KATARINA JE BILA NAJOZLOGLAŠENIJA ŽENA U ISTORIJI, KAŽU DA JE PRODALA DUŠU ĐAVOLU: Detalji o njoj su JEZIVI

Premijera istorijske drame i crne komedije o životu Katarine de Mediči "The Serpent Queen" koje se posluga plašila, narod zazirao, uz nesalve epitete veštice, đavola i krovoločne osvetoljubive zveri sa ogledalom koje niko ne sme da pogleda, je dobar istorijski podsetnik o surovom životu Katarine de Mediči. Ona po staroj antropološkoj ideji ruši koncept "ljudi se rađaju zli", naprotiv, ljudi usled životnih okolnosti postaju zli i surovi.

Kroz istoriju plele su se razne priče o Katarini de Mediči - od podanika koje je birala, među kojima je bio vidovnjak kome je tražila da po svaku cenu zatrudni, ali kad je došao red na otplatu duga platila ga je životom čoveka koji ju je podržavao onda kad niko drugi nije.

Za Mediči su govorili da njeno srce je pripadalo porodici, a duša đavolu. Katarina de Mediči važi za jednu od najozloglašenijih żena u istoriji. Katarina je kao devojčica bila osuđena da bude pion u tuđim makijavelističkim igrama. Basnoslovno bogatu naslednicu, zatvorili su i maltretirali neprijatelji njene porodice posle smrti majke i oca, a naposletku je udata za zgodnog francuskog princa. Na raskošnom francuskom dvoru, kroz Katarinine vizije vezane za crnu magiju, Katarina je gajila veliku ljubav prema svom mużu Herniju II, uprkos njegovim javnim aferama, i njenu čvrstu odlučnost da zadrżi svoje sinove na prestolu.

Katarina Mediči poreklom je iz čuvene firentinske porodice, udata za francuskog kralja Anrija II i isprva je bila potpuno marginalizovana politička figura. Vladar je bio zaljubljen u svoju ljubavnicu Dijanu od Poatjea i jedini način da Katarina de Mediči održi svoje mesto na francuskom dvoru je bio da rodi naslednika. Iako zaljubljena spremna je bila da deli supurga samo kako bi imala decu i dobila je desetoro.

Katarinino vreme dolazi posle njegove neočekivane smrti. Spletkama i nezajažljivom željom za vlašću uspeva da postane ključna politička figura 16 veka. Na prestolu su se smenjivala njena deca, ali se uprkos svim naporima dinastija Valoa s njima završila, premda nisu imala potomstvo.

U ulozi kraljice-majke, Katarina je bila pravi vladar iz senke. Njen su karakter određivale dve glavne osobine, želja za moći i sklonost okultnim naukama. Današnjem čitaocu poznata kao mračna figura iz 16. veka, saučesnik strašne Vartolomejske noći , koju Balzak osvetljava iz novog ugla. Vodila je taktičke poteze koji su se zasnivali na političkoj vagi, vešto balansirajući između interesa protestanata, katolika i svih moćnijih upletenih strana, što pisac komentariše dvostruko: epilog bi mogao biti da se sve strane okrenu protiv nje, ili pak da marginalizuje sve zainteresovane figure.

Nije bila religiozna, kao ni većina moćnika njenog vremena i okruženja, koristeći veru kao jedan od načina da upravlja događajima. Njeni glavni protivnici bili su vojvode od Giza, vatreni katolici (zapravo makijavelisti), kao i njihova rođaka Marija Stjuart, supruga jednog od Katarininih sinova.

Na kraju ih je pobedila sve, ne postigavši glavni cilj - opstanak kuće Valoa. Njen glavni savetnik bio je astrolog Ruđeri, kome je verovala više nego ikom, okultista bez vere bilo u boga, ili dušu, koji je kako smatra Balzak proricao budućnost sa velikom tačnošću.

Jedan od primera je da ju je upozorio da će umreti u Sen Žermenu, koji je ona smatrala palatom te izbegavala da tamo boravi, ali kad je došao visoki sveštenik pored njene postelje, ispostavilo se da je njegovo ime Sen Žermen.

Pošto je to saznala, bilo joj je jasno da će umreti. Balzak šarmira svojom inventivnošću predstavljana događaja i jednog vremena u kome nisu dominirali samo mračni moćnici poput Kalvina, Giza, te Valoa, već su tu i verujući ljudi koji su za ubeđenja bili spremni da umru ili budu mučeni (Kristof, kalvinista). Roman obiluje njegovim raznim istorijskim interpretacijama, ali lik Katarine naslikan je ipak sa simpatijama - premda se ona u najvećoj meri gleda kao krivac Vartolomejske noći, on demantuje tu tvrdnju iznevši da je u igri interesa krajnje nevoljno sve to dopustila.

(Espreso)