mi ne idemo nikud i ne radimo ništa, mi smo jedna velika hipnotisana gomila". Ili "Ne želim da živim hiljadu godina, hoću sad i hoću sve".

Cane i Anton - uz dužno poštovanje svima ostalima koji su participirali u radu benda tokom više od trideset godina - zaista nam uživo i isporučuju ono o čemu Cane pjeva. Sad, na koncertu, od njih se redovno dobija sve.

A za kraj, kako ne bih ispao patetičan, izguglajte tekst njihove pesme "Molitva", da ga ja ne prepisujem i da time ne otimam Canetu autorstvo. Makar mislimo isto!

(Espreso.co.rs / Zoran Čutura, Trusty.hr)