ZAŠTO SE U BEOGRADU ODRŽAO PROTEST PODRŠKE PALESTINI? Iako različitih stavova, kod levice jedno mišljenje dominira

Dok sukob u Gazi traje, mnoge države zauzimaju strane, a i građanke i građani različitih zemalja iskazuju svoje mišljenje kako na društvenim mrežama, tako i kroz organizovane proteste.

Među mnogim gradovima u kojima su bili protesti, i Beograd se našao na mapi podrške Palestini.

Kako se ljudi zbog najskorijeg sukoba nanovo informišu o razlogu rata u Bliskom istoku, važno je upitati individue i organizacije iz Srbije otkuda njihova želja za podrškom palestinskom narodu.

Ranije smo pisale o greškama u razumevanju sukoba između Palestine i Izraela, te neretkog promašaja u definisanju eskalacije višedecenijske agresije kao "verskog rata".

No, ono što često zanima građane i građanke Srbije jeste kako bi ljudi sa našeg prostora trebalo da posmatraju taj sukob. U ime većine ne možemo da govorimo, ali smo uspele da čujemo mišljenje određenih organizacija koje su prisustvovale protestu podrške Palestini koji se održao u nedelju 22. oktobra 2023. godine na Trgu Republike u Beogradu.

Otkud podrška Palestini sa naših prostora?

Razgovarajući sa organizacijama i individuama (koje su za razliku od članica i članova organizacija želele da ostanu anonimne) shvatile smo da pitanje sukoba u Palestini ljudi ne vezuju isključivo za političko pitanje već i za ono ljudsko predubeđenje koje se kad-kad naziva empatija.

Palestina je već barem 75 godina unazad, tj. od nastanka države Izrael u procesu etničkog čišćenja oko 750.000 Palestinki i Palestinaca, tema za koju se levica širom sveta živo interesuje. Međutim, ovo što se sada dešava mnogostruko prevazilazi okvire isključivo formiranih levičarskih krugova. Milioni ljudi širom sveta izlaze na ulice i protestuju za prestanak zločina koje izraelska država već tri nedelje sprovodi nad palestinskim življem. Oni su najdramatičniji u pojasu Gaze, gde je oko 2,5 miliona ljudi bilo prinuđeno da se povlači pred tepih-bombama koje sve sravnjuju sa zemljom – od bolnica, škola i verskih objekata do onog najvrednijeg i nenadoknadivog, ljudskih života. Do sada je poginulo više od 7000 ljudi, od čega su skoro 3000 deca, istakla je na početku Anja Ilić, članica markističke organizacije Marks 21.

Podrška narodu Palestine u njegovoj borbi protiv cionističkih vlasti u Tel Avivu predstavlja moralnu obavezu ne samo za komuniste, već i za sve progresivne ljude, antifašiste i antiimperijaliste. Država Izrael, inače protektorat Zapadnog imperijalizma na čelu sa Sjedinjenim državama, već više od 7 decenija sprovodi politiku aparthejda, stavljajući Palestince u položaj građana drugog reda. Izgradnja izraelskih naselja na Zapadnoj obali, kao i blokada pojasa Gaze, najvećeg logora na otvorenom, od strane cionista još jednom pokazuje činjenicu da za Zapad i njegove marionete međunarodno pravo predstavlja tek mrtvo slovo na papiru, naveo je Miloš Karavezić, sekretar SKOJ-a.

Suštinska potreba da se podrži narod Palestine nije izolovan slučaj u modernoj istoriji, te Ilić podseća i na događaj s početka XXI veka:

Solidarni ljudi širom sveta prepoznaju, slično kao pred invaziju na Irak 20 godina ranije, predvođenu od strane SAD, da ovakav stepen brutalnosti i nasilja ničim ne može da se opravda.

A šta ćemo sa Hamasom?

Kada se govori o "genocidu" ili "etničkom čišćenju" Palestinaca, većina podržavalaca Izraela ističe upravo Hamasov napad i nazivajući ga "terorističkim činom" te ne želi da preispita odgovornost izraelske države.

Iako Izrael i njegovi saveznici, među kojima su vodeće sile zapadnog imperijalizma, uporno vrte priču o „borbi protiv Hamasa“ i „odgovoru“ na Hamasov napad koji se desio početkom oktobra, belodana činjenica je da blizu 3000 (do sada) ubijene dece nisu nikakvi Hamasovi vojnici, niti se može govoriti o proporcionalnosti i konvencionalnom ratovanju. Izrael je Hamasov napad proglasio kolektivnom odgovornošću svih Palestinaca na potezu od Sredozemnog mora na zapadu do reke Jordan na istoku, i sada „odgovara“ genocidnom politikom, istakla je Anja Ilić.

