NAŠ POSAO JE DA DECU UČIMO DA VOLE BALET: Kineski baletski pedagog Geng Weijie o igri, Srbiji, Aji Jung... (VIDEO)
Geng je predavač u baletskoj školi Nacionalne fondacije za umetničku igru, Foto: Stefan Kojić

intervju

NAŠ POSAO JE DA DECU UČIMO DA VOLE BALET: Kineski baletski pedagog Geng Weijie o igri, Srbiji, Aji Jung... (VIDEO)

Mislim da je najvažnije da ih učimo da vole balet, jer sve dok imaju ljubav prema toj profesiji, mogu joj i služiti. Odnosno, mogu raditi bilo koji posao vezan za balet u budućnosti, od poslova u pozorištu, do škole, ali i festivala, gostovanja. Jednostavno, u baletskoj sali učimo kako baletski svet funkcioniše

Objavljeno: 27.01.2019. 17:56h
  • 44

Geng Weijie, baletski umetnik i pedagog iz Kine, prevalio je 7.000 kilometara da bi decu u baletskoj školi Nacionalne fondacije za umetničku igru, prvoj privatnoj baletskoj školi sa licencom Miinstarstva kulture, učinio boljim igračima i ljudima, pomoću onog što je naučio u veoma moćnom i ozbiljnom obrazovnom sistemu Kine. 

Glavna stvar koju Geng radi u školi je, kako nam je objasnio, traženje "slabih mesta" u anatomiji mladih igrača i prilagođavanje programa svakom učeniku ponaosob. 

On u intervjuu za Espreso priča o svojim iskustvima i izazovima s kojima se susreo u Beogradu, te o odnosu sa Ajom Jung, direktorkom Nacionalne fondacije ze igru. 

Možete li nam ispričati kako ste došli u Srbiju, otkud vi ovde?

Kina i 16 zemalja centralne i istočne Evrope osnovale su 2016. godine Uniju umetničke igre i izvođačkih umetnosti. Akademija igre iz Pekinga je jedan od osnivača te Unije, baš kao i vaš Beogradski festival igre ili Nacionalna fondacija za igru iz Beograda. Aja Jung je nekoliko puta bila gost naše Akademije u Pekingu, i potpisana je saradnja između njene škole i naše Akademije. Ideja o saradnji je upravo ideja o razmeni znanja i iskustva. Ja sam prvi baletski pedagog koji je u Baletsku školu Nacionalne fondacije za igru došao na duže vreme, odnosno na period od jedne školske godine, iako su moji profesori i kolege već dolazili da drže časove ili posmatraju ispitne procese. Srećan sam da sam dobio priliku da podučavam u Srbiji. Za nas u Kini, Srbija je nastavak Jugoslavije. Kina i bivša Jugoslavija takođe su bile veoma bliske. Kada sam bio mali, gledao sam film "Most" iz bivše Jugoslavije, te "Valter brani Sarajevo", i bio sam znatiželjan da otkrijem kulturu i umetnost ovih prostora. Kada sam došao ovde, upoznao sam divne ljude, prijateljski nastrojene.

Recite nam nešto o vašem odrastanju u Kini. Kako ste došli u kontakt sa baletom?

Sada imam 23 godine. Moji roditelji su bivši sportisti. Moja majka je igrala košarku, a otac je bio fudbalski golman. Gajili su nade i uložili trud da ih nasledim. Međutim, kada sam se prvi put susreo sa košarkom plakao sam jako, jer sam se bojao lopte. Takođe, nisam mogao brzo da trčim, tako da nisam bio dobar ni za fudbal. Pored toga, kada sam bio mali, moje zdravlje nije bilo dobro, pa se balet nametnuo kao neka vrsta terapije. Kada sam imao deset godina, pedagozi iz pekinške Akademije za igru su došli u moj rodni grad Henan, i napravili audiciju. Dopao sam im se. Dobio sam mogućnost da odem u Peking i nastavim sa školovanjem.

foto: Stefan Kojić

Bavili ste se baletom, ali ste doživeli povredu. Kako je ovo uticalo na vaš dalji profesionalni razvoj?

