HRVATSKA KAO NEOUSTAŠKA DRŽAVA IZAZIVA U MENI GAĐENJE: Kajem se što sam pokazao svoje TETOVAŽE pre 15 godina!
Nebojša Bakarec bio je gost Espreso intervjua nedelje, Foto: Filip Plavčić

Espreso intervju

HRVATSKA KAO NEOUSTAŠKA DRŽAVA IZAZIVA U MENI GAĐENJE: Kajem se što sam pokazao svoje TETOVAŽE pre 15 godina!

Nebojša Bakarec bio je gost Espreso intervjua nedelje 

Objavljeno: 26.01.2020. 12:59h
Jovana Korica
Jovana Korica
Novinarka rubrike Vesti
  • 13

Dugogodišnji član Demokratske stranke Srbije, nekadašnji blizak saradnik i partijski kolega Vojislava Koštunice i odbornik u beogradskoj skupštini Nebojša Bakarec, bio je gost Espreso intervjua nedelje. 

On je 2017. godine postao član Srpske napredne stranke (SNS), nakon što su ga, kako kaže, izbacili iz DSS-a. U intervjuu za Espreso.rs priznaje kako se oduvek borio protiv "žutih", te kako tu svoju borbu sada nastavlja u SNS-u.

Sa njim smo razgovarali i o situaciji na globalnom političkom planu, krizi u Iranu, budućnosti Srbije, ali i o tome koju zemlju vidi kao vodeću silu za 30 godina, te koje državno uređenje smatra najboljim. 

Dotakli smo se i viđenja političkog učinka i razvoja Aleksandra Vučića i Vojislava Koštunice, kao i toga šta im je zajedničko. Bakarec je za Espreso.rs ispričao nešto i o tome kako i kada je donirao kožu opečenom dečaku Urošu, ali i o tome kako je to delo ponovio. 

On je ispričao i zbog čega u životu najviše žali. Ceo intervju pogledajte u videu ispod:

Počela bih sa jednim od trenutno najaktuelnijih pitanja. U Crnoj Gori je usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, koji podrazumeva oduzimanje crkvene imovine. Građani protestuju, potpisuju se peticije, bojkoti, no Milo Đukanović kaže da Zakon ostaje na snazi. Šta mislite koji je njegov plan, odnosno šta stoji iza donošenja ovakvog Zakona?

- Taj Zakon je deo rasrbljavanja, koje se u Crnoj Gori sprovodi od '45 godine. Komunisti su veštački stvorili crnogorsku naciju. Crnogorci su Srbi koji oduvek, vekovima, žive u Crnoj Gori kao geografskom pojmu. 

Konkretan cilj ovog Zakona je oduzimanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), zatiranje srpstva, etnički inženjering... Naravno, ne u smislu ubijanja Srba, ali ubija se srpstvo. Cilj je da se jedna nacija - srpska, konvertuje u crnogorsku, odnosno da se Srbi konvertuju u Crnogorce. Nije to započeo Milo Đukanović, to traje još od '45. godine, ali je on to pojačao i ubrzao.

Takođe, cilje je da se srpski jezik, koji se isključivo govori u Crnoj Gori, izuzev ono malo Albanaca što živi na ovom prostoru, konvertuje u novi, nakaradni crnogorski sa svim onim smešnim pravilima šć, žđ, mj... 

To je proces koji je bio prisutan u Hrvatskoj. To je proces koji je bio i još uvek traje u Federaciji Bosne i Hercegovine, koji je trajao na Kosovu, delimično i u Albaniji, jer su i u Albaniji živeli Srbi - danas ih tamo ima u tragovima, da smeju da se izjasne. To je proces koji je završen u Makedoniji, mislim što se tiče SPC.

foto: Filip Plavčić

Makedonska crkva se odvojila još '65., komunisti su to završili, iako nije kanonska. Međutim, ona je u posedu hramova. Tako da je to cilj - rasrbljavanje i kreiranje nove nacije po volji vladara, koji vlada tridesetjednu godinu. 

Kako vidite trenutnu situaciju na globalnoj političkoj sceni? Šta stoji iza krize u Iranu?

- SAD stoji iza krize u Iranu i oni to ne kriju. Iza toga stoji samo to što Iran neće da se povinuje volji SAD-a. SAD se ponaša kao svetski policajac i smatraju da Iran ugrožava njihovu pedesetprvu saveznu državu, a to je u stvari Izrael, jer je on defakto kao da je država SAD.  Da li je to baš tako ili ne?

