NE PRIJA MI DA NAS ZOVU LAŽNOM OPOZICIJOM. Vratila sam se u PARLAMENT, jer treba da štitim interese građana!
Tatjana Macura bila je gost Espreso intervjua, Foto: Filip Plavčić

ESPRESO INTERVJU

NE PRIJA MI DA NAS ZOVU LAŽNOM OPOZICIJOM. Vratila sam se u PARLAMENT, jer treba da štitim interese građana!

Tatjana Macura bila je gost Espreso intervjua nedelje 

Objavljeno: 15.12.2019. 15:01h
Jovana Korica
Jovana Korica
Novinarka rubrike Vesti
  • 192

Tatjana Macura, kopredsednica Stranke moderne Srbije, narodna poslanica i predsednica poslaničke grupe Stranke, bila je gost Espreso intervjua nedelje. Ona se nalazi i na čelu inicijative "Mame su zakon", a i jedan je od koordinatora Ženske parlamentarne mreže. 

Sa njom smo razgovarali o bojkotu izbora i o tome zašto se Stranka moderne Srbije ipak odlučila da izađe na izbore, ali i o njenom izlasku i povratku u parlament. 

Macura je govorila i o problemima sa kojim se susreću nova lica na političkoj sceni Srbije, ali i o tome zašto i kako ona doživljava to što je optužuju da je "lažna opozicija".

Ceo intervju pogledajte u videu:

Uprkos tome što su se druge opozicione stranke odlučile za bojkot, Stranka moderna Srbija izlazi na izbore. Odakle ova odluka?

- Mi smo nova politička stranka na političkom nebu Srbije, osnovani smo tek pre nekih godinu dana i pokušavamo da promovišemo nešto što nazivamo novom političkom kulturom. Između ostalog, ta nova politička kultura podrazumeva da dobijemo što je moguće širi konsenzus naše političke organizacije o nekim važnim odlukama koje se tiču našeg budućeg političkog učešća u životu Srbije. S tim u vezi, s obzirom da bojkot izbora zaista jeste jedna od najaktuelnijih tema, izlazak na naredne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, odlučili smo da pozovemo naš Kongres i da sa njima razgovaramo o tome da li žele da učestvuju na narednim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. Sa njihove strane dobili smo potvrdu. Oni se slažu sa našim, praktično već javno iznetim stavom o tome da treba učestvovati na narednim izborima i u tom smislu su uputili preporuku širem predsedništvu da nadalje donesu pozitivnu odluku u korist izlaska na izbore. Kako će to na kraju da izgleda, pre svega zavisi od toga kako će izgledati dijalog koji se vodi između vlasti i opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i od toga šta će od zaključaka koji su već u nekoj meri zaključeni biti sprovedeno u praksi, ali i implementirano u naše zakonodavstvo. Nešto je već sada u toku.

foto: Filip Plavčić

Trenutno je u toku sednica na kojoj se razgovara o određenim izbornim zakonima. Po svemu sudeći ti će zaključci biti usvojeni. Očekujemo u narednom periodu, s obzirom da je u toku i taj proces, izbor za nedostajuće članove REM-a (Regulatorno telo za elektronske medije). Takođe, očekujem da će ovi pomaci koji su načinjeni, a koji su proizvod dijaloga koji se vodi u Skupštini Srbije biti prvi korak da dočekamo nešto što možemo nazvati demokratskim izborima. 

foto: Filip Plavčić

Šta očekujete od izlaska na izbore i kako ćete da se predstavite narodu Srbije?

- Od narednih izbora očekujem jasan koncept i iznošenje jasnih politika koje će biti ponuđene od strane opozicije. Već sada možemo da nagovestimo da će biti podeljena u dve opcije, odnosno dve kolone. Volela bih da ta politika, u tom smislu, bude jasna. S jedne strane ona nacionalna ili što narod voli da kaže - desno orijentisana politička scena i s druge strane jedna građanska opcija koja će ponuditi drugačije politike. U suštini to je pre svega odnos opozicionih predstavnika u Srbiji, danas, prema tome da li žele da nastave put Srbije prema Evropskoj uniji ili žele da odustanu od tog puta i da ga preispitaju. 

