AMERIKANKA KOJA JE SRBIJI POSVETILA ŽIVOT: Istina o OVOJ DAMI će celu naciju izuti iz cipela! (FOTO)
Mejbl Gordon Danlop, Foto: Wikipedia

AU

AMERIKANKA KOJA JE SRBIJI POSVETILA ŽIVOT: Istina o OVOJ DAMI će celu naciju izuti iz cipela! (FOTO)

Amerikanka koja je imala važnu ulogu u istoriji Srbije između dva rata

Objavljeno:

Mejbl Gordon Danlop (1872–1956), poreklom iz Zapadne Virdžinije, bila je ćerka inžinjera i visokog činovnika američke železnice. Odmalena se zanimala za arheologiju, nakon čega je u Americi završila koledž. Deo visokih američkih i londonskih društvenih krugova, bila je želja mnogih udvarača. Otac joj je lično poznavao predsednika Amerike Stivena Grovera Klivlenda, sa čijom će se suprugom Frenki kasnije i sama Mejbl sprijateljiti.

Zahvaljujući očevim poznanstvima, upoznala je i naučnika Nikolu Teslu, koji je tad bio na vrhuncu slave. Promenio joj je pogled na svet, izmestio je iz sveta balova. I to nije prvi Srbin koji će ostaviti utisak na nju. Kao stipendista na studijama u Grčkoj srela je Slavka Grujića.

„On je bio jedini sin Jevrema Grujića, važnog srpskog političara. Pre nego što je došao u Atinu na svoje važno političko mesto otpravnika poslova srpskog poslanstva, doktorirao je prava na Sorboni. Kada se on osvrnuo za mnom i ja sam se osvrnula u tom istom mahu – takvi kratki pogledi mmogu da vam odrede sudbinu“, beleži Maja Herman Sekulić u knjizi „Ma Belle“, inspirisanom životom i delom Mejbl Grujić.

Bio je to veliki bal u američkom poslanstvu, na koji je došla sa ocem. Jedan ples sa Slavkom Grujićem bio je dovoljan da promeni, kontinent, život. Preko Soluna i Niša, „Orijent ekspresom“ dolazi u Beograd.

Zahvaljujući pričama svog supruga, Mejbl je zavolela nošnje iz Makedonije i južne Srbije, a jeleci su joj se posebno dopali. „Njujork tajms“ je 1915. godine objavio njenu fotografiju u prizrenskoj nošnji sa sitno izvezenim jelekom.

Beograd u koji je došla posle Majskog prevrata ličio joj je na kasabu, sa samo ponekim elementom Evrope. Ipak, imala je utisak da je stigla kući.

Mejbl Gordon Danlop
foto: Wikipedia

Svog svekra, Jevrema Grujića, koji je pripadao prvoj generaciji srpskih studenata koji su se školovali na Zapadu da bi ideje stečene u svetu primenili na razvoj svoje zemlje, nije upoznala. Umro je pet godina pre njenog dolaka u Beograd. Njegova kuća, u kojoj nikada nije živeo, krasi danas beogradsku Makedonsku ulicu, impozantno zdanje pored pozorišta Atelje 212.

Srpsku epsku poeziju doživljavala je kao razumevanje naroda, objašnjenje njegovih nacionalnih ideala. Tokom Balkanskih ratova u Americi priča o srpskoj poeziji, u Velikom ratu drži niz predavanja na ovu temu; Nikola Tesla, kao veliki poznavalac i ljubitelj srpske epike upoznaje je dodatno sa njom.

Tokom četiri godine, koliko je trajao Veliki rat, Mejbl je 20 puta parobrodom prelazila okean. Sve u cilju prikupljanja pomoći Srbiji.

Pomagala je Mihajlu Pupinu u njegovom političkom delovanju tokom određivanja granica buduće Kraljevine SHS tokom Pariske konferencije 1919. Prenosila je i obašnjavala Pupinove poruke Vudrou Vilsonu lično. Sa Pupinom je u Njujorku 1915. godine osnovala Srpski poljoprivredni komitet za pomoć.

Po izbijanju Prvog svetskog rata pozvala je vladiku Nikolaja Velimirovića koji je 1915. godine održao 120 beseda u 120 američkih gradova i skupio hiljade dolara pomoći, kao i hiljade dobrovoljaca. Za vreme suprugovog diplomatskog službovanja u Londonu pokrenula je Srpski potporni fond, a od prikupljenih sredstava kupljen je sanitetski materijal za bolnice po Srbiji.

Još je u Londonu upoznala bolničarku Floru Sands koja je u grupi dobrovoljnih bolničarki 10. avgusta 1914. godine došla u Srbiju. Zajedno sa Mejbl i ostalim dobrovoljnim medicinskim sestrama pri Crvenom krstu pišu drugu stranu istorije Velikog rata, van ratišta vode svoju bitku.

U Americi je prikupljala velike priloge, donosila ih u Srbiju i predavala Crvenom krstu, Beogradskom ženskom društvu, Kolu srpskih sestara, koje ju je nakon Balkanskih ratova izabralo za svog počasnog člana. Mejbl i Slavko Grujić su od Karnegijeve fondacije 1920. godine dobili 100.000 dolara kako bi sazidali Univerzitetsku biblioteku u Beogradu. Teško je nabrojati njihova dela humanosti.

„Da, bili su gospoda, ti moji Grujići, u zemlji seljaka, ti Grujući, i sami seljaškog porekla preko Jevrema, oca Slavkovog. Ali evo, živi dokaz je bio Slavko, da su oni, a posebno on, već u drugom kolenu, kada se obično javljaju tek neki polutani – još uvek polugospoda i poluskorojevići, postali gospoda u najboljem smislu – u načinu na koji su se ophodili, u delima, u svojim aktivnostima, društvenim i duhovnim – prava elita po obrazovanju, ili aristokrat bez prazne nadmenosti.

Znam o čemu govorim jer sam upoznala tolike aristokrate, pa čak i kraljeve – od srpskog do engleskog“.

Mejbl je ostala u Srbiji sve do početka Drugog svetskog rata, i nakon smrti svoga supruga. Njujork potom postaje njen dom. Nakon rata nije stala sa svojim humanitarnim radom, osnovala je fondaciju za školovanje dece, potomaka Jevrema Grujića.

Umrla je 1956. godine, u Univerzitetskoj bolnici Džordžtaun u Vašingtonu.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.