SRBI NA KOSOVU SU NA ISUSOVOM KRSTU, ALI POBEDIĆE! Vladika Atanasije Rakita otkriva kako se slavi VASKRS
Vladika Atanasije Rakita otkriva kako se slavi VASKRS, Foto: Filip Plavčić

ESPRESO VASKRŠNJI INTERVJU

SRBI NA KOSOVU SU NA ISUSOVOM KRSTU, ALI POBEDIĆE! Vladika Atanasije Rakita otkriva kako se slavi VASKRS

Vladika Mileševski posao je jaku poruku svima sa svetog srpskog mesta

Objavljeno: 28.04.2019. 13:30h
Darko Zlojutro
Darko Zlojutro
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
  • 41

Nedaleko od Prijepolja nalazi se jedna od najvećih srpskih svetinja, mesto gde vernici svakodnevno dolaze po molitvu, po pomoć, po iskupljenje, na ispoved, pričest, na isceljivanje. To je manastir Mileševa!

foto: Filip Plavčić

Vladika Mileševski Atanasije Rakita u ekskluzivnom vaskršnjem intervjuu za Espreso otkriva kako treba zaista praznovati najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, al ii kako vidi sudbinu Srba na Kosovu.

On iz Mileševe šalje jaku poruku svim vernicima na današnji veliki praznik.

Vladiko, da počnemo od današnjeg praznika, Vaskrsa, koliko je on zaista važan praznik i zbog čega?

Vaskrs nije običan praznik, on se i zove praznik nad praznicima, praznuje se život i sami život je njegova tema. Život praznujemo u njegovom trijumfu, u njegovoj obnovi. Na Vaskrs slavimo bogočoveka i delo njegovo. Delo, koje je najznačajnije ja za čovečanstvo. Ljudi često, ako ne i redovno nastoje da sve praznike nekako izjednače. Čim se kaže praznik onda oni oduzimaju tom događaju neku dimenziju. Međutim to ne bi smeli da koristimo kada govorimo o Vaskrsu.

foto: Filip Plavčić

Zbog čega?

Nastojaćemo da to objasnimo. Ponavljam Vaskrs nije još jedan praznik u nizu praznika, on je nešto posebno kao događaj i samo praznovanje je poseban događaj. Radi se o sledećem. Mi se svake godine u Vaskrsu dublje ukorenjujemo u pobedi koju je Hristos doneo. On je doneo istorijsku promenu stanja i života čovekovog. Hristos je položio novi početak, novi kvalitet života, stvorio je nove dimenzije, on je ozdravio život, ovečnio ga. Naime, život je bio zapao u ćorsokak tako što se inficirao grehom, koji je stvorio anomalije u čoveku, ljudskoj prirodi i međuljudskim odnosima. Te anomalije se ispoljavaju kao zavist, mržnja, pohlepa, bolest, smrt. Sve te anomalije Hristos je došao da otkloni, to je učinio živeći među nama. Međutim, živeći među nama on je naišao na protivljenje onog ustrojstva života. Sukobio se sa grehovnim poretkom života, zato je i osuđen na smrt, jer taj grehovni poredak nije prihvatao Hrista sa njegovim pravilima ljubavi, dobrote, pravde. To nije bilo smestivo u život gde je čovek čoveku vuk. Zato je bio osuđen i odbačen. Međutim on se držao svojih principa, prihvaćen je njegov zakon ljubavi i Hrisos je odmah i pobedio. Pobedio je jer je imao sledbenike i danas on pobeđuje kroz svoje sedbenike i u nama ima pomagače. Njegovo ustrojstvo koje je on zaveo traje i trajaće do kraja sveta, do kraja istorije, a njemu je namenjena i večnost. Hristos je izvojevao pobedu koju mi praznujemo. Treba da sagledamo sve aspekte njegove pobede, evo pomenuli smo da je dobio sledbenike. Njegova pobeda naročito je značajna u odnosu na samu prirodu ljudsku, na zdravlje čoveka. Gospod je izvršio promenu u ljudskoj prirodi, uspostavio je drugačije odnose u čoveku, učinio ga je sposobnijim da čini dobro, da traje, da živi, da bolje rasuđuje. Učinio je čoveka jačim od smrti.

foto: Filip Plavčić

Kada smo kod praznovanja Hristove pobede, šta Crkva propoveda kako treba proslaviti Vaskrs?

Mislim da ćemo dobro shvatiti pravi način slavljenja Vaskrsa ako dobro učestvujemo u bogosluženju i u molitvama Crkve, u hramu. Videćete da s utu jako bitni momenti uzajamnog celivanja onih koji služe, celivanje svih vernih međusobno, znači da smo svi izjednačeni u Hristu kao braća i sestre. Što znači da je enstalo tih razdora i sukoba i to je najveće dostignuće Vaskrsa. Znate, ako bi pravilno praznovali Vaskrs ne bi više bilo sukoba među ljudima. Ovo što se odnosi nah ram gde svi tražimo oproštaj i gde praštamo jedni drugima, to se interno obavlja i u krugu porodice. Ja se sećam da sam to imao i u mom detinjstvu, kada starešina porodice takođe kod kuće uvodi u praštalni process sve članove prodoice, svako svakoga celiva, svako od svakoga traži oproštaj i tako se uspostavlja zdrava atmosfera koje se čuva tokom cele godine.

Koji Vam je najdraži običaj za Vaskrs?

On je kratak, možda će vas iznenaditi. Ali to je u ovom pozdravu: “Hristos voskrese! Voistinu voskrese!”

Tu je čitava suština praznika?