Postoje naznake da Iran poseduje nuklearno oružje, mislim da je to glavni razlog. SAD nemaju kontrolu nad iranskim rezervama nafte. To je dovoljno da jedna regionalna sila, jedna normalna zemlja rekao bih bez obzira na religijske stvari, ima problem sa SAD-om. Onda imate slučaj, da SAD otvoreno ubiju drugog čoveka Irana. Taj general, bio je drugi čovek Irana. To je državni terorizam. 

foto: Filip Plavčić

Gde je budućnost Srbije? U Evropskoj uniji? U NATO-u? Uz Ameriku? Uz Rusiju? Uz Kinu?

- Budućnost Srbije vidim svakako i dalje u Evropskoj uniji (EU). Samo što ja sumnjam da ćemo biti primljeni u EU, nažalost. Ali, bolje je da prihvatamo te norme, da donosimo te zakone... To je dobro za ovu zemlju, kao što se i pokazalo. 

Postoji i ono drugo da to ne radimo, odnosno da ne putujemo u Evropu, u EU. U tom slučaju oni bi nas pritiskali, ucenjivali i uvodili bi nam finansijske i druge ekonomske sankcije. 

Naše mesto je i saradnja sa SAD kao što i radimo. Bliskost i sa Kinom i sa Rusijom. 

foto: Filip Plavčić

Po meni najbolji model ekonomski, društveni i politički je Kineski model, što se pokazuje, jer je kineksa ekonomija prva u svetu, a Kina još uvek nije dosegla svoj vrhunac. 

Ne u NATO! Nikada u NATO. Politika vojne neutralnosti je prava stvar.

Ko će vladati svetom za 30 godina? SAD? Kina? Rusija?

- Mislim da sam malopre odgovorio na to pitanje. Ona vojno još uvek nije dostigla svoj vrhunac, ekonomski takođe, iako je ekonomski već najjača država sveta. 

Njihov model je najbolji. Tamo vladaju najsposobniji. Njihov sistem nije jednopartijski. Tamo imate sedam ili osam partija. Kuonmintang je isto dozvoljen. To je partija koja je stvorila Tajvan. 

foto: Filip Plavčić

Te partije ne upravljaju državom. One su korisne na lokalnom, na regionalnom nivou. Rade i sarađuju s Tajvanom. Ali, državom upravlja, da bi se kretala u jednom dobrom pravcu, jedna partija ili stranka države i to je najbolje. Sve ovo drugo pokazuje strašne slabosti - demokratija. 

U Kini vlada meritokratija, to je vladavina najsposobnijih. 

Vratimo se na političku scenu Srbije. Koja politička opcija je, trenutno, najopasnija po Srbiju?

- Najopasnija je ona koja promoviše ekstremizam, nihilizam, anarhizam i približavaju se polako, već su zašli u terorizam. To su vam: SZS, SSP, Dveri i Trifunovićeva stranka PSG. Njihov program, odnosno ono što već dve godine rade u praksi je isključivo ovo što sam nabrojao. To građani neće. 

Oni pokušavaju da izazovu nestabilnost, zato su opasni. Opasni su i zato što su delom zašli u terorizam. To više nije onaj nihilizam - negiramo sve! Anarhija - protivimo se svemu! Imate napade na ljude, napade na institucije - na RTS, na Predsedništvo, pretnje ubistvima, pretnje sudovima revolucije i pretnje, što je protivno krivičnom zakoniku i Ustavu, da će na nasilan način da sruše postojeći projekat. To je najopasnije. 

Zašto ste iz Demokratske stranke Srbije prešli u Srpsku naprednu stranku?

- Nisam prešao, uopšte. Iz Demokratske stranke Srbije sam izbačen 2015. godine. Ne znam zašto! Nikada nisam dobio otpravak odluke. To je nekada bila ozbiljna stranka, pa bar dobijete otpravak odluke zašto ste izbačeni iz stranke. Nikada to nisam dobio. To je uradila Sanda Rašković Ivić, koja je tada pokrenula masovne čistke u DSS-u.

foto: Filip Plavčić

Dve godine nisam bio član ni jedne stranke. Godine 2017., pošto mi je prijatelj Milenko Jovanov, a Aleksandra Vučića poznajem od 1994. godine, sam sam iskazao želju i išao sam sa Milenkom kod predsednika. Bilo je vrlo prijateljski.

Dakle, nikada niste dobili objašnjenje zašto ste izbačeni iz Demokratske stranke Srbije? 

- Ne. Pokušavao sam. Otišao samu centralu DSS-a, rekao sam im: "Dajte mi da vidim zbog čega ste me izbacili", rekli su: "Ne, nemamo to". Nije bilo prijatno! 