foto: Filip Plavčić

Što se tiče Stranke moderne Srbije i našeg konkretnog predstavljanja, bez obzira na to kakvo će naše učešće biti u narednim izborima (pre svega mislim na one na nivou Republike), stavljamo akcenat na tri važne stvari: spoljna politika, odnosno odnos prema EU, jer smo jasno proevropski orijentisana politička organizacija i mislimo da je najbolji program koji neko može da ponudi Srbiji 35. pristpupnih poglavlja ka punopravnom članstvu u EU. Druga važna tema jeste ekonomija Srbije i u tom smislu jako vodimo računa kakav je životni standard naših građana. Kada govorimo u tom kontekstu, najčešće se naše političke stranke obraćaju ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru, pa ćete ne tako retko čuti i da se u parlamentu Skupštine usvajaju neke odluke koje omogućavaju neke povlastice - povećanja plate i sl., ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru. Mi smo jedna od političkih organizacija, sa pravom mogu da kažem i jedina politička organizacija, koja vodi računa o tome kakav je položaj privatnog sektora danas u Srbiji. Taj sektor jako je veliki. Ne govorim samo o ljudima koji su vlasnici malih, srednjih preduzeća, preduzetničkih radnji i tome slično, već govorim i o ljudima koji su zaposleni u privatnom sektoru. Dakle, to je druga važna teme kojom se bavimo i treća tema jesu socijalne politike za koje sigurno možemo reći da su racionalne, da nisu populističke i da imaju utemeljenje u budžetu sa kojim raspolaže naša država. Akcenat stavljamo na ugrožene kategorije. Kada kažem - ugrožene kategorije, mislim na one kategorije koje nisu na udaru i na radaru javnosti. Pre svega osobe sa invaliditetom i problemima sa kojima se oni svakodnevno sreću, najpre problem pristupačnosti. Zatim govorim o majkama, odnosno porodiljama u Srbiji koje se sreću sa prilično nezahvalnim tretmanom države u ovom trenutku, iako slušamo suprotne politike. Govorimo i o statusu penzionera i o tome kakav je bio položaj penzionera tokom njihovog četvorogodišnjeg žrtvovanja zarad boljitka ove države, te da u tom smislu nisu naišli na razumevanje od strane države. To su te tri tačke o kojima mi najintenzivnije govorimo u javnosti.  Mislimo da mogu da budu nešto što je kvalitetna politika koja se nudi građanima Srbije. Dakle, jasan odnos što se tiče spoljne politike, jasan odnos prema Evropskoj uniji, način na koji može da utičemo da se poboljša životni status građana Srbije, pre svega govorimo o onom delu gde mi možemo da imamo najjači uticaj, a to je privatni sektor i racionalne socijalne politike. 

foto: Filip Plavčić

U poslednje vreme vas, ali i stranku čiji ste član, često nazivaju "lažnom opozicijom". Kako to komentarišete i kakva je uopšte "lažna", a kakva "prava" opozicija? 

- Mislim da mi je to omiljeno pitanje od svih pitanja koja "mogu biti nezgodna". Danas etiketu lažne opozicije dobijate od ljudi koji su učestvovali u vlasti i koji nisu ispunili očekivanja građana, odnosno nisu ispunili ono što su obećavali građanima u periodu pre toga. Meni je žao što je to tako. Mi ne mislimo da su svi ljudi koji su vršili vlast u Srbiji ili bili na važnim pozicijama, odgovorni isključivo i samo pojedinačno za stanje države u kome se sada nalazi. Mislimo, takođe, da oni mogu da budu dobri savetodavci, saradnici i u nekom smislu to i jesu podrška mladim ljudima na političkoj sceni Srbije u koju spada i Stranka moderne Srbije sa poslaničkim klubom koji mi predstavljamo.

foto: Filip Plavčić

Žao mi je što uopšte imamo potrebu da razgovaramo o tome ko je lažna, a ko prava opozicija i to isključivo u kontekstu - da li se neko odlučio za bojkot izbora, pet meseci pre nego što su izbori raspisani ili ne. Ne prija mi da dobijamo epitet lažne opozicije samo zbog toga što nismo pristali u nekom trenutku na pokoravanje. S obzirom ko nam upućuje te kritike ili takve epitete, to se nekako ne lepi na nas, jer smo mi upravo ta nova lica koja nude nove politike i novu političku kulturu. S tim u vezi ni ne odgovaramo na isti način, tako da kada nemate odgovor sa druge strane koji je jednako prizeman kao što su takve uvrede onda se takvi epiteti od vas odbijaju. 

Znači li to da u odnosu na tu "pravu opoziciju" imate suprotstavljen stav njihovom stavu?