Iako odbacujemo ubijanje civila od strane Hamasa, ističemo da ovi „teroristički akti“ nisu ništa naspram hiljada palestinskih žrtava, od kojih je 70% žena i dece. Važno je spomenuti da Hamas, suprotno propagandi zapadnih medija, nije legitimni predstavnik palestinske države, kao i da ova organizacija nije samostalno pokrenula spomenutu operaciju. Umesto da se krije iza „antiterorističkih akcija“ protiv Hamasa (fraza „antiterorizam“ odavno je izgubila svoje značenje), vlasti u Izraelu treba da objasne kako uništavanje prepunih škola, crkava i bolnica, kao i dehumanizacija Palestinaca, doprinosi pomirenju ova dva semitska naroda, ovim je Karavezić ukazao na stav svoje organizacije.

Među individuama koje su samostalno otišle na protest prodške Palestini, odgovor je bio sličan kao odgovor organizacija čije smo mišljenje mogle da dobijemo. Uglavnom, isticale su ideju da "Hamasov napad nije razlog ni povod za ubijanje Palestinaca".

Na taj način poruka iz Beograda bila je suštinski oslikana u brizi i solidarnosti prema potlačenom narodu.

Iz tog razloga smo se i mi pridružili propalestinskom protestu u Beogradu – da jasno kažemo šta se dešava, da naša vlada, koja je stala u odbranu Izraela, ne govori u naše ime, i da doprinesemo globalnom pritisku da se genocid nad palestinskim narodom zaustavi, zaključila je Anja Ilić.

Kako je podrška Palestini jedan od principijelnih stavova SKOJ-a, naši predstavnici učestvovali su na protesu podrške narodu ove zemlje u Beogradu. Značaj ovakvih manifestacija leži u tome što se na ovaj način podiže svest o stradanju Palestinaca, dok se u isto vreme šalje jasna poruka vlastima u Srbiji da bilo koji vid podrške cionističkom režimu u Tel Avivu neće proći, sumirao je Miloš Karavezić.

Da li je protest podrške u potpunosti oslikao suštinu patnje i borbe palestinskog naroda?

Iako su se protestu priključile razne političke opcije – pa su se tako, recimo, mogle videti i kineska i zastava Rusije sa carističkim grbom, kao i još neka obeležja tipično prisutna na desničarskim protestima u Beogradu – treba biti kristalno jasan: imperijalistička politika je i dovela do pokolja kome sada u realnom vremenu svedočimo, i dalje zaoštravanje sukoba među velikim silama i njihovim lokalnim ispostavama (bilo to na tlu Palestine, u Ukrajini, Nagorno-Karabahu ili, ubuduće, na Tajvanu) neće doneti ništa drugo sem još većeg pokolja. Moramo zauzeti principijelan antiratni stav: nećemo klanicu u koju nas vladajuće klase guraju, hoćemo da se solidarno sa svim potlačenima borimo za mir, apostrofirala je članica organizacije Marks 21.

Ono što se može uzeti kao glavna kritika skupa održanog u nedelju jeste nedostatak konkretnih političkih zahteva, kao i odbijanje da se podrška Palestini poveže sa širom antiimperijalističkom borbom u Srbiji i šire. Predstavnici NKPJ i SKOJ-a bili su jedina organizacija koja je tokom demonstracije istakla činjenicu da se naša južna pokrajina, Kosovo i Metohija, poput Zapadne obale nalazi pod okupacijom NATO-pakta i njegovih marioneta, primetio je Karavezić.

Da je prvi protest ogledalo podrške Palestini teško je reći, ali suštinski tačno je da je nedostatak definisanih načela potpore narodu koji je višedecenijski izložen nekažnjenim zločinima problem koji mora da se preoblikuje.

Pitanje je samo u smeru preuređivanja.

Stav Anje Ilić, Marks 21:

U Palestini, uspešan pritisak da se zaustavi izraelski genocid bio bi prvi, i veliki, korak ka slamanju najčvršćeg imperijalističkog uporišta na Bliskom istoku, oličenog u izraelskom režimu, i ka mogućnosti mirnog suživota različitih bliskoistočnih naroda.

Stav Miloša Karavezića, SKOJ:

SKOJ u narednom periodu organizovati nove proteste koji će, umesto apstraktnih poruka koje smo videli na proteklom skupu, imati jasan antiimperijalistički karakter i koji će, uz podršku borbi naroda Palestine, ukazati na destrutivnost Zapada u ostalim delovima sveta, poput Ukrajine i Kosmeta.

Nažalost, druge organizacije nisu poslale svoje viđenje protesta podrške Palestini do trenutka objavljivanja teksta, ali to čitateljke i čitatelje ne treba da brine.

Tema o Palestini nije jednostavna, ne zato što je teško odrediti ko je agresor a ko žrtva već zbog preplitanja različitih struja mišljenja koje imaju korist u jednoj strani a koje dominiraju u medijima ili na društvenim mrežama.

Solidarnost se time usporava, empatija briše, a mogućnost ujedinjavanja potlačenih postaje nemoguća.

(Espreso/ Verica Arsić)