MILOŠEVIĆU NUDILI DA DOBIJE NOVI IDENTITET I POBEGNE IZ SRBIJE: A tek šta su uradili Đinđić i Koštunica tad!

Kada je Milošević pao, rekao je Marić da su Slavicu i ponižavali i terali da radi neke ponižavajuće poslove, kao i da njen sin nije mogao da dobije posao i morao je da ode u Lisabon. Rekao je i da je to dostojanstveno primila iako nije bila neka miljenica Miloševića, ali da je ipak otišla i bila prisutna njegovim poslednjim danima u vili Mir kada je uhapšen.

- To je bila porodična i lična tragedija. Ja sam po prirodi neko ko misli da tada treba biti uz čoveka, nezavisno od njegove boje. Ja sam na kraju otišla i u zatvor da pregledam Ratka Mladića i sa njim razgovarala. To je bilo u vreme kada sam ja bila predsednica Skupštine i nisam tražila saglasnost od predsednika države i od svoje partije. Bila sam svesna činjenice da se može dogoditi da kad se vratim da ne budem više predsednica Skupštine. Zaista nisam o tome ranije pričala. Nažalost, Ratko Mladić nije bio ono što sam ja mislila na psihološkom planu, već je bio ruiniranog zdravlja kada sam ja sa njim razgovarala, ali je salutirao predsednici Skupštine. Rekao mi je: "Ja sam čuo da ste vi dobar neuropsihijatar. Ako već mora da postoji moj psihički status u nekim dosijeima, neka onda radi to neko ko je i na državnoj funkciji i stručnjak". On je zapravo rekao na radiju da bi voleo da ga ja pregledam i ja sam otišla i to učinila.

Ko te je pozvao u vilu Mir kod Miloševića?

- Rukovodstvo moje partije je formiralo jedan tim koji treba da se tamo nađe i komunicira sa građanima na jednoj strani i sa predsednikom partije. Bilo nas je više i na kraju sam ostala ja sa dvoje, troje ljudi. Trebalo je videti kako svakog dana iz Slobinog okruženja, kako se približavao dan njegovog hapšenja, kako polako nestaju njegovi prijatelji, porodični, lični, njegovi partneri u državnim poslovima. Kada je Sloba otišao u Hag, njegov prvi rođendan tamo, je trebalo da obeležimo da delegacija partije ode u Hag i on je rekao da bi hteo da budem ja u toj delegaciji. To je bio datum kada se moj blizak rođak venčavao tražeći prethodno datum od mene kada ću ja da budem tu. Ja sam rekla da ću otići drugi put u Hag i onda je odatle zazvonio telefon i kaže Sloba: "'Alo, Slavice! U čemu je problem da ti nećeš da dođeš u Hag?" i ja mu rekla da ću doći, kada me već zove. Oni su Slobi objasnili da tog dana imam venčanje jer ja nisam imala srca da to uradim. Onda je zvao i rekao da se dolazak odlaže nedelju dana posle tog dana kada je planiran da bismo svi došli. Onda je on meni rekao da je želeo da ja budem u toj prvoj delegaciji upravo zbog toga što se pamti ta prva, a ostale će biti ponovljene - ispričala je Slavica Đukić Dejanović u emisiji "Ćirilica".

Da li je on bio svesan da je bilo bačeno u prašinu ono za šta se on borio?

- Bilo je mogućnosti da ide u inostranstvo i menja identitet. Ja sam ga pitala zašto to ne prihvati. Bilo je vrlo različitih ponuda. Međutim, njemu to nije padalo na pamet iako je bio svestan hapšenja u Beogradu i odvođenja u CZ i da je to korak do hapšenja u Hagu. Išla sam kod Koštunice koji je rekao da može u sve na svetu da se zakune da Sloba nikada neće otići u Hag. Bila sam kod Đinđića koji je rekao: "Vi socijalisti možete da sečete vene i ovako i onako. On će biti u Hagu. Ja sam ovde zato što će on biti u Hagu." Ono što je realno je sam taj događaj istorijski, produžetak našeg nacionalnog kompulzivno ponovljenog slučaja. Mi smo kao narod ponovo učestvovali u lišavanju života i slobode čoveka naše države - rekla je Slavica.

- Bio je on svestan svega, kao i svog kraja, ali je hteo da redosled događanja upravo bude onakav kakav je i bio. On je aktivno u svemu tome učestvovao. "Mene više neće moj narod i ja na to nemam pravo", rekao je Milošević Slavici kada ga je pitala što nije prihvatio ponudu da ode iz zemlje - Na to sam ja rekla da se i Karadžić krije, na šta je on meni rekao da njega poržava njegov narod. Mislim da se on time vodio i tako razmišljao - objasnila je Đukić-Dejanović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo.rs)