DA LI ZNATE ŠTA JE TO MASKIROVKA? Bez nje Rusi NE BI BILI TO ŠTO JESU, a zamalo je izazvala TREĆI SVETSKI RAT

Šta je to maskirovka? Odgovor verovatno nije jednostavan, ali kada se govori o sovjetskoj tj. ruskoj vojnoj doktrini obmane ona obuhvata širok spektar mera koje se preduzimaju na bojnom polju i van njega, kako bi neprijatelj došao u zabludu. Ovo obuhvata manevre, mamce, ali i korišćenje dezinformacija.

Rusima je doprinela da steknu prednost nad neprijateljem mnogo puta, od kojih su najpoznatiji primeri bitka za Staljingrad, bitka kod Kurska, ali i Kubanska vojna kriza i Praško proleće.

Doktrina koja ima za cilj da obmane

Ne može se reći da je obmana isključivo ruska vojna taktika, tokom istorije njom su se služili brojni narodi i generali. Ali kada je Rusija u pitanju ona je tokom vekova prerasla u doktrinu - маскировку, otelotvorenu u školi početkom 20. veka.

Maskirovka je nastavila da razvija i praktikuje i Crvena armija, a u pravilniku iz 1929. godine je stajalo da "efekat iznenađenja ima zapanjujuće dejstvo na neprijatelja. Zbog čega se sve operacije moraju izvoditi brzo i u što većoj tajnosti."

Drugim rečima ovo je značilo da prilikom ratovanja treba iskoristiti teren, maglu, noć, ali i kamuflažu i brze manevre, kako bi neprijatelj došao u zabludu o prisustvu i rasporedu snaga, ciljeva, borbene gotovosti i planova, a samim tim bi se stekla i prednost nad njim. Do kraja Drugog svetskog rata ova doktrina je toliko evoluirala da je podrazumevala i aktivnu kontrolu neprijatelja.

Najuspešniji primeri

Bitka kod Jaši-Kišnjeva u Drugom svetskom ratu, se navodi kao jedan od najuspešnjih primera maskirovke. Tada je Crvena armija uspela da obmane naciste kako treba da se kreću u suprtonom smeru uz pomoć lažnih tenkova. Ovo je rezultiralo time da su sovijetski vojnici bili u stanju da zauzmu bitne tačke na frontu, odakle su mogli da izvedu brz prodor u istočnu Evropu. S druge strane, Hitlerove trupe su pretrpele ogroman poraz.

Ovo nije jedini primer tokom Drugog svetsog rata, a maskirovke su izvođene i posle njega. Npr. tokom 1962. godine, kada su obaveštajne službe i vojska sprovele niz mera da sakriju svoje namere po pitanju operacije Anadir - koja je rezultirala Kubanskom raketnom krizom. Treba istaći da je svemu ovome prethodilo američko razmeštanje raketa srednjeg dometa u Italiju i Tursku.

Vojnici koji su učestvovali u njoj, oktobra 1962. godine, obavešteni su da idu na istok Sovijetskog Saveza i data im je zimska odeća. Međutim, umesto u hladne krajeve oni su stigli na Kubu, a da Amerika toga u prvom trenu nije bila ni svesna.

Potom je usledilo poricanje, a čak je ambasador Rusije lično američkom predsedniku Dž. Kenediju predao poruku premijera Nikite Hruščova, koja garantuje da nikakav projektil neće biti poslat sa Kube na SAD-e. Krajnji rezultat je bio deblokada Kube od strane SAD-a, a SSSR se povukao. Mnogi stručnjaci danas smatraju da je ovo bio događaj koji svet umalo nije uvukao u Treći svetski rat.

Kubanska raketna kriza

Umesto Trećeg svetskog rata došlo je do javnog povlačenja SSSR raketa sa prostora Кube.

Ishod krize bio je i sporazum SSSR-a i SAD-a da Amerika neće napasti Кubu, osim u slučaju da kubanska vlast javno i eksplicitno "provocira" Ameriku.

Takođe, na kraju je došlo i do uspostavljanje direktne komunikacione linije između SSSR i SAD, poznatije kao - crveni telefon.

Bonus video:

(Espreso/ National Geographic Srbija/ Verica Arsić)