MLADI STEFAN SPASAVA ŽIVOTE MILIONA LJUDI: Ovaj naučnik je najmlađi belgijski vitez i PONOS SRBIJE!
Foto: Aleksandar Jovanović Cile

genijalac!

MLADI STEFAN SPASAVA ŽIVOTE MILIONA LJUDI: Ovaj naučnik je najmlađi belgijski vitez i PONOS SRBIJE!

O Stefanovoj napravi za hvatanje i razbijanje tromba pisali svu svi domaći mediji. Dobitinik je brojnih nagrada, a kada bi se samo znanje vrednovalo mogao bi da bira univerzitet na svetu koji ni da pohađa. Međutim...
Objavljeno: 10:22h

MINISTAR I BRIDŽ Setim se nedavno Stefana. Mesecima se o njemu ne piše. Šta bi s tim dečkom i njegovim projektom? Podsetila me je na njega proslava Međunarodnog dana mladih; em što je održana u Novom Sadu, em što je 12. avgusta, samo dan uoči Stefanovog rođendana, a plus što je ministar Vanja Udovičić rekao da „svakog dana moramo intenzivno voditi brigu o mladima“. Misleći da je već u inostranstvu, da je upisao studije na nekom od prestižnih fakulteta, što mu je bila želja, zovem njegovog oca Jovana. „Stefan jeste u inostranstvu, ali ne na studijama, nego u Opatiji, na Međunarodnom juniorskom takmičenju u bridžu“, kaže otac. „U bridžu?“ „Da, zainteresovao se za bridž prošle godine i eto, kao i sve što ga privuče, posveti se tome potpuno, aktivno igra nešto duže od šest meseci. Član je srpske reprezentacije, videćemo kako će proći.“ Zvuči zadovoljno. Priča polako, osećam da mu na licu titra blagi smešak. Ponosan je, sigurna sam. I on i majka Tanja su velika podrška sinu.

foto: Newsweek / Privatna arhiva

KAO U ŠALI „Verujemo u njega, ponosni smo, naravno. Zaista je dobar dečko, dobar sin, brat, drug. Nikad ga nismo forsirali, ali smo primetili,još kad je bio sasvim mali, da je natprosečno inteligentan. S nepune tri godine je znao da čita, učio je sam. Oduvek ga je sve interesovalo, već sa 14 je, primera radi, dobio diplomu profesora engleskog jezika. Odličan je bio i u muzičkoj školi, svira, komponuje, voli da piše, bavi se sportom...

foto: Aleksandar Jovanović Cile

U školi je vrlo brzo počeo da pokazuje interesovanje za prirodne nauke, krenuo na takmičenja, osvajao nagrade, ali sve to kao kroz igru, s drugovima, kao u šali, osmisle neki projekat, pripremaju se za neko takmičenje, odu i uglavnom se vrate s medaljama. Tako su, kad je završio osmoletku, tek što je upisao gimnaziju, učestvovali na Međunarodnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi u Južnoj Africi. To je vrlo ozbiljno i zahtevno takmičenje; otišlo je njih šestoro i svi su se vratili s medaljama. Prošle godine je osvojio drugo mesto na ‘Majkrosoftovom’ međunarodnom takmičenju u programiranju Bubble Cup.“ Jovan priča usporeno i zadovoljno. Ili se možda samo meni tako čini. Mi roditelji „obične“, prosečno dobre dece uvek nekako sa uvažavanjem gledamo u „neobične“. Čini nam se da su to najsrećniji ljudi. Činjenica je -nema za roditelja veće sreće nego kad može da se pohvali svojim detetom. Znam mnoge uspešne, cenjene, vredne, priznate, pa i poznate ličnosti koje su nezadovoljne svojom decom; zamislili su nešto drugačije, misle da previše daju, a premalo dobijaju.

foto: Newsweek / Privatna arhiva

NAUČNIK U REKLAMI Od Jovana saznajem da će Stefan biti zaštitno lice „Telenora“ u reklamnoj kampanji koja počinje za nekoliko dana, a slogan je, otprilike, „Sve što poželiš, to i možeš!“ Stefan je zaista takav.

Patent koji ga je proslavio osmislio je „usput“, u razgovoru s drugovima i roditeljima. Nikada nije imao dodirne tačke s medicinom, otac je imao problem s trombom, ali se o tome u kući malo govorilo. Pripremajući se za naučni kamp u Helsinkiju koji je bio posvećen zdravstvu, Stefan je počeo da razmišlja o očevoj bolesti. Roditelji su mu pomogli da stupi u kontakt s lekarima specijalistima, krenuo je da izučava ljudski organizam i osmišljava kako pobediti tromb. Tromboza je, inače, tvrde stručnjaci, najčešći uzrok smrtnosti u razvijenom svetu. Za kratko vreme Stefan uspeva da osmisli uređaj, kako ga zove, koji će zaustaviti tromb. „To je mala naprava koja bi se na isti način kao stent ubacivala u organizam i fiksirala u neki krvni sud. Cilj joj je da zaštiti vitalne organe od štete koju tromb može da napravi tako što uđe i zapuši krvni sud. Kada tromb naleti na napravu, ona ga fizički zaustavi, nakon toga se pokrene mehanizam koji će hemijski i lokalno da razgradi tromb i spreči ga da dospe u vitalne organe: srce, pluća i mozak. Ujedno šalje signal korisniku da se u organizmu nešto dogodilo“, kaže, uz ogradu da ne sme da otkriva suviše detalja i dodaje da bi bio najsrećniji kad bi ovaj patent počeo da se primenjuje u lečenju i spase mnogo života. Bez prevelikih očekivanja, ali s potajnom nadom da će „tromb gard“ privući pažnju, mladi Novosađanin, tada još gimnazijalac, u Brisel je poslao svoj rad zajedno s plakatom koji je dizajnirala mama Tanja. Platili su kotizaciju 7.600 evra za festival, ali za odlazak na svetsku smotru pronalazača nisu imali novca.

counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.