ONI SU VLADALI JUGOSLAVIJOM NAKON TITOVE SMRTI: Misterija prvog PREDSEDNIKA bivše DRŽAVE sada je konačno REŠENA
Tito sa čovekom kojeg će zameniti na mestu predsednika, Foto: Printscreen

istorijske zavrzlame

ONI SU VLADALI JUGOSLAVIJOM NAKON TITOVE SMRTI: Misterija prvog PREDSEDNIKA bivše DRŽAVE sada je konačno REŠENA

Posle Titove smrti, članovi predsednštva su se smenjivali jednom godišnje, uglavnom 15. maja

Objavljeno: 11.05.2019. 17:00h
Dejan Katalina
Dejan Katalina
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
  • 29

Uvreženo je mišljenje da je Titovom smrću praktično došlo do raspada SFRJ, odnosno da je nakon 1980. godine zapravo počeo sunovrat koji će kulminirati deset godina kasnije strašnim ratom koji je na krvav način raskomadao bivšu Jugoslaviju.

 

Međutim, istorijski gledano, tih deset godina nakon Brozove smrti Jugoslavija je nastavila da relativno uspešno postoji, a o tome se brinulo tzv. rotirajuće predsedništvo. Naime, svake godine, negde baš u maju mesecu, dolazi je do smene predsednika predsedništva, a na toj poziciji menjali su se na godinu dana predstavnici republika i pokrajina.

Prvi predsednik u rotaciji bio je Lazar Koliševski iz Makedonije, 1980. nakon Titove smrti, a poslednji je bio Stipe Mesić iz Hrvatske, Tuđmanova desna ruka u to vreme, koji nije odradio ceo jednogodišnji mandat već je podneo ostavku u decembru 1991. Nasledio ga je, u v.d. statusu Crnogorac Branko Kostić, koji je toj funkciji ostao do 1992. godine.

Stipe Mesić bio je Tuđmanov 'trojanski konj' u predsedništvu SFRJ
Stipe Mesić bio je Tuđmanov "trojanski konj" u predsedništvu SFRJfoto: Printscreen

Takođe, zanimljiv je podatak da Josip Broz, praktično, nije bio prvi predsednik socijalističke Jugoslavije, iako bi se mnogi mogli zakleti da jeste.

Tokom Drugog svetskog rata je postao premijer (1943—1963) a ustavnim promenama 1953. postao je i predsednik (kasnije doživotni predsednik, 1953—1980) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Naime, nakon fašističke okupacije Jugoslavije, partizani su 1942. formirali Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ). Na njegovom čuvenom drugom zasedanju u Jajcu 29. novembra 1943. proklamovana je Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ).

Tačno dve godine kasnije proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ), koja je aprila 1963. preimenovana u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).

Prvi predsednik FNRJ, od 29. decembra 1945. do 14. januara 1953. bio je Ivan Ribar, a za to vreme Broz je bio predsednik vlade, da bi onda i zvanično zamenio Ribara na funkciji predsednika. Inače, Ribar je u ratu izgubio oba sina - Jurisu i Ivu Lolu. Iz političkog života se povukao 1960. godine. Živeo je u Zagrebu, gde je 1968. i umro u 87. godini života, kao rezervni general-major JNA.

Ivan Ribar sa sinom i kolegama
Ivan Ribar sa sinom i kolegamafoto: Printscreen

Prema ustavu iz februara 1974., na čelu SFRJ se, kao što rekosmo, nalazilo kolektivno Predsedništvo u koje su ulazili po jedan predstavnik šest republika, dve pokrajine i (do 1988.) šef SKJ.

Prvi predsednik predsedništva je bio Tito, koji je 16. maja 1974. proglašen za doživotnog predsednika i na položaju ostao do smrti.

Neprikosnoveni vladar SFRJ: Josip Broz Tito pri kraju doživotnog mandata
Neprikosnoveni vladar SFRJ: Josip Broz Tito pri kraju doživotnog mandatafoto: Printscreen

Posle Titove smrti, članovi predsednštva su se smenjivali jednom godišnje, uglavnom 15. maja.

Evo ko su bili njegovi naslednici:

- Lazar Koliševski (4. — 15. maj 1980.) (Makedonija)

- Cvijetin Mijatović (1980—81.) (BiH)

- Sergej Kraiger (1981—82.) (Slovenija)

- Petar Stambolić (1982—83.) (Srbija)

- Mika Špiljak (1983—84.) (Hrvatska)

- Veselin Đuranović (1984—85.) (Crna Gora)

- Radovan Vlajković (1985—86.) (SAP Vojvodina)

- Sinan Hasani (1986—87.) (SAP Kosovo)

- Lazar Mojsov (1987—88.) (Makedonija)

- Raif Dizdarević (1988—89.) (BiH)

- Janez Drnovšek (1989—90.) (Slovenija)

- Borisav Jović (1990—91.) (Srbija, SKJ pa SPS)

- Sejdo Bajramović (v.d.) (16. maj — 30. jun 1991.) (Kosovo, SPS)

- Stjepan Mesić (30. jun — 3. oktobar 1991., formalno dao ostavku 5. decembar 1991.) (Hrvatska, HDZ)

- Branko Kostić (v.d.) (3. oktobar 1991. — 15. jun 1992.) (Crna Gora, DPS)

BONUS VIDEO:

GROMOGLASNI APLAUZ ZA EGZERCIR GARDE VOJSKE SRBIJE! (KURIR TV)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media