- Nemamo suprotstavljen stav, nego nemamo jasno definisan stav sa njihove strane. Zato ne možemo da kažemo da li je naš stav suprotstavljen njihovom ili nije. Njihov spoljnopolitički odnos i to da li su naklonjeni putu Srbije ka EU nama do kraja nije jasan i oni ga ne izražavaju jasno. 

foto: Filip Plavčić

Osim pojedinaca iz Demokratske stranke, vi u Savezu za Srbiju nemate ljude koji jasno zagovaraju gde žele da vide Srbiju za dvadeset, trideset, pedeset godina. To je ono što mi identifikujemo kao problem, jer Srbija mora konačno da se odluči kom putu želi da pripada, odnosno gde vidimo budućnost unučića naših unučića. Znači, ne samo da vidimo našu budućnost, nego i budućnost naše dece, da gledamo nekoliko koraka unapred. Dakle, nemamo suprotstavljene stavove, nego ne znamo do kraja koje politike zastupaju ljudi koji su se organizovali unutar SzS.  

Budući da je Stranka moderna Srbija kao što ste i sami rekli mlada stranka i mlada politička opcija za građane Srbije, da li možete da nam kažete postoji li prostor da se afirmišu novi mladi ili uopšte novi ljudi na političkoj sceni Srbije?

- Drugo omiljeno pitanje mi je upravo na koje poteškoće nailaze nova politička lica na današnjoj političkoj sceni. Kada sam ušla u politiku, ali i ljudi koji su okupljeni u našem poslaničkom klubu, dakle potpuno nova lica na našoj političkoj sceni, mi smo došli u situaciju da imamo samo neprijatelje (uslovno rečeno).

Doživeli smo da u Skupštini, preko puta nas, imamo neprijatelje od strane opozicije, jer su nas doživeli kao ozbiljnu konkurenciju, pogotovo zbog načina na koji predstavljamo naše politike i jasnih stavova. Situacija se menja, moram da priznam, jer su pojedinci iz tog opozicionog dela, posebno predstavnici stranaka koje tu postoje dvadeset, trideset godina konačno shvatili da mi nismo konkurencija i da među nama ima i saveznika. 

foto: Filip Plavčić

Zajedno možemo da poboljšamo život građana Srbije. Možemo da utičemo na to da se usvajaju malo bolji zakoni. Situacija se menja, ali je svakako bila nepovoljna do skoro za nova lica. Nadamo se da će se to promeniti. Građani Srbije vape za novim licima, za novom političkom kulturom, vape za politikama. Mi danas imamo najmanje politike u politici i u tom smislu smo mi dužni, koji smo danas aktuelni političari, da odgovorno pristupimo našem poslu. Ako naš uticaj, uticaj novih političkih lica na sceni Srbije, može da poboljša tu situaciju, bićemo i sa tim zadovoljni. Nadam se da ćemo pronaći dobre saradnike u tom procesu. 

Šta je to što društvenom i političkom životu Srbije donosi sve češće ujedinjavanje opozicionih političkih partija, a šta bojkot parlamenta?

- Sve češće ujedinjavanje političkih opcija donosi buđenje nade, mogućnost da probudite nadu među građanima, da ljudi ne razmišljaju samo o tome po kojim sitnicama bi mogli da se dele, nego i po kojim krupnim stvarima bi mogli da se ujedine i da ponude neko zajedništvo na političkoj sceni. To nedostaje i građanima. Postoji taj momenat u kome bismo trebali da uložimo minimum napora da dođe do ujedinjenja i da pokažemo da zajedno možemo da delujemo. To je ono što može da probudi nadu među građanima Srbije, da veruju u to da su neke promene moguće. Male grupacije ne mogu da iznesu velike i krupne promene. Dobro je što postoji ujedinjen Savez za Srbiju, dobro je što su oni uspeli da se okupe oko nekih politika koje su im zajedničke. Bilo bi dobro da se sa druge strane okupe i one opcije koje razmišljaju više o tom Evropskom putu i nekim građanskijim politikama. Ja bih to punim srcem podržala. Dakle, bez sujete lidera, da napravimo otklon od takvih politika. Jednostavno ponudimo nešto novo, nešto potpuno drugačije u odnosu na ono što već sada imamo. 

U prelomnom trenutku odlučili ste se za povratak u parlament, mimo ostatka opozicije. Čime je uzrokovana ta vaša odluka, odnosno šta ste želeli da postignete jednim (napuštanjem parlamenta), a šta drugim?

- Odlučili smo se da uđemo u parlament neposredno pre nego što je održana čuvena sednica na kojoj se raspravljalo o izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Dakle, to nije bio povod našeg povratka. Zašto smo se vratili u parlament?

