Srbin koji je preživeo Jasenovac: U vozu smrti smo pevali Đurđevdan, kopali smo rake i za sebe! (FOTO) (VIDEO)

Dovođena su čitava sela iz okoline Sarajeva. Dobro se sećam, prezimena tih nesrećnika – selo to i to, pa na primer Stankovići, i onda prozovu njih 20-30, sve iz iste porodice! Svakom normalnom je jasno da to ne može da bude nikakva tajna organizacija već običan svet doteran da u Jasenovcu umre - priča Žarko.

Zato ne treba da čudi što su on i ostali izabrani logoraši na put u Nemačku gledali kao na spas. Iz Jasenovca su, i to u kupeima putničkog voza, krenuli do Zemuna, pa brodom Dunavom za Austriju i Nemačku. Tako se Vidović krajem 1942. godine obreo u norveškom logoru kod Narvika.

- Nemci su tu terali zarobljenike da rade na drumovima kojima bi bili prevoženi vojnici i oprema za napad na Rusiju – evocira uspomene na svoje logorske dane on.

Ipak, sticajem okolnosti, u radnom logoru u Norveškoj, Žarko nije dugo ostao. Godine 1943. uspeo je da pobegne. - Ako ćemo iskreno, ja sam bukvalno iznet iz logora! Norvežani su iskoristili jednu eksploziju koja je bila potrebna za izgradnju puta jer se tada čuvari sklanjaju daleko, i u jednom momentu su me zgrabili i tako smo svi zajedno pobegli - seća se Vidović.

Nakon ovog spektakularnog bega, pokret otpora je Vidovića prebacio u Švedsku gde je i dočekao kraj rata. Čitav svoj život Žarko Vidović je, potom posvetio otkrivanju istine o zločinima u Jasenovcu.

- Javnost još uvek ne zna i ne može ni da zamisli šta se sve događalo u Jasenovcu. Nakon rata, nova vlast u Jugoslaviji nam je zabranila da imamo posebno, udruženje logoraša bez obzira što je u logorima stradalo 20 puta više ljudi nego u partizanima, četnicima ili ustašama. Tito je smatrao da bi udruženje dovelo u pitanje ideju bratstva i jedinstva koja je veštački stvarana bacajući u zaborav logore i klanja u njima. Zato je danas, kada je već mnogo vremena prošlo, teško ljudima dočarati sav užas Jasenovca – završava razgovor profesor Žarko Vidović.

(Espreso.co.rs / Dnevno.rs)