SRBIJA ĆE TEK 2027. GODINE DOBITI STOLICU U BRISELU?! Evo zašto je rok prolongiran i zašto je EU POKRETNA META

Najpre je bila 2004, pa 2010, a zatim i 2014. i 2018, a do skoro i 2025. godina kao moguća kada bi Srbija mogla da pristupi Evropskoj uniji. Sada se, međutim, meta ponovo pomereila, a kako mogući datum navodi se 2027. godina.

Baš tu godinu je pre desetak dana naveo češki premijer Andrej Babiš, rekavši da bi bilo idealno da se Srbija i Crna Gora pridruže evropskoj porodici pre završetka 2027. godine.

Sa jedne strane na stvar se može gledati kao produžetak još jednog roka i tumačiti se kao udaljavanje Srbije od EU, a sa druge kao podstrek da se nastavi put evrointegracija i podrška Višegradske grupe (kojoj pripada i Češka) na tom putu.

Ali, zašto baš 2027. godina? Da li je to sada neka nova, realna godina, pošto je javnost manje-više svesna da se to neće desiti 2025. godine, ili je pak nešto drugo u pitanju?

Kako za "Blic" objašnjava Strahinja Subotić iz Centra za evrospke politike, reč je o višem stepenu podrške upućene Srbiji i Crnoj Gori, tim pre što Višegradska grupa i inače podržava proširenje Unije.

- Ovo je jedna konkretnija perspektiva zemalja Višegradske grupe i nastavak podrške Zapadnom Balkanu. Kroz sve svoje dekleracije oni su isticali ovu podršku, a u onoj potpisanoj u Pragu pre desetak dana piše da bi bilo dobro da Srbija i Crna Gora nađu mesto u Uniji do 2027. godine a, ako se pokažu spremne, i ranije - priča on.

Zapravo, kaže, navedeno je da bi bilo dobro da se to desi tokom finansijskog okvira koji traje od 2021. do 2027. godine i otud, navodi on, taj okvirni datum.

- Potpisana izjava daje težinu jer Višegradska grupa može da utiče na EU kao region. Međutim, ono što takođe treba da bude jasno jeste da nijedna od ovih zemalja neće ugroziti svoje interese i odnose sa članicama EU zarad pristupanja Zapadnog Balkana - priča on, uz opasku da Nemačka, Francuska i Holandija ostaju ključne zemlje koje se pitaju o ovome.

Da su u celoj priči ključne najveće i najmoćnije članice Unije smatra i generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić koja navodi da je posredi mišljenje češkog premijera.

- Dok ne vidimo i ne čujemo šta kažu Nemačka i Francuska, ovo trako treba i posmatrati - navodi ona.

Takođe, kako pojašnjava, strategija proširenja iz 2018. godine koja je doneta, i gde se navodi mogući datum 2025. godina, nije usvojena od strane Evropskog saveta, ali je on jeste "primio k znanju", zbog čega svaka zemlja može da izađe u javnost sa svojom projekcijom.

- Sa druge strane, one članice koje nisu za proširenje i koje ga nisu podržavale ni ranije a ni sada, ne pominju nikakve godine. Zato bi ovo i trebalo posmatrati u tom kontekstu, kao mišljenje jedne države - navodi ona.

Takođe, ističe i to da tokom ovom, novog mandata Evropskog parlamenta, nikakvih novih proširenja neće biti, tačnije neće ga biti do 2024. godine.

- U najboljem slučaju, do tada bi Srbija i Crna Gora, ili samo jedna ili druga, mogle da potpišu ugovor o prisupanju - pojašnjava.

Kaže i da budžet nije EU nije poseban indikator, imajući u vidu da se za potrebe proširenja ad hoc može otvoriti budžetska linija.

- Bilo bi jako lepo da 2027. godina bude ta kada ćemo pritupiti Uniji, ali niko ne daje nikakve garanije jer mnogo toga zavisi i od nas, ali ne i samo od nas - zaključila je ona.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)