Vratili smo se ranije, a direktan povod je bio pisanje jednog nedeljnika o zakonima koji su prošli mimo pažnje narodnih poslanika. Konkretno u pitanju su zakoni o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, kada je, ako ste pratili časopis "Nova ekonomija" plasirala tu informaciju u javnost da je praktično legalizovana korupcija u zdravstvu. Ja sam se kao narodna poslanica zabrinula kako je to moguće i kako je to prošlo ispod radara moje pažnje. Shvatili smo da je ono što smo obećali građanima, a to je da ćemo organizovati paralelni parlament nismo ispunili, onda smo se osetila i kolega i ja iz poslaničkog kluba odgovornim zbog svega toga i odlučili smo da se vratimo u parlament zbog svega toga, jer je naša uloga da štitimo interese građana Srbije i da ukazujemo na zakone koji značajno utiču na kvalitet njihovih života. To je bio prelomni trenutak i zbog toga smo se vratili. Sednica na kojoj se raspravljalo o izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju nije bila povod za to, iako je u javnosti bilo plasirano kao da je to razlog. 

Dakle, povod je bio to što smo ispustili tako važnu informaciju i to je bila kap koja je prelila čašu, da se vratimo na to zašto smo mi zapravo u parlamentu tj. da ukazujemo građanima na važne stvari koje utiču na kvalitet njihovog života. 

Šta je to što vi sa još nekoliko kolega u Skupštini možete da postignete unutar nje?

- Najpre treba objasniti kolika je moć bilo koje opozicije u bilo kom parlamentu, ne samo u Srbiji. Da opozicija ima neku ozbiljniju moć ona bi bila vlast, zar ne? Opozicija može u ovom trenutku može da u odnosu na zakone koji se usvajaju nudi bolje rešenje i da onda garantuju građanima da će moći da ponude bolja rešenja nego što su danas usvajana. 

Alarmiramo građane da imaju priliku da se upoznaju sa time kakvi se zakoni usvajaju, kao i koliko oni nekada mogu loše da utiču na kvalitet njihovih života. Konkretan primer je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i da nije bilo direktno mog angažovanja u parlamentu, mame u Srbiji verovatno ne bi bile tako dobro organizovane kao što jesu i borile se za svoja prava. To je uloga opozicije. Uloga opozicije je i u tome da motiviše građane da podignu svoj glas i da ih ohrabre da se bore za svoja Ustavom garantovana prava. 

foto: Filip Plavčić

Kakav je vaš stav po pitanju ulaska Srbije u Evropsku uniju?

- Jednostavan. Mi smo za ulazak Srbije u Evropsku uniju, odnosno potpunu integraciju svih 35. poglavlja. 

Kakva je vizija Stranke moderne Srbije za budućnost, a kada govorimo o najznačajnijim nacionalnim i ekonomskim pitanjima?

- Mi smo izdefinisali tri tačke koje po našem mišljenju najviše tište građane Srbije. To je životni standard pre svega i važna ekonomska pitanja. 

Više smo orijentisani prema privatnom sektoru koji je nepravedno zapostavljen svih ovih godina, da ne kažem decenijama unazad. U tom smislu zalažemo se za smanjenje poreza i doprinosa parafiskalnih nameta kojima je privreda danas opterećena. Zalažemo se za to da mali privrednik u Srbiji konačno prodiše i počne da živi od svoga rada, ali i svi oni koji su zaposleni u privatnom sektoru. 

Što se tiče značajnijih nacionalnih pitanja pretpostavljam da mislite na potpisivanje sporazuma u vezi sa Kosovom, zalažemo se za pomirenje dva naroda između Srba i Albanaca i da na to pitanje konačno stavimo tačku. Da bi ljudi koji žive na teritoriji Srbije, ali i ljudi koji žive na teritoriji Kosova ugledali tu svetluju budućnost. Da se ona deca koja su rođena kada je trajao rat na Kosovu, a to je 1999. godine, a koja danas imaju dvadeset godina konačno osete boljitke u svom životu. Takođe, da se otvorimo prema drugim zemljama u regionu, drugo da uđemo u EU gde će nam pitanje granica postati najmanje važno.

Što se tiče socijalnih politika, mislim da je važno da se ponude racionalne socijalne politike i u tom smislu mi ne zagovaramo populističke koncepte. Ne obećavamo kule i gradove građanima, za to što nema utemeljenje u budžetu. Vrlo vodimo računa kada nudimo politike, da one imaju utemeljenje u budžetu, upravo zato što mislimo da je neodgovorno nuditi građanima nešto što u budućnosti može jako da ih razočara, jer to su imali prilike da vide u poslednjih dvadeset godina od poslednjih demokratskih promena, 2000. godine. 

