Hvala mu! Evo ko je čovek koji je eurokrem doneo u Jugoslaviju (VIDEO)

Odgovarajući na pitanje u jednoj anketi šta ih najviše podseća na Jugoslaviju, značajan broj Zagrepčana odgovorio je ’’eurokrem’’. Nema sumnje da bi slično bilo i u ostalim delovima bivše države. Poslastica uz čiji ukus su odrastale generacije Jugoslovena u godini na izmaku proslavila je 45. godišnjicu od kako je počela da se proizvodi u gornjomilanovačkoj fabrici ’’Takovo’’.

U ovaj grad, godinu dana pre toga, ’"eurokrem’" je iz Italije doneo tadašnji direktor Jovan Tomović (84).

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Poljoprivredni kombinat ’’Takovo’’ bio je gigant još početkom šezdesetih godina prošlog veka, ako je merilo za to broj zaposlenih, kojih je u to vreme bilo preko 1.200. Plate su, međutim, bile niske. Prerađeno voće i povrće imalo je prođu na tržištu, ali nije donosilo profit.

Prilikom jednog službenog puta u Italiji 1969. godine, generalni direktor Jovan Tomović sa rafova tamošnjeg supermarketa donosi do tada nepoznati slatkiš ’’eurokrem’’, proizvođača ’’Gandole’’. Uzorke je degustirao zajedno sa saradnicima i predložio im da to postane ključni proizvod ’’Takova’’ sa kojim će osvojiti tržište Jugoslavije. Iako tada tek 37-godišnjak, donosi hrabru odluku o zaduživanju od, za to vreme basnoslovnih 10 miliona dolara.

Student iz Niša u Americi spasio dva deteta, a firma ga nagradila sa 25 dolara!? (FOTO)

- Pretpostavljam da je to kao kada biste sada uložili u investiciju od 25 do 30 miliona dolara. Stupio sam u kontakt sa vlasnikom Aldom Gandolom, koji je pristao da nam proda licencu za proizvodnju, recepturu, ime proizvoda, kao i za tehnologiju. Sve to podrazumevalo je njihovu potpunu marketinšku pomoć. Zamislili smo da pokrijemo tržište čitave Jugoslavije, ali i istočnoevropsko i tržište bliskog istoka – priseća se Tomović.

Fabrika za proizvodnju ’’eurokrema’’ opremljena je i puštena u rad 1970. godine. Vrlo brzo se ispostavilo da je to bio izvanredan poslovni potez.

- Te godine smo počeli sa 1.000 tona godišnje proizvodnje, a nakon samo dve godine ona se utrostručila. Pošto nismo mogli da podmirimo ogromnu tražnju, a 90 odsto proizvoda smo plasirali na domaćem tržištu, doneo sam odluku da pravimo veliku fabriku koja će proizvoditi 12.000 tona na godišnjem nivou. Proizvodne trake u novoj fabrici puštene su 1976, a već godinu dana kasnije radila je maksimalnim kapacitetom. Početkom osamdesetih radili smo u četiri smene nedeljom i praznicima i tada smo dostigli maksimalnih 13.000 tona – kaže bivši direktor.

Zahvaljujući činjenici da je ’’eurokrem’’ postao najtraženiji konditorski proizvod u državi, kombinat je u potpunosti mogao da obnovi kapacitete za preradu voća, sokova, bombona, alkoholnih pića.