KO JE ŽENA KOJA JE ZAPALILA DIPLOMU ISPRED SKUPŠTINE? Član POKS, protiv je migranata i 5G, bila zaposlena kao bot

Profesorka srpskog jezika Ena Nedić spalila je sinoć ispred Skupštine Srbije sve svoje diplome i licence nezadovoljna opštim stanjem u društvu.

Spalila je sve svoje Vukove diplome, fakultetske diplome i licence koje je stekla do sada i poručila da ne želi da živi u ovakvoj državi.

Iako mnogi podržavaju njen čin, veliki broj ljudi je promenio svoje mišljenje nakon što su isplivali detalji iz njene biografije.

Ena Nedić je napisala na svom Fejsbuk profilu da je bila fiktivno zaposlena u “Pozorištu mladih” u Novom Sadu, a da je zapravo radila u info-službi Pokreta obnove Kraljevine Srbije. Kao opravdanje za to je navela da je bila socijalni slučaj:

Tada, kao zvanično samohrani roditelj, socijalni slučaj i uz to licencirani prosvetni radnik sa sedmim stepenom stručne spreme, bila sam prinuđena da zanemarim svoje ideale i principe po drugi i poslednji put u svom životu.

Navela je da pritiske poput nuđenja seksualnih usluga, mobinga i saradnje sa vladajućom partijom nije mogla da podnese i da joj je uručen otkaz.

Paljenje diplome i biografiju Ene Nedić prokomentarisala je i spisateljica Biljana Srbljanović, uz niz detalja iz njene biografije i poruku pratiocima da se "malo priberu i da ne ugaze u baš svaki izmet na drumu".

Srbljanović je u svom komentaru navela da su među 'diplomama' koje je Nedić spalila i 'Pohvala na literarnom konkursu Mesec knjige' i 'Zahvalnica za doprinos u organizaciji turnira u basketu Kralj Petar I oslobodilac'.

Žena koja je spalila 'diplome' ispred skupštine, u ime protesta protiv obrazovnog sistema Srbije, studirala je skoro sedam godina i završila fakultet sa prosekom 7,7

Nedićeva se, kaže, privatno bavi i rasturanjem lažnih vesti protiv migranata, koje dovode do sve češćih napada na njih, kao i teorijama zavere o "Bil Gejts-Marina Abramović-pečena deca-5G smera", u kojima je uspela i da ocrni čak i Biljanu Đurđević, našu veliku slikarku, kao saradnicu pedofilskog satanističkog ringa".

"Jedino što joj se verovatno desilo je seksualno uznemiravanje od strane nadređenog, i zbog toga taj napasnik mora da odgovara, posebno zbog toga što je dobila otkaz na (fiktivnom) radnom mestu, jer mu je pružila otpor. Tek nakon toga, ova žena odlučuje da uđe u protest protiv Dačićevog lošeg engleskog, protiv toga što Vulin nije 'častan srpski vojnik' i toga što Mali ima falsifikovan doktorat. Pa spalila zahvalnicu za turnir u mini-basketu. Žena ima 36 godina i nije nikakvo dete", napisala je Srbljanović.

Nakon ovih izjava, mnogi ljudi su u dilemi.

S druge strane, neki kažu da je samim tim što je sve priznala, njen čin hrabriji.

Ena Nedić je na svom Fejsbuk profilu detaljno opisala svoja, kako kaže, profesionalna i ljudska razočaranja:

,,Ne, nije me podmitila opozicija i nemam lični interes, samo nismo navikli da imamo slobodu mišljenja, govora, delanja i da nije svako istupanje iz močvare jednoumlja teorija zavere. Iskrenost nema cenu dostupnu našem tržištu. Poruka je jasna – nemojte gurati sebe i svoje bližnje u čeljusti sistema koji će ih nemilosrdno samleti i poništiti sve vrednosti ljudskosti zbog kojih su vam bliski i voljeni. Neka nijedna žena, majka, sestra, sin, otac, prijatelj, stranac ne dožive poniženja koja im nude oni koji ne znaju za dostojanstvo ni stid, a na rukovodećim funkcijama i sa visokim benefitima predstavljaju sve nas bez naše volje. U podnožju konciznog monologa ove intimne ispovesti videćete samo insert postupanja i ucena ,,predsedavajućih” obrazovanjem i skupštinom u Vojvodini prema zaposlenima. Pomirite se i prebolite, nema ideologije, sve je paravan laži i bahatosti, što ne znači da ga ne možemo prevazići zajedničkim snagama. Ako takve podržite ubuduće, kako ćete stati svakog jutra pred ogledalo savesti? Ako radite za prevarante, šta ste vi onda u očima onih koji vam veruju i pred samim sobom? Ujedinimo se u razumu i dajmo doprinos zajedničkoj borbi protiv donkihotovskih vetrenjača 21.veka. Recite STOP mobingu i ucenama za radna mesta. Smatram da bi svako ko je doživeo nezakonitosti u ovoj ,,naprednoj” državi, trebao da skupi hrabrosti i istupi sa svojom pričom i dokazima, makar i anonimno…u cilju demistifikacije kriminogenog sistema koji će kad tad pasti kao kula od karata. Znate, skoro sam došla do vrha piramide kada sam shvatila da je to samo ukrašena grobnica. Moje iskustvo u politici je krajnje nehumano, stresno i traumatično. Doživela sam fatalna profesionalna, ljudska i životna razočaranja. Pozvana sam da radim preko jedne navrat-nanos novoosnovane stranke kvazimonarhista, verovala sam da ima perspektivu. Tada, kao zvanično samohrani roditelj, socijalni slučaj i uz to licencirani prosvetni radnik sa sedmim stepenom stručne spreme, bila sam prinuđena da zanemarim svoje ideale i principe po drugi i poslednji put u svom životu.