Šta kažete onima koji smatraju da je razlog za vaš politički transfer isključivo lukrativne prirode, tačnije, da ste zamenili stranački dres zbog privilegija koje stranka u vlasti donosi sa sobom?

- Ne osuđujem one koji postupaju tako kako ste vi naveli u vašem pitanju. Za mene važe moji standardi. Moji standardi ne moraju da važe za druge ljude, kao što standardi drugih ljudi ne moraju da važe za mene. 

U ovom slučaju nije postojao nikakav aranžman. Nisam bio član ni jedne partije dve godine. Običan sam član SNS-a. Imam to tridesetogodišnje iskustvo, ali nikakvu korist, niti funkciju nisam dobio u SNS-u, niti je želim. Mislim da će tako da bude i ubuduće, tako da nema nikakve lukrativnosti.

foto: Filip Plavčić

Šta će biti ubuduće, da li ću ja možda u sklopu ove promene koja se najavljuje za iduću godinu posle izbora... Ne znam. Ne bavim se time, trideset godina se bavim politikom. Borim se za Srbiju, mislim da je to jasno. Priznajem, oduvek sam se borio protiv "žutih", još od '92. godine. To nastavljam i ovde. Bavim se političkom analitikom već jedanaest godina, od 2009. Pišem, to mi najbolje ide. To sam sve nastavio da radim ovde, pošto to više nisam mogao da radim u DSS-u.

Kakvo je vaše mišljenje o političkoj karijeri i učinku Vojislava Koštinice? Kako sa ove distance gledate na vreme provedeno sa njim? Da li mu nešto zamerate, ako da šta je to?

- Moje mišljenje o Vojislavu Koštunici je najbolje moguće. Nije se mnogo promenilo. Doduše, otkada više nisam u DSS-u, prosto saznajem neke stvari, neke stvari izlaze na površinu. Mediji otkrivaju nešto vezano za privatizacije. 

Ali, on je čovek skroman, nije se obogatio za sve te decenije koliko se bavio politikom, niti na premijerskom mestu . Mislim, za ugled je. 

Naravno da sa ove distance i u ovim godinama mogu da kažem da su moja najveća zamerka privatizacije, koje su se dogodile za vreme njegove dve vlade, koje su bile jako loše. Druga zamerka je to što je bilo vidno da DSS od 2000. do 2014. strašno pada, a ništa nije preduzeto. 

Generalno, to je jedan najpozitivniji mogući utisak o gospodinu Koštunici. 

foto: Filip Plavčić

Kada ste se poslednji put videli/čuli sa njim?

- Ono što znam, zato što razgovaram sa nekim ljudima koji se povremeno vide sa njim, da on želi mirno sa svojom suprugom da provede penzionerske dane. Urednik jednog portala, koji je sjajan politički mi je čak rekao da je sa njim razgovarao i da su se dotakli mog imena, pošto ja pišem za taj portal između ostalih. Rekao mi je da Koštunica ima najbolje mišljenje o meni,  od mnogih koji su sada u drugim strankama.

Srećem ga, pošto stanujemo na dve različite strane Bajlonijeve pijace, kada šeta psa. Pozdravimo se, kratko porazgovaramo i to je sve. Mislim da je to dovoljno.

Imate li prijatelje među vašim bivšim stranačkim kolegama?

- Ja i u privatnom životu ne precenjujem prijateljstvo. Mislim da je to ovakvo ili onakvo nazovi prijateljstvo, precenjeno. Ali kada govorimo o stranačkim prijateljima, ostao sam u dobrim odnosima sa Milošem Aligrudićem, koji se više ne bavi politikom, sa Aleksandrom Popovićem koji se takođe više ne bavi politikom koliko vidim, Milovanom Miloševićem koji je bio predsednik izvršnog odbora do 2014. godine u DSS-u, čiji sam ja bio potpredsednik i sa Dejanom Mihajlovim. Znači, to su moji stranački prijatelji iz DSS-a. 

foto: Filip Plavčić

Naravno i Vojislav Koštunica, to se podrazumeva. 

Rekli ste već nešto na ovu temu, ali možete li prezicnije da nam kažete u kom trenutku ste se odlučili da podržite Aleksandra Vučića i šta vas je "poguralo" ka toj odluci?

- U SNS sam ušao 2017. godine. Već tada je bilo jasno, videlo se kako se Srbija razvija, kako se gradi... Ne samo u Beogradu, već širom Srbije, što se u prethodnom periodu tamo do 2012. godine uopšte nije događalo. 

