Ovaj političar osuđen je za kupovinu glasova, a sad je direktor Fonda za izbeglice!

Zaposleni i rukovodioci kompanija i ustanova kažu da su im iz Nacionalnog privrednog operateranudili podatke besplatno i tražili samo da se potpiše prijemnica. Prodavci bi govorili da predstavljaju državne institucije, a posle nekoliko meseci su dostavljali račune. Smatrajući da su prevareni, mnogi su protiv njih kasnije podneli krivične prijave ili tužbe.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je 2015. godine podneo krivičnu prijavu protiv Nacionalnog privrednog operatera.

Dušanka Matijević, direktorka Zavoda, kaže da joj se u oktobru 2014. godine čovek predstavio kao da dolazi iz Ministarstva privrede, dao joj dva USB - a, tražio da potpiše da ih je preuzela i potom otišao.

- Ne bih ga ni otkrila, ali nisu dobro napravili taj program na USB-u - objašnjava Matijević.

Pošto nisu mogli da otvore sadržaj USB - ova, pozvali su Ministarstvo privrede i saznali da ta osoba uopšte ne radi kod njih.

U decembru 2014. godine Nacionalni privredni operater je od Zavoda ipak naplatio 196.000 dinara. Direktorka Matijević je tada bila odsutna, a njenom pomoćniku su podmetnuli, kako kaže, falsifikovan ugovor sa njenim potpisom.

Na ugovorima Nacionalnog privrednog operatera piše da važe za tekuću i naredne tri godine, te da ih je moguće otkazati samo u prvoj nedelji januara i samo za tu godinu. Upravo na osnovu ovih odredbi u 2015. i 2016. godini su ponovo pokušali da naplate novac od Zavoda. Uspeli su 2016. godine.

- Direktno su kontaktirali načelnicu Službe za finansijske i ekonomske poslove i iskoristivši njenu neupućenost u slučaj (...) naplatili od Zavoda 196.000 dinara - navodi se u odštetnom zahtevu koji je Zavod uputio MUP - u.

Branislav Švonja nije odgovorio na brojne pozive novinara CINS - a na razgovor.

Poverljivi, a besplatni podaci

Branislav Švonja je u julu 2014. godine osnovao firmu Nacionalni privredni operater, koja se nalazi na istoj adresi u Novom Sadu kao još jedna njegova firma - SB Company - zastupnik južnokorejske automobilske kompanije Kia.

Prema podacima Uprave za trezor, od osnivanja do aprila 2016. godine, Nacionalnom privrednom operateru su više od 4,2 miliona dinara uplatili budžetski korisnici, među kojima su grad Beograd, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i 11 zdravstvenih ustanova. Institucije koje su odgovorile na zahteve novinara CINS - a, ovoj firmi su plaćale za podatke o pravnim licima.