Odmah nakon kobnog izbora prijavljena sam u javnom sektoru, u Pozorištu mladih u Novom Sadu, čiji je direktor tada bila Emilija Mrdaković. Bilo mi je strogo zabranjeno pojavljivanje na poslu kom sam se toliko nadala, nasuprot tome, morala sam da radim u Info-službi stranke 6 dana nedeljno bez fiksnog radnog vremena – dostupnost ceo dan. Moj posao je obuhvatao praćenje medija, pisanje saopštenja za javnost na republičkom nivou, izjava stranačkim funkcionerima i nepismenim predstavnicima u Narodnoj skupštini koji nisu umeli ni da iščitaju predloge zakona, vođenje konferencija, edukacije zaposlenih preko stranke, promocije laži po celoj Srbiji, svaki dan sam praktično bila primorana da putujem o trošku javnog preduzeća ,,Čistoća” u Pirot, Prijepolje, Rašku, Divčibare, Vršac, Mačvu, Drinu….Zaposleni su masovno ucenjivani poslovima, šerovanjem, botovanjem, glasovima, peticijama, članarinama, kreditima, mestima u predškolskim ustanovama, gerontološkom centru, školama, javnom komunalnom preduzeću, vodovodu, toplani… Preko udruženja građana koja su se vodila na zaposlene, stranka je prala simpatične iznose preko fiktivnih projekata na javnim konkurskima, a narod koji je za njih glasao širom zemlje, iskreno je verovao u njihov ,,nacionalni” program i ideje. Četvoro nas je dalo otkaze, poslednja i najpožrtvovanija koleginica je otišla najtežim putem. Dakle, pre izlaska na teren, radila sam u stranačkim kancelarijama zamenice Skupštine Grada Novog Sada, Branke Bežanov, u prostorijama u Radničkoj 6. i člana Gradskog veća za obrazovanje, Vladimira Jelića.

Za napredovanje u karijeri koje nisam ni želela, nuđene su mi seksualne usluge, trpela sam svakodnevno mobing od strane nadređenih na najgnusnije načine kojih ne bih da se prisećam, ali ima ih po arhivama pravnika i mojih sećanja. Moj jedini motiv boravka tamo su pokušaji da prehranim dete i dođem do svoje struke koja je smisao mog postojanja.

Momentalno mi je uručeno rešenje o otkazu. Potpisao ga je upravnik Pozorišta mladih, M. Nestorović. Za pravdu se nisam borila jer sam već dovoljno propustila u sopstvenom i životu svog deteta. Poštujem izvornu ideju političke organizacije društva i njene pozitivne strane koje su se izgubile u transkriptu zbog ovakvih persona, oduvek sam želela da doprinesem poboljšanju situacije na lokalu i šire i samo jedan osmeh deteta bio bi mi dovoljna satisfakcija za to, nažalost…nisam uspela. U prilogu su eksplicitne poruke Vladimira Jelića i njegovih saradnika koje su me izuzetno uznemiravale, ali sam ih trpela zbog posla i na štetu sopstvenog zdravlja. Na kraju, pri napuštanju stranke mi je ponuđeno da budem predstavnik za medije u kampanji, što sam kategorički odbila jer me je sramota da predstavljam takvu kastu, volim svoj narod i zemlju… Ponuđeno mi je da blagovremeno idem u skupštinu kao odbornik, što sam takođe odbila. Svesna sam da će ovo izazvati mnoge kontroverzne komentare i reakcije, pravosudne igranke, spinovanja, ali znam šta je istina. Svi znamo. Zašto ćutimo? Jedini način da s(v)e zaštitimo je da objavimo ono za čega nema mesta u našem pravosudnom sistemu, a to je istina.Moja jedina kampanja je bojkot.''

Bonus video:

(Espreso.co.rs)