KAKO JE JOVICA STANIŠIĆ POSTAO KLJUČNI SAVEZNIK CIA NA BALKANU: Sad su stvari mnogo jasnije
Jovica Stanišić, Foto: EPA/Michael Kooren

tajni agent

KAKO JE JOVICA STANIŠIĆ POSTAO KLJUČNI SAVEZNIK CIA NA BALKANU: Sad su stvari mnogo jasnije

Kako je i da li je Stanišić, desna Miloševićeva ruka zadužena za kontrolu, organizovanje i opremanje paravojnih jedinica postala deo CIA

Objavljeno:

"Jovica Stanišić bio je "tajni agent" Centralne obaveštajne agencije (CIA)" Sjedinjenih Američkih Država", izjavio je tokom svedočenja u Hagu bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji ser Ajvon Roberts. To nije prvi put da se takav podatak našao u javnosti.

O vezama Stanišića i CIA naširoko se govorilo više u svetskim nego u domaćim medijima, a detalje o njegovoj sprezi sa kontraobaveštajnom službom na videlo je izneo još 2009. godine "Los Anđeles Tajms".

Kako je i da li je Stanišić, desna Miloševićeva ruka zadužena za kontrolu, organizovanje i opremanje paravojnih jedinica postala deo CIA i dalje nije do kraja izvesno, ali prema tadašnjim pisanjima pomenutkog američkog medija sve se desilo jedne noći 1992. u beogradskom Topčiderskom parku. Stanišić se tada sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su "dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao: Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu."

Glavno pitanje koje se postavlja jeste zašto je do takve veze došlo, odnosno zašto je CIA tražila nekog na ovim prostorima kao doušnika?

Autor teksta u "Los Anđeles Tajmsu", Greg Miler, naveo je tada da je oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila potrebna pomoć, jer CIA nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat, i da je po izbijanju sukoba u Bosni i Hercegovini, CIA očajnički želela da dođe do obaveštajnih podataka iznutra. Stanišić i Lofgern su na tajnim sastancima po brodovima i bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima, što je "Blic" tada preneo.

Stanišić, kome se sudi u Hagu na ponovljenom suđenju, pozvao se tokom suđenja da svoje, kako stoji u tekstu "američke saveznike".

CIA je, što je krajnje neočekivano za nju, dostavila sudu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio, a dokument je i dalje zapečaćen, pisao je tada list. Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je "ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari, ali ne poriče optužbe protiv Stanišića."

foto: Profimedia

CIA kao alibi?

Stanišićeva odbrana se zasniva na nekoliko desetina razgovora sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentima u koje je "Tajms" imao uvid. Među njima se nalaze zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaji na sedam strana o tom krvavom periodu, koji je Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu.

Tu Stanišić sebe, naveo je američki list, predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA kako bi zaustavio krizu.

- Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba - napisao je Stanišić a prenosi "LA Tajms".

Kako je tekla saradnja?

Oficiri CIA koji su radili u tom regionu navodno su kazali su da nikada nisu videli dokaz da je umešan u ratne zločine, pisao je tada američki list.

Štaviše, oni su ga smatrali ključnim saveznikom. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom predao je fasciklu sa dokumentima među kojima su bili i dijagrami skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije izgradile u Iraku za Sadama Huseina.

Posle mnogobrojnih tajnih sastanaka, on je ubedio Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt sa CIA. U pismu dostavljenom Hagu 2004. godine CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od najeksplozivnijih događaja u Bosni. U proleće 1993. na nagovor CIA, izvršio je pritisak na načelnika Generalštaba Vojske RS Ratka Mladića da nakratko prekine granatiranje Sarajeva, piše list.

Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, počeo je redovno da se sastaje sa Stanišićem i čak su se jednom prilikom sreli na nekom brodu na Savi.

- Milošević mu se nimalo nije sviđao. Stalno je govorio kako je grozan, nepošten i pokvaren - rekao je Smit. Na pitanje da li je bio u stanju da počini ratne zločine, Smit je odgovorio: "Mislim da je učinio najmanje zla što je mogao". Tadašnji direktor CIA Džon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije 1996. Glavnog srpskog špijuna su odveli da sluša džez u klubu „Bluz eli” u Džordžtaunu i u lov na ptice u Merilendu.

foto: Printscreen

Posle 10 godina

Sada, deset godina kasnije, povezanost Stanišića i CIA opet je na dnevnom redu i onjoj se raspravlja kako u domaćim medijima, tako, reklo bi se još življe i u Haškom tribunalu, gde je svedočenje Ser Ajvora Robertsa, bivšeg ambasadora Britanije u Beogradu i danas u toku.

Naime, on je pred ovim sudom kao svedok Stanišićeve odbrane sugerisao da je pouzdana informacija da je Stanišić bio "tajni agent Centralne obaveštajne agencije (CIA) Sjedinjenih Američkih Država", koju je objavio 2016. u svojoj knjizi "Razgovori s Miloševićem"Upitan "šta je britanska vlada znala o Stanišiću", svedok je kazao da "ne želi da ulazi u to", budući da je uslov za njegovo svedočenje bio da ne bude pitan o "prikupljanju obaveštajnih podataka".

Govoreći o Stanišiću kao "zastrašujućem šefu tajne policije", on je rekao da je Stanišić "znao gde su tela zakopana", međutim, nije precizirao da li koristi stilsku figuru za tajnu u engleskom jeziku ili misli doslovno.

Svedočio je o Stanišićevoj moći, ali i bliskosti sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem posebno tokom 1995. tokom krize koju su izazvali bosanski Srbi uzimanjem pripadnika Unprofor za taoce.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.