Ušao sam u Baletsku školu Akademije u Pekingu, i brzo se navikao da živim daleko od roditelja, u internatu. Kada sam bio u III razredu, povredio sam stopalo. Morao sam da pauziram jedno polugodište, što mi je veoma teško palo. Nakon oporavka, nisam više bio dovoljno “otvoren”. Nastavnik je predložio da promenim smer, odnosno da se ne pripremam više za igrača, nego za pedagoga. Na početku mi nije bilo lako da to prihvatim, ali sam ipak našao motivaciju da nastavim dalje. Zato sam počeo više pažnje da obraćam na to kako nastavnik predaje u studiju, kako se prenosi znanje, koraci, kombinacije...

Šta tačno radite u Srbiji? Koji je vaš posao, opišite nam ga.

Ovde predajem i imam dve klase. To su I i II godina baletske škole. Takođe predajem istorijske igre i karakterne igre, dva veoma važna predmeta u školovanju baletskih igrača.

Šta mislite o deci u Srbiji koja se bave baletom? Da li su talentovani, kakve su im predispozicije za ovu umetnost?

Deca iz Srbije su puna entuzijazma, neka su sa boljim, a neka sa lošijim fizičkim predispozicijama i kondicijom. Međutim, imaju entuzijazma i volje, a to je najvažnije. Mislim da je najvažnije da ih učimo da vole balet, jer sve dok imaju ljubav prema toj profesiji, mogu joj i služiti. Odnosno, mogu raditi bilo koji posao vezan za balet u budućnosti, od poslova u pozorištu, do škole, ali i festivala, gostovanja. Jednostavno, u baletskoj sali učimo kako baletski svet funkcioniše.

foto: Stefan Kojić

Kakav je status baleta u Kini, u poređenju sa statusom baleta u Srbiji? Koje su glavne razlike?

Učio sam na Akademiji za igru u Pekingu od malena. Akademija danas pruža mnoštvo smerova, tako da imate Odsek za balet, Odsek za kinesku klasičnu igru, Odsek kineske etno i folklorne igre, Odsek standardne igre, Muzički odsek, Kreativni odsek (koji se sastoji od odseka koreografije, savremene igre, umetničkog dizajna), Školu humanističkih nauka (koja se sastoji od Odseka za studije igre, Komunikacije u umetnosti, Opšteg obrazovanja, Ideoloških i političkih nauka), Škole obrazovanja, Omladinske škole igre, Škole kontinuiranog obrazovanja, Škole za ispitivanje stepena obrazovanja u umetničkoj igri, i Pridružene srednje škole. Naša Akademija uključuje nastupe, rad na koreografijama, edukaciju, umetnički dizajn itd. U okviru Akademije imamo 3 profesionalne scene. Na Akademiji predaje blizu 600 pedagoga i profesora, a učenika i studenata ima skoro 7.000.

Deca iz Srbije dolaze na balet kako bi učila nešto što vole i što im se dopada. Ono što mogu učiniti jeste da im pružim najbolje obrazovanje, ali i mogućnost da zadrže svoj entuzijazam i osmeh. Deca moraju biti ozbiljna u radu. Dobro je kada uspete da pretvorite entuzijazam u koncentraciju, i naterate ih da rade još bolje.

Izlazite li u Beogradu? U čemu uživate? Kako biste uporedili Beograd sa nekim većim kineskim gradovima?

Išao sam na Kalemegdan, na Avalu, u Narodni muzej i Muzej Nikole Tesle kao turista. Grad je pun istorijskih znamenitosti. Pročitao sam i vest da je rimska kapija nedavno pronađena na Trgu Republike, tu baš ispod Baletske skole Nacionalne fondacije za igru. Gledamo je iz naših baletskih sala! Beograd je mali grad, ali ljudi su neposredni i topli. Ljudi čije restorane redovno posećujem me već znaju. Po prirodi sam veseo, i mnogo sam zavoleo Beograd. U poređenju sa kineskim gradovima, mislim da ima drugačiji stil života.

Kakav je vaš odnos sa Ajom Jung?

Moj odnos sa Ajom Jung je odličan. Od kada sam stigao ovde, mnogo mi je pomogla. Pomagala mi je da se snađem, da pronađemo stan blizu Škole… Često me posavetuje i nabavi ulaznice za predstave ili koncerte koje želim da vidim. Možda mi je baš ona pomogla da upoznam Srbiju na jedan lep način. Takođe mi svojim savetima pomaže da jos bolje radim sa decom u Školi, da ih razumem, ali da ih ne razmazim. Zahvalan sam joj.

 

Bonus video:

(I. Ć.)

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media