Baš tako. Znate zahvaljujući Hristovom delu i svemu što je postigao sve što imamo to traje. Postoji njegova Crkva i mi možemo živeti život pobednika. Zahvaljujući tome mi možemo proći kroz sva iskušenja i kao narod i kao pojedinci. Vidite kada posmatrate našu istoriju, vidite koliko je ona ovremenjena velikim iskušenjima. Kada ne bi bili hrišćani sumnjam da bi sve te prepreke mogli savladati. I kroz to uspešno prođemo. Mi ne želimo nikoga da porazimo, već želimo da uspešno prođemo kroz sve, da uspemo i našim uspehom pomoći ćemo i drugima.

Kada smo kod tog praznovanja, Vladike znaju da malo ukore narod i da kažu, da bi bilo poželjno da češće dolaze u crkvu, kakvo je stanje u Mileševi po tom pitanju?

Vidite, Mileševa je omiljen manastir, hram i to je tako kroz istoriju, tako je i sada. To je proctor koji je osvećen velikim istorijskim ličnostima Svetim Savom, kraljem Vladisavom i drugim ličnostima za ovih 8 vaekova. To je proctor koji je obogaćem molitvama monaha, monahinja, to je proctor koji je natopljen blagodati. Sad smo napravili da je manastir na jednoj svetoj putanji. Ja to zovem put svetosti. Zahvaljujući našim prethodnicima mi imamo ne samo veliki broj svetinja, moštiju čudotvornih, već ih imamo tako raspoređeni koji stoje u jednom nizu. Tako da možete da se zaputite u posetu tim svetim mestima kao jednom svetom putanjom. Počevši od Beograd ai Hrama Svetog Save, zatim moravskim svetinjama, dođete do Mileševe, zatim pod Ostrog, sve svetinja do svetinje. Najčešće je to ta putanja. Svi znaju šta je Mileševa. I ovde ljudi dolaze da se natope tom blagodašću.

foto: Filip Plavčić

Za Vaskrs pošaljite poruku Srbima na Kosovu, odavde iz Mileševe?

Da imaju oči uprte u Hrista, da su svesni činjenice da ovaj život prohodimo sa pobediocem, sa onim koji je uspeo, koji je garant života a to je Hristos. Da se sete manastira Mileševe, da pogledaju odmah na ikonu Svetog Arhangela Gavrila koji je onako preobražen i svetao ukazuje na pobedu Hrista. To je pobeda od koje ima korist sav rod ljudski. Neka znaju da smo učesnici, jer smo sa Hristom velike misije njegove u svetu. Pobede nad smrću, grehom, nad anomalijom života, pobede koja traje. To je pobeda na kojoj treba uvek raditi. Ja, iskreno nemam neke brige za braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Zašto? Zato što sam video da oni dobro stoje u very, nadi i ljubavi. Video sam da je Hristos potpuno prisutan kod njih. Stradanje i iskušenja kroz koja oni prolaze ih samo očvrsnjavaju. Imao sam sreću da sam živeo tamo duži niz godina gde sam bio sa svetim patrijarhom Pavlom koji je bio episok tamo. Mnogo vremena smo zajedno proveli tamo i video sam tamo veru tog naroda. Oni nam mogu služiti za primer.

Šta Vam je počivši patrijarh Pavle tada govorio o Kosovu?

On je pozivao da ne malakšemo, nego da imamo za primer Hrista i naše pretke koji su se uspešno ugledali na njega. Pozivao je da budemo svesni činjenice da smo na krstu i da treba da istrajemo u tome. Govorio je da je to naš način služenja. Treba da se živi nepokolobeivo, istrajno.

Kako ste primili vest da je više od decenije u Prizrenu u manastiru Arhangeli zamonašen monah?

Obradovalo me je to. Prizrenska bogoslovija je imala poseban odnos prema tom mestu. Tamo je svake godine započinjana škoska godina. Među zidovima manastira Svetog Arhangela, tu smo se podsećali na Cara Dušana, monahe, istoriju. Mene posebno raduje da se javljaju novi monasi u tom manastiru. Ima monaštva novog i u drugim manastirima… Neko će reći da je to paradoks, ali je činjenica da baš na tim prostorima gde je posmatrano svetovnim očima teže živeti, baš tamo se Crkva ojačava, više nego tamo gde je lakše ustrojiti život. Više monaštva ima na Koovu nego na Šumadiji. Moj zadatak koji sam sebi postavio je da ovaj proctor Zapadne Raške oblasti ojačam u monaškom smislu, da umnožimo monaštvo i da napunimo manastire. Hvala Bog una dobrom smo putu.

foto: Filip Plavčić

Koje bi čudo iz Mileševe posebno izdvojili?

Ima raznih, božijih darova. Darova isceljenja, ohrabrenja, prosvetljenja uma… Teško mi je da izdvojim nešto posebno. Svako od nas koji učestvuje u molitvi ima neko čudesno iskustvo i nake tako i ostane.

Poruka za Vaskrs svima iz Mileševe?

Oprostimo jedni drugima, zagrlimo se, budimo složni u Gospodu, u dobrim i plemenitim namerama. Podržimo život podržavajući jedni druge. To je ono što bi najviše i Gospoda našeg obradovalo. To je ono zašto je on položio i svoj život. On koji je ljubav najviše bi se obradovao kada vidi da i mi ljubimo jedni druge.

To je put ka onoj pobedi?

To je put ka pobedi i mi bi bili u punoći praznika onako kako treba. Hristos voskrese! Voistinu voskrese.

Šta je još rekao vladika Mileševski pogledajte u video intervjuu:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media