MALO KO ZNA DA JE OVO PRAVO POREKLO SVETLANE BOJKOVIĆ: Nećete moći da dođete sebi OD ISTINE

Svetlana Bojković je srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica, prepoznatljiva po ulogama u predstavama „Madam San-Žen“, „Tri sestre“, „Marija Stujart“, filmovima „Pas koji je voleo vozove“, „Zona Zamfirova“, te serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“ i drugima. Rođena je 14. decembra 1947. godine u Beogradu. Iz braka s pokojnim glumcem Milošem Žutićem ima ćerku Katarinu koja je takođe glumica. Još pre završetka Akademije postala je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostala sve do 1984. godine. Od tada do 1993. godine njena matična kuća bilo je Narodno pozorište u Beogradu. Dolaskom Aleksandra Berčeka na mesto upravnika te institucije Svetlana je prešla u status slobodnog umetnika.

Zapažene uloge ostvarila je u predstavama u JDP-u, poput „Pučina“, „Heda Gabler“, „Tri sestre“ i drugima. Na scenama „Ateljea 212“, Narodnog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta i drugih igrala je u predstavama „Madam San-Žen“, „Učene žene“, „Noć tribala“, „Audijencija i Vernisaž“, „Lagum“, „Bračna igra“, „Gospođa ministarka“ i drugima.

Prvu televizijsku ulogu ostvarila je 1967. godine u filmu „Jednog dana moj Jamele“. Usledile su mnoge TV drame i serije, uključujući „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Pozorišno blago“ i druge.

Zapaženu ulogu na velikom platnu ostvarila je 1977. godine u filmu „Pas koji je voleo vozove“ za koji je dobila nagradu Zlatna arena na Festivalu u Puli. Igrala je u filmovima „Policajac sa Petlovog brda“, „Bure baruta“, „Zona Zamfirova“ i drugima.

Osvojila je prestižne glumačke nagrade, poput nagrade „Ćuran“, „Joakim Vujić“, „Žanka Stokić“, „Branislav Nušić“, „Dobričinog prstena“, „Zlatnog platana“, te Oktobarske nagrade grada Beograda. U periodu od 1992. do 1996. godine bila je predsednica Saveza dramskih umetnika Srbije (SDUS). U jednom intervjuu priznala je da su roditelji bili dosta strogi i upućeni na nju, s obzirom da je bila jedinica. Znalo se kada se jede, kada se spava ili uči. Svetlana je mnogo godina kasnije kazala da je želela da postane glumica kako bi se oslobodila stega i preciznosti koji su u njihovom domu vladali.

Sa 16. godina je počela da glumi u Amaterskom pozorištu „Dadov“, a nakon što je maturirala prijavila se za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njeni roditelji su bili očajni jer je s obzirom na ocene mogla da upiše bilo koji drugi fakultet za koji ne bi morala da polaže prijemni.

Za polaganje ju je spremao glumac i njen tadašnji dečko Miloš Žutić. Uspela je da upiše Akademiju u klasi profesora Predraga Bajčetića. S njom u klasi su bili Petar Božović, Ljiljana Lašić i Branko Milićević (Branko Kockica). Kao i većina njenih kolega mnogo je sumnjala u sebe, ipak godinu je završila sa „desetkom“.

Svetlana Ceca Bojković je rođena 1947. godine u Zemunu. Odrasla je na Vračaru. Njena majka Vera (rođena Ilić) je bila domaćica, a otac Cvetko oficir i geodeta na Vojno – geografskom institutu u Beogradu. Cvetko Bojković je bio rodom iz Kumanova, a Vera iz Knjaževca. Deda Gradimir Ilić bio je advokat, a Nako Bojković pekar u Kumanovu. Cvetko je završio Kraljevsku vojnu akademiju. Radio je u Srbiji, pa se nakon što je upoznao Veru doselio u Beograd.

(Espreso)