Ne želimo da obećavamo nešto što ne možemo da ispunimo i iza čega ne možemo da stanemo. Zato kažem da su nam socijalne politike više nego racijonalne. Vodimo računa o ugroženim kategorijama, o kategorijama koje su marginalizovane, o nekim kategorijama kojima je možda manje posvećena pažnja. Čini mi se da je ovo trenutak da se raskrsti sa populističkim politikama u našoj državi. 

Na čelu ste inicijative "Mame su zakon". Kako komentarišete dugonajavljivanu izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i kakvi su budući planovi ove inicijative? 

- Kako komentarišem to što nas oni zavlače već sedamnaest meseci? Mislim da beže od odgovornosti i da im je neprijatno da priznaju da su podbacili sa ovim Zakonom.

Žene dobijaju naknadu, sedamnaest meseci, u visini od par stotina ili par hiljada dinara. Njihova inicijalna zamisao i način na koji su predstavili ovaj Zakon kada je usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije bio je da je to neko revolucionarno rešenje za žene u Srbiji koje se odluče za to da budu majke.

foto: Filip Plavčić

Ono što sam ja mogla da primetim za razliku od drugih kolega, budući da dolazim iz privatnog sektora, je to da će ovaj Zakon imati problem u primeni bar kada je dokumentacija za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi brige o detetu u pitanju, ako ništa drugo.  Pokušala sam da okupim žene koje žele da se bave svojim životima na taj način što ne moraju da učestvuju aktivno u nekoj političkoj organizaciji, već da i bez toga mogu da podignu glas i da imamo neku organizaciju koja iza svega toga može da stane. 

Dali smo predlog izmeni dopune Zakona, ponudili smo racionalna rešenja, koja imaju utemeljenja u budžetu Republike Srbije i s tim smo izašli pred Vladu i pred javnost predstavljajući im ta rešenja. 

U međuvremenu su predstavnici Vlade Srbije menjali obećanja u kontekstu toga šta nam sledi kao izmena, pa smo u jednom trenutku imali radnu grupu koja je zagovarala izmene koje su već bile najvaljivane od strane nadležnih ministara. Zaključci te radne grupe koja je formirana su se izgubili i sada se govori o promenama koje svih ovih meseci nisu bile predmet rasprave, a to je povećanje jednokratne nadoknade za prvo dete. Ja to čitam kao bežanje od odgovornosti i teško suočavanje sa tim da ste napravili neki propust. 

I dalje apelujem na Vladu Republike Srbije, pre svega na nadležne ministre, i tu konkretno mislim na ministra Đorđevića i ministra Sinišu Malog da preduzmu potrebne korake da dođe do izmena ovog Zakona. I to, tako što će da obuhvate najveću grupu žena, a to su one žene koje imaju manje od osamnaest meseci radnog staža i one žene koje primaju najmanje iznose tokom porodiljskog odnosa. 

Kako komentarišete predlog Zakona o nestalim bebama koji je podigao buru u javnosti?

- Predlog Zakona o nestalim bebama se tako samo neformalno naziva. On u stvari nije predlog Zakona o nestalim bebama, već je predlog Zakona o utvrđivanju statusa nestale dece. Taj Zakon ne rešava problem roditelja koji sumnaju da su im deca ukradena u porodilištima širom Srbije. Ono što je problem u tom Zakonu jeste to što taj Zakon neće dovesti do istrage, niti te roditelje može dovesti do istine o tome šta se dogodilo sa njihovom decom. 

foto: Filip Plavčić

Roditelji su posle tolikih godina čekanja spremni da se suoče sa činjenicom da im je dete možda zaista preminulo i da se taj status utvrdi kao takav. Ali su isto tako spremni da se bore za to ukoliko je nemoguće utvrditi da im je dete preminulo da saznaju šta se zapravo dogodilo sa njihovom decom. 

Ovo nije problem star sedam godina. Upoznala sam roditelje koji traže decu već dvadeset, trideset godina. Ovo je stari problem sa kojim niko nije imao hrabrost da se suoči. 

Mislim da je ovaj Zakon sa pravom izazvao buru u javnosti, jer ne rešava problem koji ovi roditelji imaju. Potrebno je da se nađe minimum razumevanja između predstavnika vlasti i predstavnika roditeljskih udruženja koja traže svoju nestalu decu. 

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media