EVO KOLIKO PLANETA MOŽE DA PODNESE LJUDI: Brojke će vas skroz IZNENADITI
Zemlja, Foto: Profimedia

AU

EVO KOLIKO PLANETA MOŽE DA PODNESE LJUDI: Brojke će vas skroz IZNENADITI

U jednom trenutku, dolina je bila spokojno, močvarno zemljište.

Objavljeno:

Visoka trava i palme bacale su isprekidane senke po vodi ispod. Ribe su oprezno vrebale sa oboda mangrova.

Orangutani su tražili voće kožnatim prstima. Potom se uspavani div probudio iz sna.

Bilo je to oko 72.000 godine p.n.e. na ostrvu Sumatra, u Indoneziji.

Došlo je do erupcije supervulkana Toba i to se smatra najvećim sličnim događajem u poslednjih 100.000 godina.

Niz gromoglasnih eksplozija izbacilo je 9,5 kvadriliona kilograma pepela, šikljajući u oblacima koji su zatamneli nebo i podigli se 47 kilometara u atmosferu.

Posle svega, ogromna prostranstva širom Azije bila su prekrivena slojem meke prašine debljine od tri do 10 centimetara.

Ona je zagušila izvore vode i zalepila se za vegetaciju poput cementa - naslage iz Tobe pronađene su na tako udaljenim mestima kao što su Istočna Afrika, 7.300 kilometara zapadno od tačke erupcije.

Ali, najvažnije od svega, neki naučnici veruju da je ova erupcija gurnula svet u vulkansku zimu koja je trajala decenijama - i gotovo istrebila našu vrstu.

Tim američkih istraživača je 1993. proučavao ljudski genom u potrazi za tragovima naše daleke prošlosti i otkrio indikativni potpis velikog „populacionog uskog grla" - trenutka kad se čovečanstvo toliko smanjilo da su sve naredne generacije izvan Afrike bile značajno srodnije povezane.

Kasnije studije pokazale su da je u ovom kritičnom razdoblju, koje je moglo da se desi pre 50.000 do 100.000 godina, naši kolektivna brojka spala na čak 10.000 ljudi - ekvivalent aktuelne populacije uspavanog naselja u Elkhornu u Viskonsinu, ili broj koji je prisustvovao jednom jedinom drajv-in venčanju u Maleziji 2020.

Najmanje pogođeni deo sveta bila je Afrika, gde genetski diverzitet ostaje visok sve do današnjih dana - na ovom jednom kontinentu ima više genetskih razlika između određenih grupa nego što ih ima između Afrikanaca i Evropljana.

Neki smatraju da to vremensko poklapanje nije slučajnost - oni veruju da je za njega zaslužna upravo erupcija vulkana Toba.

Ta ideja je kategorički osporavana, ali nema sumnje da je veći deo čovečanstvo potekao od relativno skromnog broja naših superžilavih predaka.

S vremena na vreme, stanovnici čitavih regiona sveta nalazili su se u velikoj opasnosti.

Skočimo 74.000 godina napred i naša nekada opskurna vrsta bezdlakih majmuna doživela je populacionu eksploziju, kolonizujući skoro svako stanište na planeti i utičući čak i na njene najudaljenije kutke.

Naučnici su 2018. otkrili najlonsku kesu 10.898 metara ispod površine okeana na dnu Marijanskog rova, dok je drugi tim nedavno otkrio „večne hemikalije" koje su čovekovih ruku delo na Mont Everestu.

Nijedan deo sveta nije ostao besprekorno čist - svako jezero, šuma ili kanjon taknuti su ljudskim aktivnostima.

(Espreso/BBC na srpskom)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.