Drugo, ono što se dogodilo sa penzijama, moralo je da se dogodi, no prebrođeno je. To je bila strašna prepreka, on je čovek izašao iz toga. Penzije su sada počele ponovo lagano da rastu. Rastu plate. Nije prosečna plata 2017. godine bila 500 evra, ali je sada 500 evra. Video sam napredak u tome. 

Godine 2014. bio sam kritičar "Beograda na vodi". Mislio sam da je toutopija i da od toga neće biti ništa. Međutim, kada sam video kako se to tamo razvija, kako segradi, kako to fantastično izgleda... Trebamo da razvijamo sve delove grada, naročito tih sto hektara koji nisu služili ničemu, nego šupe, rupe , pacovi... Mislim, grozota jedna u najboljem delu grada. To se razvija i fantastično izgleda. Dakle, Vučić me demantovao svojim delima, jer je on "pogurao" Beograd na vodi. 

To su neke stvari koje su me uverile, na delu, ne reči. Reči mogu da budu prazne i nemoraju, ali ovo su uverljiva dela. 

foto: Filip Plavčić

Sa distance od skoro trideset godina, možete li da ocenite političku situaciju u Srbiji početkom devedesetih: Ko su i za koga u tom trenutku rade SPS, SPO, DS, DSS, SRS?

- Nikada nisam verovao u teorije zavere. Učestvovao sam tada u političkom životu Srbije, devedesetih sam počeo da se bavim politikom. Uveren sam i dan danas da su sve te stranke koje ste nabrojali bile samostojne i samosvojne, te radile za sebe. 

To što su se povremeno svađale i to što su povremeno paktirale, to su radile shodno sopstvenim interesima. Ali kažem opet, ne verujem u teorije zavere.

Možete li da nam kažete kakvo je vaše mišljenje o političkoj karijeri i učinku Aleksandra Vučića? I da li možete da ga uporedite sa Vojislavom Koštunicom?

- Što se tiče Vučića, ne poznajem ni jednog čoveka koji je toliko napredovao u političkom smislu, te da i dalje napreduje. Tome se ne vidi kraj, što je jako dobra. To je jedna fantastična evolucija jednog lidera. 

Ono što u celoj toj situaciji imponuje, a koja je jedna od stvari koja može da poveže njih dvojicu je činjenica da je Koštunica svoju karijeru završio kao državnik. Doduše, imao je silne prepreke i možda je bio četrnaeste i zaboravljen. Imao je stereotipe, ali je bio državnik. Vučić izrasta u državnika. 

Još jedna paralela, obojica su pravnici i obojica su bili sjajni studenti. 

foto: Filip Plavčić

Vaši dojučerašnji saborci iz DSS tvrde da ova vlast nema državotvorni stav prema kosovu i da je spremna da ga proda. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

-  Gospoda u DSS-u malo je promenila taj stav, čini mi se, više ne insistiraju na tome poslednje dve godine koliko ja to pratim. 

Recimo da je njihov stav i dalje otprilike takav. Podsetio bih ih samo, ili bilo koga , gledaoce da se u vreme državotvorne vladavine DSS-a desio pogrom na Kosovu i Metohiji. Rasturena je zajednica Srbije i Crne Gore. Crna Gora je ostvarila samostalnost. Propali su pregovori o Kosovu i Metohiji 2006. godine u Beču i Kosovo je ostvarilo samostalnost, mislim lažna država Kosovo, 2008. godine. 

Znači mora biti da taj državotvorni DSS, kome sami ja pripadao, snosi za sve ovo što sam rekao neku odgovornost. Toliko o državotvornosti. 

Patrijarh je na dodeli ordena, koji je Sinod dodelio i patrijarhu i Aleksandru Vučiću, otprilike rekao, neki kažu da je Vučić izdajnik, da će da izda Kosovo, imao je sedam godina da izda Kosovo, pa izdo bi valjda do sada, a vidi se koliko se bori. Pametnom dovoljno. (Izjava patrijarha: "Kažu neki zlonamerno da će Vučić da izda Srbiju. Ja njih pitam - koji je dokaz, čime to svedočite? Vidite li koliko se čovek bori? Da je hteo da izda, mogao je to odavno, ali on se bori da očuva svoj narod na KiM, na svetoj našoj zemlji".)

Kakav stav bi Srbija trebala da ima, odnosno da gradi prema migrantima?

- Srbija ima stav, izgradila ga je. Ima uravnotežen stav i sprovodi svoj uravnotežen stav prema migrantima, godinama unazad. 

foto: Filip Plavčić

Pre 15 godina donirali ste svoju kožu dečaku koji je nastradao u požaru. Da li ste i dalje u kontaktu sa njim?

