MIRNO LI SPAVAŠ, BOLIVUDE? Bili smo na projekciji Šotrinog filma o Lazi Kostiću! (BRATE)

Moramo, doduše, priznati da je Šotra u međuvremenu osavremenio svoj vizuelni izraz - da nema srpskog jezika, čovek bi bio ubeđen da gleda neku na brzinu snimljenu savremenu meksičku seriju. Znate ono, neko nešto kaže što je kao bitno, a onda mu se kamera unese u facu dok on drži taj kao bitan izraz lica (a vi za to vreme gledate kako su mu raspoređene dlake po nosu i ostalim nepredviđenim delovima lica). Iskreno, dobro je, ako znamo da je od čoveka koji nam je podario IMT traktor u filmu o Kosovskom boju.

Ovo se (ovo je bitno zbog nade da ipak sve nije izgubljeno) ne odnosi na kostime i scenografiju, to je sve profi odrađeno.

Posebno treba pohvaliti scenaristu, koji se zove... Iznenađenje: Zdravko Šotra!

Da nema srpskog jezika, čovek bi bio ubeđen da gleda neku na brzinu snimljenu savremenu meksičku seriju

Dijalozi u ovom filmu su dostigli nivo kakav u svetu filma, i ovde ne treba biti oprezan s rečima, nije viđen od 1990. godine i filma "Una ragazza molto viziosa", s Rokom Sifredijem i Ilonom Staler u bitnim ulogama. Šotra, dakle, dijaloge koristi isključivo kao materijal za popunjavanje rupa između akcionog krupnog kadra gornjih zuba glumice Tamare Aleksić, akcionog krupnog kadra brkova i okoliša Vojina Ćetkovića i akcionih kadrova u kojima Vojin trči ispred karuca koje je Laza Dunđerski poslao po njega da ga dovedu ili odvedu u manastir Krušedol. Besmisao potpuni. Šotra je srpski Majkl Bej.