ZORAN JE OVAJ GOVOR ODRŽAO PRED STUDENTIMA, BEZ IJEDNOG PAPIRA PRED SOBOM! Svi ga se sećaju i danas
Zoran Đinđić, Foto: Printscreen

GENIJALNO!

ZORAN JE OVAJ GOVOR ODRŽAO PRED STUDENTIMA, BEZ IJEDNOG PAPIRA PRED SOBOM! Svi ga se sećaju i danas

Kažu da u Srbiji ne postoji političar koji bi znao da ponovi ovaj govor, niti da izgovori sličan

Objavljeno: 13.10.2019. 10:03h
  • 8

Poslednje predavanje,  „Nacionalizam i patriotizam” prof. dr Zorana Đinđića, 21. februar 2003. godine održano je u Banjaluci.

Ovo je bilo njegovo poslednje obraćanje studentima. Govor je održan u većnici Banskih dvora nekoliko sati pošto je na njega pokušan atentat kod Beogradske arene.

Kažu da u Srbiji ne postoji političar koji bi znao da ponovi ovaj govor, niti da izgovori sličan. Zoran ga je izgovorio bez ikakvog papira ispred sebe, opušteno i energično istovremeno, kao da tek nekoliko sati pre na njega nije pokušan atentat kod Limesa. 

Govor vam prenosimo u celosti: 

... Mi smo kao nebeski narod...na kraju plaćali ovozemaljsku cenu za tu teoriju da nismo ovozemaljski. Ali, na kraju je, ipak, merodavna ona rampa gde vam naplate cenu. Ako se ona nalazi na zemlji, onda ste vi zemaljski putnik. Ako vi letite kao anđeo po nebu, onda nema putarine koju treba da platite i onda u principu i nema troškova. Čim postoje troškovi znači da ste uključeni u jedan materijalni sistem i morate da predviđate da li su ti troškovi previsoki za vas i da li možete da ih platite. Naravno, okruženje u komeživimo bilo kao nacija, bilo kao zemlja, ima neke svoje pravilnosti. One nastaju kroz vekove i poseduju određene zakonomernosti koje, ako ih pratite i pažljivo studirate, mogu da vam pomognu da se orijentišete i da predvidite šta će se događati.

Za nacionalizam sumerodavni motivi. Za patriotizam su merodavni rezultati i posledice. I to je osnovna razlika između tradicionalnih i modernih društava. Imate istorijske primere nacionalizama koji su želeći da ga unaprede uništili svoju naciju. Ali to im nije mana. U toj slici sveta najvažnije je bilo da li su oni imali nameru da pomognu svoju naciju. Ako su oni imali nameru, i mogu da dokažu da su imali nameru, oni su našli svoje opravdanje. Jer oni kažu, mi smo iskreno hteli, ali na kraju je to završilo na štetu za našu vlastitu naciju, ali nismo mi krivi nego su krive okolnosti.

Ako se setite početka ove priče, okolnosti su takođe deo planiranja.Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samo postojite vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog, onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okruženje u kome vi morate da planirate svoju strategiju, i ako to okruženje na kraju odbije vašu strategiju i dovede do neuspeha, onda ste krivi vi, a nije kriv taj svet. Uvek ako ne uspete da se snađete u jednom okruženju nije kriva priroda. Ameđunarodna politika vam je kao priroda. Oluje, tornada, poplave, sve se to dešava i tu nema baš mnogo moralnih razmišljanja. Tu postoje odnosi snaga i vi to treba da razumete i kroz sve tonekako da prođete, a da ne nastradate. Onaj ko moralizuje tu situaciju i ko kaže, ja imam namere i sa tim namerama ulazi u nešto i na kraju dobije po glavi je ili naivan ili nesposoban. To je, zapravo, karakteristika tih tradicionalnih društava gde se ono što je upravljanje društvom moralizuje ili ideologizuje.


Međutim, ako kolektivni identitet baziramo na nečem modernom kao što je patriotizam, onda ćemo umesto etiku namera imati etiku odgovornosti. Umesto da držimo moralne govore da smo mi dobri i kakva sve prava imamo –vršićemo detaljne analize koliko šansi da uspe ima sve to što mi želimo. I onda ćemo imatiodgovornost za posledice, a nećemo tražiti opravdanje za motive. I to je ogromna razlika. I na toj razlici se lomi pitanje da li mi kao srpski narod možemo da uđemo u 21. vek.

Jako je važno da se proučavanjem naše istorije vidi kojisu razlozi što smo često doživljavali neuspehe, a da pri tome niko nema osećaj da treba da položi neke račune i niko ne misli da je on grešio, i svi misle da su drugi krivi. I da li je to pozicija koja u budućnosti bar obećava manje poraza nego u prošlosti. Ja mislim ne. Ja mislim da je to pozicija koja u budućnosti u priličnoj meri garantuje da doživljavamo ono što smo doživljavali u prošlosti. Ako prilazite jednom problemu na isti način, možete da očekujete da ćete dobiti isti rezultat kao što ste dobijali i ranije. Ako je taj rezultat bio loš, menjajte pristup. Ako nećete da menjate pristup, nemojte da se žalite što ćete opet imati ponovo iste rezultate. Znači ako želimo da budemo uspešniji u 21. veku nego što smo bili u 20. veku, mi moramo da redefinišemo svoj odnos prema sebi i prema svom okruženju, analizom trendova koji se događaju u svetu.

 

Razlika između etike i morala je vrlo bitna. Etika je kada se kroz javnu diskusiju utvrdi šta je dobro za jedan narod. Moral je pitanje namera da ja kažem da je nešto dobro. Ja mislim da je to dobro i ja ću to da radim jer su moji motivi dobri. To što će se na kraju desiti katastrofa, ja nisam kriv, ja sam to iz dobrih namera uradio. Ja to prezirem. Mislim da je to izgovor slabijih. Mene ne interesuju namere. Mene interesuju posledice. Podrazumevam da svako ima dobre namere. Mene interesuje šta sledi iz toga. Mene dobre namere ne interesuju ako ne sledi posledica koja je korisna. U javnom životu mene interesuju posledice koje su dobre za tu zajednicu. Ako imate permanentno loše posledice, meni je svejedno da li je vaš rad bio zasnovan na Božjoj pravdi, na nekoj drugoj pravdi ili na dobrim namerama. Jedino je bitno da vaš rad na kraju dovodi do propasti zajednice.

Tekst predavanja je objavljen ubanjalučkom on-lajn magazinu„Buka”, a za ovu priliku smo ga skratili i neznatnim izmenama pojasnili.

Bonus video: 

(Espreso.rs / 6yka.com)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media