- On živi svoj srećan život, ima 25 godina, što bi rekli ne zna gde muje glava. Žive u Kraljevu . Imam povremeni kontakt sa njegovom majkom Mirom. Uroš je živ, zdrav. Skoro je bila neka emisija o tome, to je sjajno. 

Mislim da je to dovoljno. Znam da je živ, zdrav, prav, da napreduje u svom životu i da vodi svoj život. To je najvažnije.

Kako sada gledate na taj svoj čin, da li biste ga ponovili kada bi situacija to nalagala?

- Nema potrebe da to komentarišem, ali kada me već pitate "da li bih ponovio", pa ponovio sam. Prvo doniranje kože bilo je 2005. godine, kroz godinu dana od toga 2006. sam ponovo išao na VMA, prosto bio sam u kontaktu sa direktorom klinike, posećivao sam naravno Uroša tada i jednom prilikom sam video jednu devojčicu iz sela Prigrevica kod Apatina - Milanu Šukundu teško opečenu. Direktor klinike mi je rekao i dalje su nam potrebni donatori, nije on to mislio na mene, ja sam rekao: "Je l' vam trebaju? Mogu opet ja, nije problem". Odgovorio je: "Prošlo je dovoljno vremena." Kroz par meseci su me pozvali, otišao sam na operaciju i dao sam kožu za ovu devojčicu. 

foto: Filip Plavčić

Volite da se tetovirate. Koja tetovaža vam najviše znači, koja je najekstravagantnija? Šta biste još voleli da istetovirate i da li zbog neke tetovaže žalite?

- Volim je prejaka reč. Nisam nikada voleo, niti mrzeo, nego sam to uradio pre petnaest godina. Ne razmišljam o tome, niti imam potrebu za tim, ne bavim se time. To me više ne zanima. Nemam ništa omiljeno. Ne kajem se zbog toga što sam uradio. Mislim, ne kajem se zbog toga što sam se tetovirao. 

Kakav je vaš stav prema poteškoćama sa kojim se suočavaju osobe sa invaliditetom u Srbiji i da li ste se kao političar angažovali u ovim sferama, u vidu neke akcije? Postoji li način da se u tom pogledu Srbija pomeri sa mrtve tačke i konačno uradi ono što je potrebno kako bi osobama sa invaliditetom olakšala svakodnevno funkcionisanje?

- Srbija se pomera sa mrtve tačke.Odbornik sam dvanaest godina u Beogradu, tako da imam u vid u to šta se dešavalo od 2008. godine u tom pogledu. Znam šta se dešavalo od 2013. godine, odnosno u onom mandatu od 2014. do sada, to su dva mandata. 

Ono što je potrebno jeste povećanje vidljivosti, ravnopravnosti, na tome se radi. Grad Beograd i Sekretarijat za socijalno staranje se brinu o tome, to je mala, sitna stvar, izdat je bonton koji je odštampan u velikom broju primeraka o tome kako se treba ponašati, ophoditi prema osobama sa specijalnim potrebama i osobama sa invaliditetom. Ono što je važnije jeste da je Beograd značajno povećao sredstva koja daje za pratioce - finansira preko 400 pratioca i gotovo 100 ličnih asistenata.  Mislim da je Beograd u ovom periodu izgradio 300 rampi za invalide. Tako da se i to pomera sa mrtve tačke, a do 2012./13. to uopšte nije bio slučaj. 

foto: Filip Plavčić

Kada ste poslednji put bili u Osijeku, gde ste rođeni?

- Rođen sam '63. godine, živeo sam tamo prvih šest godina, znači do '69. Godine '74. mi je umrla baka. Od tada tamo više nemam živih rođaka. Ako me sećanje dobro služi, tamo sam poslednji put bio '89. godine i naprosto nemam potrebe da idem tamo. 

Drugo, nemam hrvatsko državljanstvo, nisam ga nikada ni imao. Nisam ga imao ni '90-tih, kada je bilo zgodno da se ima domovnica i ona tzv. putovnica zbog putovanja, jer su Srbija i Jugoslavijabile pod sankcijom. Nisam to hteo, jer u poslendnjih trideset godina Hrvatska, kao neoustaška država izaziva u meni gađenje. 

I na kraju, žalite li zbog nečega u životu?

- Žalim što samu periodu od 2000. do 2010. delove svog privatnog života iznosio u javnost. Takođe, izlazio sam u susret medijima i zahtevima medija, što je bilo glupo priznajem. Kajem se što sam u sklopu toga svoje tetovaže pokazao, to nije trebalo da radim. To da li sam se tetovirao je moja privatna stvar i kajem se što sam to pokazao. 

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media